понедељак, 27. октобар 2014.

Порука илегалаца Николајевске Републике

(“Русвесна” од Центра за координацију Новорусије
 
Николајев има своју структуру илегале са координационим центром. Она садржи два елемента: цивилни и војни отпор. Први елемент се тренутно бави пропагандним радом са становништвом и акцијама попут сликања плаката. Пошто се николајевски “Антимајдан” припремио за илегалу, људи су већ обучени. Што се тиче борбеног елемента, његове припреме и провера, укључујући борбу у Донбасу, такође су завршени. Међутим, борбени елемент још увек није активан, његово време још није дошло. Његов главни задатак је прикупљање обавештајних података.


Како сте мислили откуд знамо толико о Мерикову? Да је Богомаз Јацењуков човек? Да судови сада темељно чисте архиве, иако смо одавно све скенирали. Ми знамо колико узима начелник полиције Заводскоја са прекрасним украјинским презименом Покидко. Знамо за окружног судију Андрошјука и низ других судија. Ми познајемо област и знамо ко је узео колико мита и ко рекетира у корист Мајдана. Знамо ко је, преко банака, узео станове старијим особама и избацио их на улицу. Ми знамо колико има тешког наоружања у граду и приградским насељима, свесни смо да је артиљерија окренута према граду, знамо да бедници желе да поруше мостове. Знамо о ротацији, о сталном кретању возова …

Ми знамо како да водимо фабрике и шта је за то потребно. Ми знамо да огромна већина становника Николајева не подржава кијевску хунту, мада је то јасно свакоме ко се вози јавним превозом или иде на градску пијацу …
Ми смо учили како да у брду информација пронађемо шта је заиста корисно. Ми смо сада обједињени у систем. И када будемо морали да узмемо контролу над градом у своје руке, знаћемо шта да радимо. Нећемо стајати беспослени, и ако успемо у спречавању терористичких напада, које је планирала кијевска хунта, нећемо изгубити струју, или воду, или снабдевање робом.

Свим “туристима” који из фотеље вичу да Николајев подржава нацисте, препоручујем да мало прошетају Водопојем, Ракетнаја Рошом или Намивом увече … Ако сте у центру, полицајци морају да вас заштите, али у другим деловима града сте један на један са локалним становништвом, па покушајте да им докажете да су за геноцид руског народа.

Да, ми користимо физичке методе на најактивнијим непријатељима. Међутим, за неке чињенице никада нећете заиста знати. Као пример само: два пилота који су бомбардовали Донбас су наједном “извршили самоубиство”. После 2. маја нисмо стидљиви у примени наших метода.
Међутим, ми не мрзимо оне који говоре украјински. Не само да имамо много таквих људи у нашем тиму, почев од заменика команданта “Беркута”, који се сада бори у Донбасу, код Мотороле, до девојке која преводи летке на украјински.

Не кажем да је све што је урађено у Николајеву урадила само наша група. Има доста људи који једноставно не могу да седе скрштених руку и чекају чудесно избављење. Говоримо им да се пазе. Када хунта буде избачена из нашег града бродоградитеља, свима ће нам требати добри људи који нису заборавили на част и савест.

Николаев наставља да се одупире, мештани то виде по натписима и прскотинама на постерима. Рагули (хунта) на ово гледају као на физичке повреде различитог интензитета. Власти морају да држе армију плаћеника да некако обезбеде привид реда у Николајеву.
Још нешто се примећује: људи се не крију, не шапућу, отворено разговарају о све тежим животним условима, о томе да је рат који су започели нацисти коштао живота мирољубиве становнике, без обзира на то којим језиком говорили. Људи виде све више натписа “За изнајмљивање” и “На продају”. Трговина је готово престала, сада отпуштени наркомани и ситни криминалци пљачкају становништво. Јавна линчовања су постала обична ствар.

Новорусија је створила војску, праву војску, није више само милиција. Наравно, без оних који су први жртвовали своје животе, пошто су изгубили своје домове и ближње, без ових хероја не би било војске. Војска је такође систем, треба га изградити, али највише од свега су потребни људски ресурси. У Новорусији има не само држављана Донбаса или добровољаца из других земаља. У војсци су становници Одесе, Харкова и Дњепропетровска, много људи из Галиције, нема града из бивше Украјине чији становници нису пролили своју крв за Донбаску област, за слободу, за демократију, за будућност без фашизма.

Зашто нема офанзиве? Јер треба да се створи армија и, између осталог, да се обнови инфраструктура, уништена од укропа. Ствара се ново друштво. Носи се питањем банкарског система и много чиме другим.

Али нико не заборавља да Новорусија није само Донбас, памтимо градове остале под окупацијом. Мештани окупираних градова плаше се онога што се десило Донбасу и оклевају да крену у акцију. Па, морамо причекати. Што је један од разлога зашто нема офанзиве. Донбас је на себе преузео терет фашистичког удара, али ту је и ту ће остати, а до прољећа, Новорусија ће настати!

То је видљиви део леденог брега. Ми смо ту, ми смо у граду, ми смо спремни и чекамо …




Превела с руског на енглески: Кристина Рус
Извори: Подполье Николаева: мы готовы и ждем | Русская весна и Fort Russ: Nikolaev Republic Underground Address
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

Нема коментара:

Постави коментар