субота, 20. децембар 2014.

Јеврејска телеграфска агенција: Зближавање САД и Кастра код кубанских Јевреја изазива забринутост

Људи испред ресторана "Версај" у Малој Хавани стоје и слушају вест да је Алан Грос пуштен из кубанског затвора и да амерички председник Барак Обама хоће да промени политику САД према Куби, 17. децембар, Мајами (Џо Ридли/Гети имиџис)
JTA - Старија генерација емиграната противи се отопљавању односа између Вашингтона и Хаване, али млађе генерације америчких Јевреја желе да посете Кубу

За многе кубанске Јевреје, од којих већина сада живи у САД, ово је била горко-слатка недеља.

Као и небројени Јевреји широм света, и они су навијали за ослобађање Алана Гроса, америчког Јеврејина и телекомуникацијског предузетника који је последњих пет година држан у кубанском затвору(више:Ћирилизовано: "Њујорк тајмс" признаје америчке интервенције на Куби).


Ова фотографија приказује састанак Алан Гроса са својим адвокатом и портпаролком испод портрета Че Геваре у позадини - предмет многих расправа на друштвеним медијима. (Стивен Кроули / Њујорк тајмс)
Али, ту је и питање поновног успостављања дипломатских односа између Вашингтона и Хаване.

За оне који су довољно стари да се сећају најбруталнијих година Кастровог режима, идеја ближих односа са земљом којом и даље влада Кастро (сада је председник Раул, Фиделов брат) је пре разлог за забринутост него за славље. Иако има неких потврда да окончање ембарга може донети неке погодности кубанском народу, њих надвладава забринутост да ће споразум који је председник Обама објавио у среду продужити живот бруталној диктатури чији се злочини не могу ни заборавити, ни опростити.

"Обама је данас спасао Кастра!", жали Џозеф Перелис, који је у САД дошао 1961., две године пошто је Фидел Кастро преузео власт на Куби. "Како ја видим услове споразума, он ће одржавати Кастрову моћ."

Недавно проглашен споразум са Вашингтоном, каже Перелис, вероватно ће Куби омогућити да усвоји кинески модел - комунистичког режима у којем се војска и партија богате капиталистичким предузетништвом, експлоатишући јефтину радну снагу у корист режима и његових трговинских партнера.

"Старе политичке избеглице из 1959. године желе промену режима: слободну штампу, слободне изборе, слободан интернет, стварно побољшање живота кубанског народа", каже Перелис.

Ненси Брук, која је напустила Кубу као дванаестогодишњакиња, изражава сличну забринутост, иако признаје неуспех америчке кубанске политике у обарању кубанског режима.

"Очигледно је да тзв. ембарго није био успешан", каже она. "Али, да ли ће ове нове мере донети некакву корист и слободу кубанском народу или ће користити само кубанској влади и њеној разбојничкој банди?"

Брук није одлазила на Кубу откако ју је напустила. Њени родитељи су у Сједињене Америчке Државе стигли три године касније, пошто им је Кастров комунистички режим одузео два локала и осмоспратницу.

Када је у питању ембарго, међу кубанским Американцима има нешто генерацијских подела. Многи млађи кубански Американци кажу да окончавање дугог америчког ембарга може пружити нове могућности за промену живота на Куби набоље. Али они који су сами осетили и видели злочине режима генерално верују да не може бити приближавања са владом коју предводи Кастро.

"Старији Кубанци, и Јевреји и нејевреји, углавном су против приближавања јер су много претрпели - морали су да напусте Кубу и много су неправде видели", каже Серђо Гроблер, бивши председник Кубанске јеврејске конгрегације Мајамија, храма Бет Шмуел. "Млађи Кубанци су углавном за ублажавање односа између САД и Кубе, јер су се најстрашније ствари дешавале пре него што су рођени. Другачије је када сами нешто осетите. Али ја мислим да би било неморално прихватити оно што се дешавало."

Гегенерацијске поделе су видљиве и у Гроблеровој сопственој породици. Каже да му је син рекао да жели да посети Кубу, што може јер су посете Американаца острвској држави већ неко време допуштене, све док се одвијају под одређеним условима, рецимо док су верског или новинарског предзнака. Гроблер каже да нема проблема с тим да његов син оде и види место где му је отац одрастао и посети локалну јеврејску заједницу, али да он сам неће отићи све док комунистичка диктатура не буде уклоњена.

"Одбијам да одем на Кубу", каже Гроблер. "Одбијам да послујем са њима. Тамо ћу отићи тек на дан пре избора."

Генерацијска подела је видљива и у Перелисовој породици.

"Генерално, млађи Американци кубанског порекла (укључујући и мене) виде ембарго као глупу политику која Кастровом режиму једино даје непријатеља којег ће окривљавати и бити му изговор за неспособност и одсуство људских права", каже син Џозефа Перелиса, Рони Перелис, који је професор Сефардских студија на Универзитету Јешива и рођен је у Сједињеним Америчким Државама. "Никсон је отишао у Кину. Ми смо имали и имамо дипломатске и војне односе са подлим режимима од Пиночеовог до куће Сауди."

Ипак, Рони Перелис признаје амбивалентаност у ове недеље најављеним променама.

"Ембарго је био очигледан неуспех и можда ће отвореност отворити нове путеве напретка", каже он. "Могућност да ће непосредни и лични контакти помало мењати ствари није безначајна."

Али, додаје он, промена такође "режим једноставно може ставити у бољу позицију да настави са својом контролом становништва и без икаквих демократских промена."

Маркос Кербел, бивши председник а сада председавајући пододбора за финансије Кубанске јеврејске конгрегације Мајамија, каже да је за сада став заједнице "сачекати и видети".

"Сви смо веома срећни због ослобађања Алана Гроса", каже Кербел. "Ја се не стављам на нечију политичку страну. Ми у Конгресу видимо да постоје неке расправе о новој политици. Мој тренутни став је да треба сачекати и видети шта ће се догодити."


Аутор: Уријел Хајлман
Извор: For Cuban Jews in U.S., rapprochement with Castro regime cause for concern | Jewish Telegraphic Agency
Фотографија Алана Гроса: Che Guevara portrait seen in background of Alan Gross photo | News - Home
Превод: Ћирилизовано

Нема коментара:

Постави коментар