Шангај, град гладан будућности

Шангај чезне за будућношћу пуној прошлости.

Савремени Шангај није патио од спорог и кумулативног гашења као толики други "градови будућности" у 20. веку. Не, његов брзи зенит је изненада, насилно и у тренутку прекинут.

Шангај је почетком 20. века био кључни град глобалне модерне. У 1920-им и 1930-им, златно доба града, космополитска метропола је угошћавала Јевреје, Русе, Французе, Американце, Британце и Јапанце.

Град је такође био стециште врло различитих група кинеских миграната из целе земље. Међу њима су били и револуционарни писци, први комунисти, гангстери и тајкуни, који су побегли од опасности у својим родним места и потражили нове могућности.

Шангај је 1920-их био један од центара арт декоа, архитектуре и само средиште доба џеза.

Скоро све модерне технологије су у Азију стигле преко Шангаја: плинска расвета је уведена 1865., телефон 1881., струја 1882, текућа вода 1884., а трамвај 1901. године.

Шангај је био познат и као "Курва Оријента" и "Париз Истока".

Таква његова историја је прекинута силином неочекиваних догађаја. После бруталности јапанске инвазије уследила је инстант утопија. Мао је одбацио Марксову теорију постепеног напретка и понудио тренутну револуцију.

Када је Денг Хсијаопинг 1978. увео револуционарну политику реформи и отварања према свету, Шангај је намерно из тога изостављен. Процењено је да је пословни центар Кине исувише важан да би се са њим експериментисало.

Денг је реформе започео успостављањем специјалних економских зона, испробавајући отворену привреду у мање важним местима као што су Шенжен и Ксиамен. Тек у зиму 1992. године, Шангај је, са закашњењем, ослобођен стеге.

Пудонг као израз чистог синофутуризма

Пудонг лeжи на источној обали реке која Шангај дели на два дела. Ако се на нечему и негде види супербрзи темпо недавног успона Кине, то је Пудонг. Пре само двадесет година, то је било подручје сво под обрадивим земљиштем и фабрикама.

Данас је Пудонг подручје са најгушћим кластерима небодера на свету. Када треба видети симбол синофутуризма, људи овде долазе.

Пудонг има доста критичара. Многи га виде као израз неупитне моћи кинеског ауторитарног режима, који оперише с врха и развија градове не мислећи много о томе како ће се они стварно искористити.

Критичари кажу да Пудонг са својим ветровитим трговима и дугим празним улицама можда и изгледа лепо из даљине, али да је то место више за разгледање него за живот.

Међутим, други у чудесном успону Пудонга виде доказ за позитивне стране ауторитарности. За њих је Пудонг слика режима који је у стању да изгради инфраструктуру са брзином и ефикасношћу немогућим у демократијама развијеног света.

Шангај и одјеци прошлости

Пукси, старији део града на западној страни реке је више у тону са "алтернативним" модернизмима, арт декоом и експресионизмом. Првих деценија 20. века, улице Пуксија су створиле јединствен стил, који се уз доста маште мора повратити пре него што град заиста оживи.

Шангајско поновно осмишљавање Града будућности пуно је носталгије за оним што ће доћи. Носталгија је евидентна и у оживљавању индустријских зона, реанимацији која гледа у прошлост колико и у будућност, радовању што ће се подмладити урбана култура из ранијег златног доба.

Амбиције Шангаја за 21. век су пуне одјека прошлости.

Као град будућности, Шангај се не помаља из линеарне, еволутивне историје. Шангај (поново) искрсава из временске спирале, у којој будући град досеже до своје прошлости како би се градио данас.

The Globalist: Горњи текст је адаптација из књиге Будућност Шангаја, оживљена модерна Ане Гринспен.


Аутор: Ана Гринспен
Извор: The Globalist
Превод: Ћирилизовано