Тајне Новорусије (2): Милиција

Welcome to Fort Russ – where you find translations of select content from Russian media, popular bloggers and prominent analysts!

Снага милиције је свакако – висока мотивација. Народ се бори за своје домове, добровољци – за идеју. Боре се ваљано и страсно. Храбри су. Прихватају губитке као датост. Не паниче. Брзо уче. Раније, када сам се организовао обуку специјалиста, само сам могао да сањам такве војнике! Раде тешко, дају све од себе. Тенковске посаде артиљеријске прорачуне буквално хватају у лету, требају им дани за оно што обично тражи недеље.


Апсолутна власт команданата. Они ће пратити своје команданте на крај света. За разлику од УОС, где је постављење на било који положај компликован бирократски процес, и често нема везе са било којом способношћу кандидата, већ само са његовим везама са надређеним или припадношћу одређеној политичкој групи, командне позиције милиције држе најхрабрији и најспособнији борци, без обзира на чин и старешинство. Природна селекција, да се тако изразим …

Врсте трупа:

Пешадија – изузетно мотивисана, али ниво обуке далеко од жељеног. Међутим, ово се надокнађује храброшћу и иницијативом.

Тенковске јединице распоређене међу војницима. Добро обучене, али као и тенковске јединице УОС, користе се за пружање ватрене подршке пешадији. За разлику од УОС, милиција штити своје тенкове и покрива их пешадијом, тако да је ниво губитака војне опреме неупоредив.

Артиљерија – високо обучена, добро организована, прошла кроз читав ток обуке. За то су били задужени”Северњаци”, свој посао су урадили добро .
Оперативну команду милиције такође чине професионалци са посебним војним образовањем и великим искуством са других жаришта. Овај командни центар је сасвим у стању да организује и ефикасно спроведе операције на нивоу корпус – дивизија, али ту већ почињу слабости милиције.

Основна слабост милиције може се описати једном речју – “махновштина”. [Махно је био украјински анархиста.]

У време мог одласка из ДНР, уопште није било јединства одбрамбених снага. И треба да будете свесни да не постоји таква ствар као војска Новорусије. Уместо тога, постоје десетине група различитих величина, организације и наоружања.

Са преименовањем доњецке милиције у “регуларну војску” се, у ствари, ништа није променило. Међутим, често величина групе није само и није толико мера оперативне ефикасности, колико показатељ “тежине” команданта на терену на подручју под његовом контролом. Као резултат тога, сваки командант на терену мора да реши проблем снабдевања своје јединице. Сваки жели да углави своје канале “хуманитарне помоћи”, сваки развија своје односе са ”военторгом”.

И што шири ови канали – веће снабдевање, виши је ранг команданта на терену, и већа територија коју контролише. Најжалосније је што је овај приступ снабдевању и контроли територије главна препрека уједињавању снага. Уосталом, део новца за муницију, храну, комуникације, за плате и бонусе – све се то “прикупља” са “територије”, преко – аутомобила, кућа, складишта, итд. Понекад се то чини, да кажемо, љубазно – званичним таксама локалним предузећима, али чешће не, једноставно се “узима” – пљачка, једноставно речено.

Када сам био тамо, “зиндани” [источњачки затвори] за тврдоглаве “спонзоре” су били готово обавезан атрибут већине главних штабова милиције. Ујединити их под заједнички ауторитетом, значи – изгубити власт, канале снабдевања и контролу територије која храни готово све команданте на терену. Што ће рећи да уједињавање значи губитак главног извора средстава.

[Коментар Кристине Рус: 1: У рату није све црно и бело, има доста сиве. 2. Гледајмо на то као "порески затвор". 3. У одсуству државе, милиција је заузела њено место као локална структура безбедности, али су јој потребна средства, а "опорезивање" становништва у замену за пружање безбедности је вековима стара метода. 4. Према мојим локалним изворима, уобичајене жртве су из бивше "владајуће класе", која је раније "помогла" пражњењу државне касе. 5. "Зиндани" се такође користе као импровизовани затвор, у одсуству редовне полиције, чије су функције постале одговорност милиције.]

Али има и горе. Под маском милиције, територијом Новорусије лутају “Индијанци” – десетине обичних банди које буквално тероришу локално становништво. Под заставама ДНР оне сеју пустош – пљачкају, силују и убијају. Има читавих села под контролом индијанских гангстера. А сломити их није лако. Команданти на терену за њих немају времена, они брину о контроли своје територије и решавању сопствених проблема, јер у ДНР и ЛНР нема полиције и судова.

[КР: Док су команданти Новорусијских оружаних снага заузети добијањем битака и новим одговорностима у снабдевању и исхрани својих батаљона, а општинског финансирања из Кијева више нема, одређене елеменати присутни на маргинама сваког друштва излазе на површину и искоришћавају ситуацију у сопствену корист. Руски криминални елементи нису морално супериорнији од својих украјинских "колега". Они могу да вршљају у изненадном и кратком периоду анархије. Међутим, неки од тих ликова су примећени како копају ровове - бивају корисни милицији.]

Дакле, и са довољно великим бројем припадника милиције ( у августу је било око двадесет хиљада бораца) њихова војна ефикасност је ниска. Они се добро боре у граду, чврсти су браниоци, али због “фортификационе психологије”и готово потпуне некоординације, они су практично неспособни за савремено маневарско ратовање. Ван градова и села милиција само извиђа и чува контролне пунктове на кључним путевима, остављајући читаве правце непокривене. Украјинска команда је увидела ову њихову слабост средином јула, а затим тражила те рупе у одбрани милиције са извиђачким нападима и изводила локализоване офанзиве, дубоко се усецајући у одбрану милиције. До средине јула, готово читава територија ДНР и ЛНР је била исечена на делове таквим ударима. И опет, само је помоћ “Северњака” те делове претворила у окружене УОС , “казане”. Милиција је коришћена само за чишћење територије после нашег посла, и за разбијање формација УОС у повлачењу.

Први део: Тајне Новорусије (1): Непријатељ | The Vineyard of the Saker
У наставку: “Тајне Новорусије: Северњаци”

Аутор: Владислав Шуригин
Превела са руског на енглески: Кристина Рус
Извори: Человек с Севера | Русская весна и Fort Russ: The Secrets of Novorossia. Part 2. The Militia.
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

Нема коментара:

Постави коментар

Пишите српски, ћирилицом!