Горштачки кодекс части
Јекнић кроз стихове подсећа на заборављени кодекс и библијску традицију горштака „ради добро и добру се надај“, а у поглављу о Косову истиче веру, наду, Косвски завет и да је „истина од неправде јача“...
Мултиталентовани стваралац, уважени прозни писац, песник и познати првак Савеза српских гуслара, дипломирани економиста по струци, Славко Јекнић представио је у Установи културе Палилула у организацији Удружења Дурмитораца две своје нове књиге. Роман „Родослов здувача“ у едицији Романи издавачке куће „Свет књиге“ и збирку песама „Горштачки кодекс части“ коју је издао „Запис“ из Београда.
-Славко Јекнић је дугогодишњи савесни истраживач легенди и прича о људима са посебним способностима. У основи је то борба између добра и зла, коју Јекнић прати од легенди из давних времена у затвореној , патријархалној средини, до савременог доба у амбијенту великог града.
Вечита борба добра и зла
Све је то испричано јасним сликовитим језиком , са много детаља који могу бити занимљиви и етнолозима и нарочито лингвистима. Богатство народних обичаја и посебно лексике повећавају вредност ове књиге. Са талентом расног приповедача, успео је да оживи и приближи савременом читаоцу загонетни свет народног памћења и веровања о људима са посебним способностима , за упечатљиве и драматичне сцене добра и зла, каже , између осталог , рецензет Рајко Павићевић о књизи „Родослов здувача“ .
-Тајне човекове природе –душе и бића, са дубинама његове психе и димензијама добра и зла –потражио је Славко Јекнић у тајнама природе , у дубинама неиспитаних кањона, пећина, невидљивих вода. Неоткривену природу поддурмиторског завичаја препознао је у неоткривеној подсвести човекове природе, каже Драган Лакићевић у рецензији о најновијем роману Славка Јекнића „Родослов здувача".
На промоцији су о књижевним остварењима Славка Јекнића говорили и Стево Ћосовић у име издавача, Миленко Лакушић, рецензент збирке песама „Горштачки кодекс части“ , Славко Алексић такође рецензент и Жарко Оташевић. А делове романа и поезију читали су познати глумци Александар Дуњић и Сандра Бугарски Илић који су својим казивањима публици верно и у потпуности дочарали приче о људима здувачима о којима легенде и аутор романа причају. Доживљај у сали је био као у древним временима када су горштаци причали окупљенима приче које су се преносиле с колена на колено, на којима су и васпитаване генерације...
Патриотски о Црној Гори и о Србији
Јекнић кроз стихове подсећа читаоце, у ово невитешко време, на заборављени кодекс и библијску традицију горштака: „ради добро и добру се надај“ и бићеш на гласу доброме а „глас добар далеко се чује“. У збирци „Горштачки кодекс части“ Јекнић патриотски пева Црној Гори , о тешким биткама на Мојковцу и на Пљевљима... али јој упућује и прекор што поруши Његошев завет „да вечно почива у својој капели“. Јекнић у својим стиховима пева , без предрасуда и о српству и Србији „царици Балкана“, о Шумадији и српском војнику, и о мајци Србиновој. –Није случајно пјесник опјевао Косово, у поглављу Косовски завјет, јер Црногорци га доживљавају као своју светињу. О Косову уз гусле пјевају и косовске јунаке славе, каже у рецензији нове Јекнићеве збирке песама Миленко Лакушић.
У поглављу песама о Косову истичу се песме Засијај круно Душанова, Косовски завјет, Не дамо те Косово, Ој Косово и Милосрдни анђео. Јекнић у песми Косовски завјет, између осталог каже:
На нашем светом Косову пољу
Народ небески мучи се и страда,
Да остане на своме, Господу за вољу,
Још га чврсто држи и вјера и нада!
Истрај Србине, Српство те моли
Још једну жртву роду принеси,
Сачувај Косово и не дозволи
Још једна сеоба да нам се деси!
Твоја је судбина тешка и опака,
Ти трпиш неправду мрских освајача,
Док чуваш гробницу косовских јунака,
Твоја је истина од неправде јача
Јекнић пева и о „Замљи Херцеговој“, тој светој земљи славних српских витезова, и о слободи „скупој људској ријечи“. Он пева о значајним историјским догађајима и личностима и подсећа на славну прошлост која нас опомиње и подсећа. Јекнић пише и љубавне стихове у поглављу Искре љубави, а такође и здравице јер шта би код Срба биле свадбе, рођења и разни скупови да нема здравице. Јекнић је до сада написао и објавио три романа и више збирки песама. Запослен је Министарству унутрашњих послова Републике Србије, живи и ради у Београду.
Патриотски о Црној Гори и о Србији
Јекнић кроз стихове подсећа читаоце, у ово невитешко време, на заборављени кодекс и библијску традицију горштака: „ради добро и добру се надај“ и бићеш на гласу доброме а „глас добар далеко се чује“. У збирци „Горштачки кодекс части“ Јекнић патриотски пева Црној Гори , о тешким биткама на Мојковцу и на Пљевљима... али јој упућује и прекор што поруши Његошев завет „да вечно почива у својој капели“. Јекнић у својим стиховима пева , без предрасуда и о српству и Србији „царици Балкана“, о Шумадији и српском војнику, и о мајци Србиновој. –Није случајно пјесник опјевао Косово, у поглављу Косовски завјет, јер Црногорци га доживљавају као своју светињу. О Косову уз гусле пјевају и косовске јунаке славе, каже у рецензији нове Јекнићеве збирке песама Миленко Лакушић.
У поглављу песама о Косову истичу се песме Засијај круно Душанова, Косовски завјет, Не дамо те Косово, Ој Косово и Милосрдни анђео. Јекнић у песми Косовски завјет, између осталог каже:
На нашем светом Косову пољу
Народ небески мучи се и страда,
Да остане на своме, Господу за вољу,
Још га чврсто држи и вјера и нада!
Истрај Србине, Српство те моли
Још једну жртву роду принеси,
Сачувај Косово и не дозволи
Још једна сеоба да нам се деси!
Твоја је судбина тешка и опака,
Ти трпиш неправду мрских освајача,
Док чуваш гробницу косовских јунака,
Твоја је истина од неправде јача
Јекнић пева и о „Замљи Херцеговој“, тој светој земљи славних српских витезова, и о слободи „скупој људској ријечи“. Он пева о значајним историјским догађајима и личностима и подсећа на славну прошлост која нас опомиње и подсећа. Јекнић пише и љубавне стихове у поглављу Искре љубави, а такође и здравице јер шта би код Срба биле свадбе, рођења и разни скупови да нема здравице. Јекнић је до сада написао и објавио три романа и више збирки песама. Запослен је Министарству унутрашњих послова Републике Србије, живи и ради у Београду.
Аутор: Славица Ђукић
За рубрику Ћирилица: Милорад Ђошић
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!