Подсећање: У Хрватској за десет година уништено 2,8 милиона књига на ћирилици

Као и увек, нас Србе треба подсећати шта су нам урадили и шта нам раде.
Један честити човек, Хрват, професор Анте Лешаја, написао је књигу о уништавању српских ћириличних књига. Не једну, две или сто. Милионе књига.

Милорад Ђошић, члан УО
Српско Удружење Ћирилица Београд
   У Хрватској за десет година уништено 2,8 милиона књига на ћирилици

Анте Лешаја, аутор дела “Књигоцид” о уништавању књига у Хрватској од 1990. до 2000, каже да је за једну деценију “очишћено” скоро три милиона књига, искључиво по етничком и идејном кључу.
                              Фото: Промо

Зашто су, како и под којим околностима уништаване “непоћудне” књиге у Хрватској од 1990. до 2000. године тема је дела “Књигоцид” Анта Лешаје, универзитетског професора у пензији.

У опсежном делу, које су објавили “Профил” и Српско народно вијеће, овај Корчуланац, по професији економиста, настојао је да овај проблем осветли с разних страна – из политичког, историјског и моралног угла.

Лешаја истиче да је за једну деценију на ђубриштима у Хрватској завршило око 2,8 милиона књига и да та цифра није најпрецизнија, јер је до правих података готово немогуће доћи.

Поуздано је, међутим, да су књиге “чишћене” по етничком или идејном кључу: из јавних, школских књижница, из домова културе и других културних институција одстрањиване су књиге писане ћирилицом, дела српских аутора и издавача или хрватских писаца који се нису “уклапали” у тадашњу изразито домовинску политичку опцију.

Књига је настала готово случајно када је Лешаја после операције дошао на Корчулу 1997. и дознао за контејнер препун бачених књига. Установио је да је на ђубришту завршило 400 наслова објављених на ћирилици или српских аутора, од којих највише Бранка Ћопића – чак 19.

Убрзо је дознао да то није усамљени случај и упустио се у истраживање које је трајало деценију и по.
                              Фото: Профимедиа              

- У социјалним превирањима увек се идеолошки реинтерпретирају историјске чињенице, те се утемељују другачији системи вредности. Врши се идеолошки преврат, па је у том контексту важно рећи да су се у Хрватској деведесетих година, чак и изван ратног пустошења, књиге и споменичка баштина уништавали свесно и намерно. Чак су и мотиви таквог понашања недвосмислено јавно исказивали као нужност усклађивања с циљевима легитимног провођења свеобухватне “духовне обнове” хрватскога народа, о чему се могло чути и у саборским расправама. Таква обнова подразумевала је одбацивање свега онога “терета” из претходног раздобља који је у “новом реду ствари” био неприхватљив, сувишан, непримерен, неподобан – истиче Лешаја.

У књизи аутор подробно анализира бројна чишћења фондова из књижница, међу којима је онај у Слатини био први јавно објављен са изричито наведеним политичким мотивима тог чина. Међу 2.000 књига које су завршиле на градском сметлишту Радосавци била су и дела Балзака, Воранца, објављена код београдских издавача.
                             Фото: Википедија

Чудан отпис 23 069 књига у Градској књижници Загреб 1994. је, наводи Лешаја, намерно уништавање нежељене литературе, до данас је обавијено велом тајне.

- Један од најупечатљивијих показатеља чишћења књижница од неподобне литературе, свакако је формирање посебне библиотеке уз Српско културно друштво “Просвјета” 1996. Фонд ове библиотеке практично је формиран искључиво од дела која су отписивана у загребачким књижницама и за неколико година имао је 15.000 књига. Према сведочењу Велимира Секулића, водитеља Библиотеке, у фонду су се налазиле отписане књиге штампане ћирилицом, па и хрватски аутори као што су Матош, Крлежа, Тин Ујевић, дела српских аутора без обзира на писмо, тзв. “црвена литература”, као и књиге о Титу. Из једне књижнице, наводи Секулић, добијене су и књиге Дубравке Угрешић, изузетне хрватске списатељице – наводи Лешаја.

Приредио: Милорад Ђошић

The Saker: Још кратких вести, неколико коментара и цитат Феликса Ђержинског



Избори у Русији: излазност је била добра, a резултат разорна победа Путинове странке. Тачно нула шансе за "Руски Мајдан". Популарност Путина је на високом нивоу као и увек, много, много већа од популарности било којег западног лидера. Путиномрзитељи су свуда јасно показали да немају чак ни маргинални утицај.

Јесења седница Думе: сви страначки лидери су говорили и сви се слажу да је нада и сваки труд уложен у нормализацију односа са Западом чисто губљење времена. Садашњи консензус је да Русија мора, да: 1) се окрене на остатку планете; 2) прихвати изазов и да се позабави непријатељским и агресивним Западом; 3) искористити ову прилику да Русију ослободи западног политичког, економског и финансијског система.

Бандерастан: Укији и Парламент ЕУ су потписали споразум о придруживању са великом помпом, овацијама и тапшући се по леђима. Заиста историјски тренутак: ЕУ и Укиленд ће сада отићи на дно заједно. Одлично - заиста заслужују једни друге. Невероватна, парадоксална и, искрено, смешна ствар је да ни једна страна не може себи приуштити ово партнерство и да ће и ЕУ и Укиленд сносити последице овог катастрофалног споразума.

Недавно сам наишао на веома смешну песме на украјинском. Написао ју је украјински аутор и песник Олес Бузина и она, мислим, савршено изражава природу онога што се догодило:

За що стояли на Маидані?
За що людськую кров лили?
За те щоб ціни повишали,
І знову плакали хохли.

За те щоб Крим, знов став московським
І щоб донбаським став Донбас.
За те, щоб долю Украіни
Рішав в Європі підарас.

Мој (слободан) превод на енглески би био:

Why did they stand on the Maidan?
Why did they shed the people's blood?
So that the prices would rise higher
So that the Ukies could cry again

So that Crimea would become Moscow's
So that the Donbass would own itself
So that the Ukraine's future
Would be decided by the Euro-homos

( И наш, ћирилизован, још слободнији превод на српски:

Зашто су стајали на Мајдану ?
Зашто су проливали крв људи?
Да би цене порасле
Да би Укији поново плакали

Да Крим оде Москви
Да би Донбас постао свој
И да би о будућности Украјине
одлучивао еурохомос )

Новоросија: посебан статус што га је понудио Порошенко није за Новоросију, већ чисто за територије које контролишу Новоросијске оружане снаге. Поред тога, и као што су лидери Новоросије правилно истакли, укијевска Рада нема овлашћења да одређује било каква правила за Новоросију. Закључак: речи вишег новоросијског лидера - овај нови закон је само основа за даље преговоре, ништа више од тога. Очигледно, већ се навелико паничи са уобичајеним: "Ово је крај, Новоросија је продана, Путин је издајник" Шта још има ново ? Момци, удахните дубоко, сачекајте неколико дана, па ћете видети да је овај закон оно што и јесте - укијевско што је баби мило то јој се и снило и прдење у ветар.

[Напомена: Ја нисам видео текст статуса понуђеног Новоросији од стране Порошенка. Ако га видите, пошаљите ми линк или га поставите овде]

Војна ситуација: Укијевска контраофанзива још није почела, али ја је и даље сматрам скоро неизбежном. Невероватно, али Новоросијске оружане снаге још увек нису успеле да спрече да Хунтине репресивне снаге (ХРС) на аеродрому Доњецк и даље гранатирају град. С обзиром на цену у људским животима и политичку цену која се плаћа кад изгледају неспособне да тај аеродром најзад ставе под сопствену контролу, ја не могу да разумем зашто НОС не решавају овај проблем.

Занимљиво унапређење у Новоросији: Игор Безлер, војни командант стратешки кључног града Горловка (нешто северније од Доњецк-Дебалчево линије) је унапређен у чин генерал-мајора и именован за шефа Обавештајне службе Новоросије. Он је прилично тајанствена и веома контроверзна личност. Биће интересантно видети реакције на ово именовање.


Економска ситуација: рубља пада у односу на долар и евро, али се Руска централна банка и не труди да то спречи. Очигледно је да Руси не верују да је ово нешто више од пролазног погоршања због спекулативне продаје.

Моји коментари о Федорову су код неких изазивали разочарање. Жао ми је пријатељи моји, ја кажем шта видим и што мислим. Зато ћу овде поновити свој јучерашњи коментар: Федоров и ја се вероватно слажемо у већини циљева и вредности, дефинитивно смо на "истој страни барикаде", али ја не могу да кажем да сам импресиониран његовим анализама, за које мислим да су површне и, без увреде, поједностављене. Он има доста добрих ствари, о Думи, на пример, и ја немам ништа против њега, али он има тенденцију да паничи, што ми се не допада. Опет, Федоров је даааааалеееко бољи од  Дугина, али обојица тендирају ка "Кућа гори! Кућа гори!" - када је потребан спор али упоран, напоран и педантан свакодневни рад ка остварењу циља. Можда се питате чија ми се анализа о Украјини највише допада: Сергеја Глазева. Често је веома добар и Николај Стариков.

Пол Крејг Робертс: Неки коментатори су били врло критични према њему. Лично, веома га поштујем и мислим да су његове анализе веома добре. Немам ништа лоше да кажем о њему, напротив, могу да се сетим многих његових изузетно проницљивих запажања и чланака.

Клеветничка кампања и моје дискредитовање: попушили. Сасвим сам сигуран да ће они који стоје иза ове кампање покушати поново, али ће бар за неко време лизати своје (самонанете) ране. Једина порука клеветницима који су узалуд покушавали да ме оклеветају ће бити цитат руског певача Бориса Гребеншчикова који је једном написао, да "нет рук для чудес, кроме тех, что чисты ", или "само чисте руке могу постићи чуда ". Што је разлог зашто ви никада нећете ништа постићи.

Хајде да се више не задржавамо на томе, окренимо страну и наставимо даље.


Сада, у закључку, неколико веома важних подсетника и општи коментар о паници и хистерији:


Прво: оно с чиме заиста имамо посла јесте рат САД против Русије. Не, тај рат се не води са конвенционалним војним снагама, или, још мање, нуклеарном силом, рат САД против Русије се води злоупотребом украјинског народа. Као што сада кажу, САД ће се борити против Русије до последњег Украјинца. Нажалост, ово је и буквално истина.

Друго: Заиста, не постоји таква ствар као што је Украјина, или чак Бандерастан или Новоросија. То су (коректне) политичке категорије, али стварно, ако смо заиста искрени према себи, ми имамо: окупирану Украјину и ослобођену Украјину. То је то. И суштина онога што се дешава. И баш као у Другом светском рату, Украјина је заиста само бојно поље преко кога се иде на Москву.

Треће: као што Кутузов није могао да "прода" Смоленск или као што Стаљин није могао да "прода" Кијев, ни Путин не може да "прода" Новоросију. Без обзира на ваше процене Путиновог морала, вредности, етике и циљева, никако не можете веровати да је толико глуп и да је његова цела свита од саветника толико глупа. А чак и да је Путин био тако глуп, све са својим саветницима, он и даље не може да промени основну геостратешку реалност да оно што је под нападом није Украјина, већ Русија. Додао бих да су Путин, Лавров и многи други руски политички лидери много пута рекли  да је у Југославији мета уствари била Русија, као што је Русија прави циљ и рата у Сирији.

Четврто: готово стална паника на граници са хистеријом једноставно није прави пут да се "разуме" овај рат, још мање да се води и победи. Радо ћу признати да сам и сам крив за ове "грехе", али барем сам у стању да правим разлику између својих страхова и анализе. Подсетићу оне, и из Русије и са Запада, који су стално предвиђају апокалипсу, да се ни једно њихово предвиђање (напад НАТО-а на Русију, нуклеарни напад САД на Русију, потреси у Санкт Петербургу, руски Мајдан, да ће укијевски нацисти прегазити Донбас ...  до сада није остварило. Дозволите ми да дам један једноставан, али изузетно илустративан пример: месецима сам говорио да Русија тајно помаже Новоросију, док су моји критичари тврдили супротно. Моји критичари су грактали да је Русија стајала по страни и да није чинила ништа. Па, ко је био у праву? Ја то не говорим тек да бих ликовао или исмевао своје противнике, већ да укажем на нешто сасвим друго: ја нисам имао приступ никаквим тајним информацијама и све што сам радио јесте да сам употребио своје искуство и знање о руској политици и методама и они су ми рекли , сасвим недвосмислено, да мора бити да Русија тајно помаже. Насупрот томе, моји критичари су своје "анализе" засновали на мешавини страха, речи и изјава разних званичника. Сада је неспорно да они нису били у праву. Наравно, они то никада нису признали, али су врло постепено укључивали непобитне чињенице о руској тајној помоћи у своје новије презентације. Што јесте поштено, али бих волео да су барем научили лекцију. Али не, нису. Они и даље функционишу на исти начин, бркајући своје страхове и предрасуде с чињеницама и анализама. Стога је мој савет свима вама, пријатељи моји - редовно слушајте ове "пророке скоре пропасти", рамислите о њиховим аргументима, али имајте на уму да је њихов досадашњи резултат врло знаковит: у 100% случајева нису били у праву.


Гвоздени Феликс


У историји је мало људи тако злих и одиозних као што је био Феликс Ђержински, људски демон којег је створила совјетска тајна полиција, Чека. Али, као што Американци кажу: "Чак и покварен сат је тачан на сваких 12 сати"; и, како је Малколм Икс волео да каже: "Ја сам за истину, без обзира ко је говори". Па, има један сјајан цитат Ђержинског и препоручујем вам да га имате на уму и да покушате да по њему живите: "Чекистом может быть лишь человек с холоднои головои, горячим сердцем и чистыми руками" или "Чекист може бити само особа хладне главе, топлог срца и чистих руку". Наравно, прави чекисти уопште нису били такви, али идеја "хладна глава, топло срце и чисте руке" је веома добра: хладна глава да се избегне паника, вруће срце да се буде истински посвећен и чисте руке да се никад не помисли да је у прагматичном погледу исправно урадити нешто што је морално погрешно.


The Saker

Извор: The Vineyard of the Saker: More short news items, a few comments and a quote by Felix Derzhinsky
Превод: Ћирилизовано

The Saker: Неколико кратких вести


Драги пријатељи,

данас само неколико ствари, укратко.

 
Прво, према члану Парламента ЕУ, Волфгангу Геркеу (СП?), ЕУ разматра прави списак руских новинара којима ће бити забрањен улазак у ЕУ. Бандерастан већ има такву црну листу са 35 имена. Толико о "демократским",  "слободе говора" и "еуропским" вредностима. Руска штампа се отворено смеје.

Друго, они који су сада су имали било какве сумње о ставу Ватикана "гледе" грађанског рата у Украјини нека погледају чланак под називом "Црква с полетом је у опасности у Украјини", на сајту Crux (хвала АБ!). Очигледно, пораз нацистичке хунте доводи унијате у опасност, јер, цитирам: "Гркокатолици су такођер постали истакнути судионици у националним пословима. Они су били главни заговорници украјинске Наранџасте револуције 2004/2005 и раније ове године помогли су водити Мајданске протесте који су помели промосковскога предсједника Виктора Јануковича с власти."

Па добро, карма је курва, претпостављам :-)



Треће, многи од вас су постављали коментаре и слали ми е-писма о предвиђању Евгенија Федорова да ће ускоро бити чистке. Авај, морам да вас разочарам. Иако је Федоров по свему судећи веома добар момак и искрен патриота, ја га уопште не сматрам кредибилним и препоручићу вам да све што он каже узмете са великим груменом соли. Немам времена за детаљно побијање његових ставова, али само се запитајте следеће: ако би власти Новоросије почеле са штампањем своје валуте, да ли бисте је купили? QED.

Четврто и последње, још једном вас остављам са снимком "CrossTalk". Жао ми је што вам после јучерашње емисије следи с моје стране још једна, али за све је "крив" Питер Лавел: његове емисије су превише добре, а и најновија је погодак тачно у мету: стратешки савез Медвед - Змај је далеко најзначајније геостратешко дешавање у протеклих неколико година.

Уживајте!

The Saker




Извор: The Vineyard of the Saker: A couple of short news items
Превод: Ћирилизовано