Протокол из Минска је договорен 19. септембра 2014:
Споразум из Минска је изазвао приличну расправу. Овај чланак ће
навести предности и мане споразума са становишта сваке стране: Руске
Федерације, украјинске владе и Самоодбране ( да, "Resistance" би
требало превести као "Отпор", али је
српском преводиоцу то
немогуће - прим. прев.).
Руска Федерација
Предности:
- Примарни циљ споразума је био зауставити смрт невиних цивила.
Иако украјински војска наставља с неким борбеним операцијама, њихов
ниво је нагло опао и тако су поштеђени животи многих цивила. Надајмо
се да ће борбе ускоро потпуно престати.
- Споразум омогућава оним европским владама које су несклоне или се
противе санкцијама, посебно онима са блиским економским везама са
Русијом, да зауставе захтеве за више санкција, а можда чак и да за
неко време затраже уклањање оних санкција које су већ изречене.
- Споразум оставља на снази санкције и контрасанкције, укључујући и
оне од Москве наметнуте Украјини, што у много чему заправо користи
Москви: омогућава јој да диверсификује своје економске везе, смањи
претерано ослањање на Запад и Европу, и потражи нове партнере у
Азији и Јужној Америци, посебно за сарадњу на војном плану.
- Руси одобравају такву политику, укључујући споразум. Путинов
рејтинг у Русији је порастао на преко 80%.
- Споразум значи да Русија неће морати да сноси укупне економске
трошкове обнове Донбаса и интегрисања са Русијом, као што је то
морала са Кримом.
- Споразум повећава руски утицај на европске земље које су са
Русијом укључене у заједничке инфраструктурне пројекте који се
односе на гас, као што је Јужни ток.
- Мировни споразум ће сејати сукобе унутар украјинског режима:
између заговорника рата (нарочито десничарских паравојних батаљона
под контролом одређених олигарха) и присталица споразума.
Мане:
- Део Самоодбране оптужује Русију (мада не и Путина) да их је
продала.
- Русија ће морати да обезбеди индиректну помоћ, хуманитарну и
војну, украјинским сепаратистичким областима. Ово је сада дугорочна
обавеза, без обзира на то какав је посебан статус Кијев доделио овим
областима.
- Граница између Русије и Украјине ће и даље бити оптерећена
великим бројем избеглица, који долазе и одлазе из области којима је
дугорочни статус и даље нерешен и које су тешко погођене ратом.
Украјинска влада
Арсениј Јацењук и Петро Порошенко:
Предности:
- Војно, рат је већ изгубљен, тако да jе споразумом избегнута
потпуна предаја.
- 65% војних возила је изгубљено или уништено, тако да у сваком случају није било
могућности за наставак офанзиве.
- Економска ситуација у Украјини је наставак рата чинила немогућим.
- Споразум дозвољава ослобађање великог броја заробљеника
заробљених од стране Самоодбране. Пре примирја, ово је постајало
озбиљан политички проблем, због све бројнијих антиратних протеста
породица заробљеника, посебно у владином "политичком срцу", западу
земље.
- Тешки губици у људству и механизацији су постали неиздрживи, није
било начина да се губици надокнаде. Четврта мобилизација је била неуспех,
док је велики број погинулих довео до све бројнијих антиратних
протеста.
- Одбијање НАТО-а да да "посебан статус" Украјини угасио је сваку
наду у директну западну војну интервенцију и преокрет тока рата.
- Западна војна помоћ у смислу плаћеника, опреме и обавештајних
података, због потребе за тајности, била је недовољна за ратни
преокрет.
Мане:
- Крај борби фокусира пажњу и одговорност за украјинску економску
кризу на политичаре у Кијеву и уклања изговор руске агресије.
- Споразум не чини ништа да поправи колапс трговинских веза са
Русијом, што је погубно за читаве секторе привреде.
- Споразум у суштини замрзава конфликт. То значи губитак две
источне области за које се Кијев борио да их задржи. То такође значи
да је Кијев био приморан да их призна као правна лица нудећи им
посебан статус, нешто за шта је раније рекао да неће урадити.
- Губитак Доњецке и Луганске области ће додатно поткопати већ
дезинтегрисану привреду Украјине. У најкраћем року, Украјина је
изгубила приступ угљу из Донбаса, у време када јој је гас из Русије
одсечен и очајнички јој треба енергија да изгура зиму.
Самоодбрана
Предности:
- Самоодбрана је водила одбрамбени рат за опстанак. Преживела је,
што значи да је победила.
- Убијање цивила у областима које подржавају Самоодбрану углавном
је престало.
- Основна цивилна инфраструктура у главним градовима, укључујући
снабдевање водом, струјом и храном, сада може да буде поново
успостављена. Што је био веома озбиљан проблем у време борби, јер
су блокада и гранатирање довели цивилну инфраструктуру до тачке
колапса.
- Русија сада може да отвореније и активније помаже у хуманитарном
смислу, као што и чини упућујући све више и више конвоја помоћи.
- Пошто је Русија потписница споразума, Самоодбрана се може
ослонити на Русију ако га украјинска влада прекрши. Такође је лакше
да Русија шаље војну помоћ Самоодбрани.
- Споразум је померио услове сукоба са војног сукоба на политичко /
дипломатски сукоб у којем се представници Самоодбране могу залагати
за свој циљ, што је потпуна независност од Кијева.
Мане:
- Споразум је спречио да Самоодбрана оствари потпуну победу над
украјинском војском, која је била на ивици потпуног слома.
- Територија жељене државе Новоросије остаје непотпуна са важним
областима и даље под контролом Кијева, укључујући Славјанск,
Краматорск, Мариупољ, Одесу и Харков.
- Они који су одговорни за рат у Кијеву и који су вршили ратне
злочине и злочине против цивила и даље су слободни и мало је
вероватно да ће се суочити са правдом пред судом.
Аутор:
Федерико
Пиерачини
Извор:
Pros
and Cons of the Minsk Agreements - Russia Insider
Превод:
Ћирилизовано
