Пол Крејг Робертс: О троловима и изгледима за нуклеарни рат


Већина Американаца живи у својим митовима, а ти су митови имуни на чињенице. Неки Американци бивају љути када се суоче са информацијама које нису у складу са њиховим предрасудама. Томе сам давно почео да се учим, у доба штампе, из писама читалаца, а са лекцијама се наставило са е-поштом и коментарима на сајтовима.

Поштанска писма и е-писма су средства која читаоцу допуштају да себи да одушка и да нагрђује текстописца, али секције са коментарима дозвољавају читаоцу да своје огорчење подели са свим читаоцима сајта, омогућавају групно вређање и нападање аутора.

Вебсајтови као OpEdNews и Information Clearing House, којима сам дао дозволу да преузимају моје колумне, узвраћају ми услугу својим секцијама за коментаре - царству тролова, свакаквих зврндова, реганомрзитеља и необавештених индивидуа, који ме клевећу, нападају моју репутацију, погрешно интерпретирају оно што пишем , и дају све (најгоре) од себе да парирају информацијама које дајем читаоцима. Тролови и њима слични раде исто свакоме ко пише покушавајући да надомести одсуство часних западних медија. Погледајте кога нападају. Нису то преститутке из "Њујорк тајмса", "Вашингтон поста" и са "Фокс њуса", већ Џулијен Асанж и Глен Гринвалд, на пример. За првог говоре да је силоватељ,  други је, као, саучесник у крађи докумената.

Никада нисам разумео сврху секције с коментарима. Коментари су углавном хваљење или клеветање аутора, или се састоје од спорова између читалаца у којима долази до вербалних напада ван теме о којој су слабо информисани.

Чух да сајтови имају коментаре у циљу привлачења читалаца и повећања посете или "хитова" који подижу "селабилити" (лакшу продају - прим. прев.) сајта оглашивачима. Међутим, Information Clearing House, на пример, нема огласе, а коментари на чланке објављене на OpEdNews су мали проценат, мали део једног процента читалаца који "посете" чланак. Дакле, закључујем да су ти разлози за секцију са коментарима ирационални.

Неки кажу да су коментари као писма уреднику новина које дозвољавају да читалац изнесе своје мишљење. Али уредници новина прегледају писма и штампају само мали број писама која имају неку тежину. То није случај са секцијама за коментаре на вебсајтовима где свака будала и трол има приступ публици писца.

Ја не кажем да је решење уредника новина било савршено. Намера ових примедби није начелна осуда свих који коментаришу чланке. Поента је да коментари захтевају више знања, више дисциплине и више отвореног ума него што тога обично има. Потребно је време и размишљање да се произведе читљив чланак који нуди нове информације и анализе или перспективу другачију од преовладавајућег мишљења, али је потребно само мало времена да га се облати и (не)намерно погрешно интерпретира.

Тролови често крију свој идентитет иза лажних имена или псеудонима. Уобичајени приступ је да се нападне оно што је писац имао и хтео да каже нападањем аутора лично. На пример, тролови ме на напредним и левичарски оријентисани сајтовима "раскринкавају"као некога ко је служио у злој Регановој администрацији,  да због тога нисам поуздан. На конзервативно оријентисаним сајтовима ме "проваљују" као левичара који објављује на сајту "Каунтерпанч". Таква демаскирања аутора помажу онима који не желе да чују информације у супротности са својим предрасудама, помажу им да информације игноришу.

Неки сајтови су отворени за нападе и на себе, као и своје писце. То што РТ има одељак за коментаре је необјашњиво, јер излаже извештавање сајта нападима владиним троловима. Која је сврха самонегирања сајта ? Сајтови са коментаторском секцијом у ствари дозвољавају да организовани политички интереси поткопавају његово сопствено извештавање и његове ауторе. Други сајтови дозвољавају коментаре анонимних читалаца за чију се непознату специфичну тежину не зна како ће утицати на ранг сајта. Ако коментарише само неколико читалаца, рејтинг сајта може да одреди шачица непознатих људи.

Истицао сам непоштење председника, државних званичника, преститутки, полиције и банкстера, истичем и непоштење тролова и њима сличних.

У неколико овогодишњих колумни сам истицао конзистентно и агресивно лагање Вашингтона о намерама Русије и Путина, улогу Вашингтона у рушењу изабране украјинске владе и инсталирању вашингтонских марионети, и како је то што Вашингтон бичем утерује НАТО у војно махнитање против Русије лакомислена и опасна ствар која би могла довести до нуклеарног рата.

Тролови приказују ову забринутост као бунцање неуравнотежене особе која је жртва слутње пропасти и неповерења према својој влади. Нуклеарни рат, кажу они, нерационалан је и стога се не може десити, а злослутнике треба игнорисати. И то говоре упркос чињеницама да се неоконзервативци залажу за нуклеарно оружје и његово коришћење, да је већина Американаца  пропагандом убеђена да је Путин "разбојник" и "гори од Хитлера", да "Њујорк тајмс" пише да "САД навелико обнављају нуклеарно наоружање".

Драго ми је што ми се Ноам Чомски, интелигентан и перцептиван човек који је дуго служио као савест Америке, придружио у редовима злослутника што сматрају да Вашингтон тера свет ка нуклеарном рату.

Ево шта каже Чомски: Chomsky to RT: US and its NATO intervention force may spark nuclear war — RT News


Аутор: Пол Крејг Робертс
Извор: The Prospect of Nuclear War -- Paul Craig Roberts - PaulCraigRoberts.org
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

Нема коментара:

Постави коментар

Пишите српски, ћирилицом!