Ћирилица у нестајању

Истраживање Завода за проучавање културног развитка о употреби ћирилице. О феномену све мањег коришћења српске ћирилице нема научне монографије

ДАНАС није лако пронаћи ћириличне новине или интернет-презентације. Амбалажа на домаћој и декларације на страној роби не преносе информације на ћирилици. Компјутери и мобилни телефони нуде латинично писмо као радно, а ћирилично као изборно. Рекламне поруке исписане су латиницом. Све телевизије са националном фреквенцијом, изузев РТС, имају латиницу као писмо заштитног знака, укључујући и оне које су најпопуларније међу слабије образованим слојевима становништва. Ни на улици, нити у тржном центру у видном пољу је нема.

Ћирилица је готово сасвим нестала из свакодневице грађана Србије. Зашто је то тако истраживали су стручњаци Завода за проучавање културног развитка, предвођени историчарем Синишом Стефановићем. Они су резултате управо завршене прве фазе истраживања „Преглед положаја српске ћирилице у култури и јавној комуникацији“, представили на јучерашњој трибини.
- Радећи ово истраживање наишли смо на парадокс о - феномену опадајуће употребе модерне српске ћирилице не постоји ниједна научна монографија, премда је та тема интригантна и у јавности често претресана.
Средишње питање овог рада концентрисано је на српску ћирилицу као стандард. О томе Стефановић каже:
- Писмо је у поређењу са језиком знатно подесније за израду правне и правописне норме. Променљиво тек у другим временским интервалима, заменљиво другим системом писања тек изузетно, оно представља један од кључних елемената неке културе. С обзиром на то, бројчани показатељи употребе српске ћирилице у штампи, што је културни показатељ, наметнули су питање историје њеног нормативног положаја. Да би се процес разумео потребно је било ставити га у контекст историје језичке интеграције Срба и Хрвата, њеног тока, неуспеха и последица. Стога смо упоредо посматрали језичку политику и правну праксу тих народа и њихових нових држава.
Стефановић кеже да је ћирилица, иако по важности прво и основно српско писмо, од седамдесетих година 20. века запостављена, маргинализована и запуштена, од потискивања у службеној и јавној употреби до уметничке стагнације.
- Језик и писмо задржали су квалитет снажног мобилизатора у хрватској државној и националној политици, пре и унутар обе Југославије, међу Србима је питање писма посматрано у првом реду као политичко, као чинилац у процесу југословенске интеграције. У то време забележен је и први значајан пад употребе ћирилице у Србији. Не оспоравајући равноправност писма, већ га афирмишући, обе Југославије покушале су да наметну језичко јединство. Прва га је спроводила на штету ћирилице, не због снаге, већ због слабости, а друга испрва применом силе, а онда инерцијом рестриктивног идеолошког режима. У оба случаја покушаје успостављања југословенског језичког јединства зауставила је одбрана хрватског правописа укључујући и латиницу.

ОПТУЖЕНИЧКА КЛУПА
КАО велики проблем, Стефановић је истакао то што је у периоду распада СФРЈ, српској ћирилици најпре придодат значај ратног симбола и ратног средства да би, недуго затим, била проглашена за наводног гушитеља националних мањина.


Аутор: Д. Матовић
Извор: Ћирилица у нестајању | Друштво | Novosti.rs

Сукоб цивилизација ?

На почетку миленијума се много говорило о сукобу цивилизација између Запада и исламских покрета, што је терминологија која је била неприхватљива ранијима, терминологија коју све више и више користи потоњи. Данас видимо повећано уплитање Запада не само у исламским државама, већ и у Источној Европи, и растуће непријатељство у светској заједници према међународној политици Вашингтона и његових пудлица.

Премијер Велике Британије, Дејвид Камерон, јуче је говорио на америчкој телевизији користећи фразе као што су "успешна демократска и плуралистичка држава", што се односило на Сирију, Ирак и Иран. И ту лежи срж проблема.

Како је то демократски да Шкотском влада торијевска странка у Вестминистеру, Лондон, Енглеска, када је један једини торијевски парламентарац изабран од стране Шкота, од укупно 59 места ( 41 за лабуристе, 11 за либералне демократе , 6 за СНП - Шкотску националистичку партију и 1 место за торијевце. А погодите ко представља владу ? ) ? Како је то демократски да је премијер Велике Британије Дејвид Камерон, када је Дејвид Камерон изабран од стране мањине (36,1% од 65% бирачког тела) ? Одговор Дејвида Камерона би могао бити да то нису туђа посла и да се унутрашњи послови Велике Британије тичу Британаца и Ираца који ту живе.

Поштено. Под једним условом: да Уједињено Краљевство заузврат не тура нос у унутрашње послове других земаља, што, као што знамо, једноставно није случај. Један поглед на листу ужаса почињених од стране припадника НАТО-а у целини и од ФУКУС осовине (Француска-УК-УС), нарочито у последњих неколико година,  доказује шта се хтело рећи.

На Косову је оружана интервенција изван окриља Савета безбедности УН инволвирала државе припаднице НАТО-а у унутрашње ствари једне суверене државе, наоружавањем и помагањем терористичких елементата који су се борили за ОВК - Ослободилачку војску Косова  (Ushtria Çlirimtare ë Kosovës) , који су секли главе Србима, силовали жене и девојчице и изводили терористичке нападе на власти.

11.9. и инвазију Авганистана од истих НАТО снага предвидео је још 1998. Мула Омар, када је Влада Авганистана одбила да прихвати мито од Сједињених Америчких Држава за изградњу гасовода преко земље. Западна интервенција у овој земљи је уништила резултате друштвено прогресивне политике социјалистичке владе у 1970-им, владе које су срушили пиони Запада, муџахедини, који су се касније претворили у покрет талибана. Терористе, по терминологији Запада.

Ирак, нападнут нелегално од алијансе САД-УК, уништавање суверене државе и њено претварање у нефункционални ентитет, примена војног хардвера против цивилних циљева, друга инвазија ван окриља СБ УН - све политика директно одговорна за појаву Исламске Државе у празнини створеној уклањањем владе.

Либија, где ФУКУС осовина користи терористичке снаге према својој листи забрањених група (као што је Либијска исламска борбена група), да поново потпуно дестабилизује државу, у којој су терористиче снаге и њихови НАТО "господари с неба" починили најшокантније и најужасније ратне злочине над цивилима и неборачким војним јединицама - тој Либији,  данас чујемо, Французи наводно продају ратни материјал, да напад Мисрате на Зинтан буде покренут у наредним данима и недељама. Цела земља је у потпуном хаосу, и још једном, ово је потпуна одговорност Запада.

Сирија, у којој је Запад поново петљао са терористима и видео игра се отела контроли. Историја бедне катастрофе, историја лажи, упада, убистава, зараћених армија, непоштовања Организације Уједињених нација и Савета безбедности, непоштовања међународних партнера Запада. И у Украјини, игра се наставља.

Легално изабрани председник, Виктор Јанукович, збачен у илегалном пучу оркестрираном од САД (чијег је потпредседника син, Хантер Бајден, сада ухлебљен у украјинском сектору енергетике), пучу чији је резултат влада фашиста, терориста и националиста који непоштују народ  југоисточне Украјине који говори руски и прете му да ће га побити, чије су присталице починиле фашистичке масакре, влада која је затим издала антируске едикте у размерама политичке глупости и кратковидости каквих није било у новијој историји.

Резултат? Западне земље, земље чланице НАТО-а, данас углавном нису у стању да одвоје два одсто свог БДП-а за војне трошкове на које су се обавезале Уговором о НАТО Савезу, док САД троше 4 одсто БДП-а, а имају национални дуг од 17 билиона (хиљада милијарди) долара. Укупан износ трошкова НАТО-а, у сваком случају, износи око 1,2 билиона долара сваке године - 1,2 хиљада милијарди долара новца америчких пореских обвезника. А за шта?

НАТО се запетљао у Авганистану, где талибани нису поражени већ тринаест година, земљи у којој НАТО талибане плаћа да не нападају, и где је производња опијума скочила  до небеса од инвазије 2001. године. Да ли западни порески обвезници за то плаћају ? НАТО је све инволвиранији у Ираку, где је његова политика  директно допринела појави Исламске Државе, чије ће уклањање трајати годинама, кажу стручњаци. Колико новца ће то још коштати, сасвим независно од изгубљених људских живота ? Је ли то оно за шта западни порески обвезници плаћају?

Либија, земља у хаосу, у којој се град бори против града, племе против племена, регион бори против региона, земља у којој је главни град у рукама терориста, чији је главни аеродром неупотребљив - све директан резултат криминалних интервенција Запада у 2011., потпуно у супротности са законом који је на снази на основу резолуција Савета безбедности УН из 1970. и 1973. (2011.). ФУКУС осовина је у потпуности одговорна за створену ситуацију и у потпуности је одговорна за стратегију обнове која ће коштати још безброј милијарди. Је ли то оно за шта западни порески обвезници плаћају?

Додајте на ово Сирију, додајте овоме Украјину и имамо леп уредан мали демонски пакет империјалистичких подухвата који су до банкротства довели САД, Велику Британију и Француску, и, у мањој мери, државе пудлице што им се мотају око ногу.

Да ли ће се ствари променити?

Не, неће се променити. Јер овде није у питању сукоб цивилизација, реч је о сукобу због политика и начина њиховог стварања. Разлог зашто су ствари такве какве јесу је тај што западне земље нису демократије, оне су феуди корпорација, које контролишу лобији који диктирају политику. Они који су у политику укључени на основном нивоу су аутентични, заинтересовани су и већином несебично раде за опште добро.

Опет, кад идете навише, видећете да се они позиционирани на местима од значаја, односно на позицијама у близини спољне политике и војно-индустријског комплекса, ту налазе не због личних способности, већ преко везе. Како то функционише ? Лоби је одлучио да преузме контролу над одређеним подручјем пословања. Лакеји лобија су Министарство иностраних послова ( данас Биро бизниса) и Министарство одбране (сечиво у стварању политике). Особе одговорне за ова министарстава су већ изабране, али не зато што њихов  Curriculum Vitae најбоље одговара опису посла, већ зато што њихов CV потпуно одговара опису посла - до у слово, због чињенице да је опис посла сачињен ред по ред на основу њиховог CV-а.

Они су неизабраници оних чији су лични животи жртвовани да би платили трилионе долара свог тешко зарађеног новца за резултате какве данас видимо. Како су престрављени, кукавни и бескичмени грађани тих земаља постали је предмет социјалне психологије, а како су постали изманипулисани и лаковерни пркоси логици.

Не, то није сукоб цивилизација, то је сукоб због политика створених од стране нелегалних, неизабраних, недемократских лобија. И то је случај прећутног одобравања и прихватања од стране грађана који плаћају да се таква политика настави.

Аутор: Тимоти Банкрофт-Хинчи
Извор: 2014: Clash of civilizations? - English pravda.ru
Превод: Ћирилизовано

ИГРА

Ми, Срби, толико пута у историји смо били сведоци оног чувеног народног „играчка-плачка“. Поигравали су се са нама Ираклије, Фридрих Риђобради, носиоци круне светог Иштвана,

наследници бугарског цара Симеона... не заборавимо ни наследника светога Петра у Риму, тај се увек некако нађе у свакој причи; Били смо принуђени да заиграмо са пољуљаним Хабзбурзима, готово истовремено док смо приводили крају плес са Османлијама. Данас, међутим, онај енергични брка Ердоган, као да призива духове прошлости на простору Косовског вилајета и Румелијског беглербеглука, и поново забада „санџак“ у Рашку. Истовремено, разне Џуџе беже од српског ИЋ.

Након што смо победили, господа Германи очигледно нису разумели концепт игре „ Не љути се, човече“, а наследници светог Иштвана и Симеона Бугарског једва су дочекали реванш, те су разделили плен. Господин поглавник убрзо се вратио у „ лијепу своју“, након што је осуђен на смрт због издаје краља, побио пар стотина хиљада, других пар стотина хиљада протерао, а остале покатоличио. Хвала богу, првом приликом је забранио ћирилицу. Знао је он врло добро да се не може тек тако решити Срба. Њихови трагови одисали су српством. Морао је затворити цркве, укинути ћирилицу, потискивати екавицу. Питам се колико би био разочаран када би данас могао да види ћириличке табле у Вуковару. Зар је могуће да мирис српства и даље прожима хрватску тисућљетну земљу и хрватски тисућљетни ваздух ?

Било како било, горепоменута господа изгубила су и другу рунду игре. И сада су постали питоми, негују културу људских права, поштују посебности националних мањина, и нас примитивне Србе уче како не смемо да угрожавамо права разним Џуџама. Ко зна, можда су доживели откровење. Остављам читаоцима да просуде.

А ми, безобразни Срби, иако побијени, протеривани, бомбардовани, гажени, мучени – и даље смо ту где јесмо, преблизу наследнику апостола Петра. Преблизу господи Германима. Преблизу бркатом Ердогану. Преблизу лијепој њиховој. Трн у оку. Камичак у зупчанику.

И даље се окрећемо ка Истоку. И даље славимо светог Саву.

И даље та ћирилица...

Та озлоглашена ћирилица, тај симбол великосрпске империјалистичке идеологије. У тих осам знакова садржан је српски понос, српски етички кодекс, српски пркос. Она је мост која нас везује са Мирославом, Растком, Душаном. Из тих осам знакова црпимо вољу, наду, веру. Тих осам знакова подсећа нас како смо победили у свакој игри. Како се нисмо предали ни кад нас је косио тифус, хладноћа албанских стрмина, бугарски, немачки и мађарски лешинар.

Вероватно због тога наши некадашњи, али несумњиво и садашњи и будући, противници у игри живота и смрти, с толиким жаром и ужурбаношћу и гуше ћирилицу. Вероватно зато издавачка кућа са седиштем у Штутгарту, ''Klett'', и штампа Читанке за београдске основце написане час ћирилицом, час латиницом. И то, сасвим случајно, латиницом пишу DESETICU Ivana Cankara,

VOJVODINU Мире Алечковић, Doživljaje Toma Sojera Marka Tvena.

Све је то сплет случајности, штампарских превида. Сасвим случајно овакве „превиде“ чини фирма с простора којима су вековима владали Марија Терезија, Фердинанди, Оскари Поћореки.

Сасвим случајно латиницом написана је „Војводина“, коју је свети Иштван сматрао домом. Коју су првом приликом отели његови наследници. Сасвим случајно сви се правимо да не примећујемо ове „омашке“ издавача из Штутгарта. Све што се дешава, све је једна велика случајност. Устав, и његов члан 10 – случајни су. Косово и Метохија, Санџак – случајни су.

Разне Џуџе – случајне су. Сасвим случајно – систематски је потискивана српска национална свест. 

 

Сасвим случајно – више се не осећа мирис српства на овим просторима тако интензивно као некада. Да ли нам је свима, сасвим случајно, запушен нос ? Или, можда, нисмо ни свесни да мостови, који нас повезују са једним вишим смислом, и извором целисходности људске егзистенције, мало по мало труле, старе, и урушавају се, а ми пуштамо да их однесе бујица ?

Све око нас је сасвим случајно. И ми сами, постајемо случајни.

За крај, јавно похваљујем град Београд, који је набавио књиге од поменуте издавачке куће. Очигледно, жели да се ушушка негде уз Немачку. Ваљда је досадило стално бити на истој страни у игри – страни правде, истине, вере. Видећемо куда ће нас та промена стране одвести... 

 

О Аутору: Лав Димовић је одличан студент Правног факултета и члан Српског Удружења Ћирилица Београд.

За рубрику "Ћирилица": Милорад Ђошић

Пуковник Касад: Казнени батаљони драговољаца повучени, а интернет фашиста предлаже тероризам

Игор Бигдан, популарни украјински блогер, прешао је све границе у наступу украјиничастог патриотизма:

Превод: "Закључак је страшан: Ситуација ће се променити само ако рат промени правац, пређе на територију Русије. Ако се рат тако неће завршити, онда ће дефинитивно бити измештен, јер Украјинци немају другог избора. У правом рат против Русије губимо, зато ће рат примити скривено-диверзантски облик. И сасвим је логично да Украјинци неће вршити терористичке акте на путевима и у термоелектранама, минирати куће и болнице у Украјини. Немогуће је препознати украјинског саботера у маси: за разлику од Чечена, изгледамо слично, меко "Г" и "шо" могу да се исправе за недељу дана обуке, документи могу бити фалсификовани. Постоји толико људи што пламте мржњом и желе да се освети за Крим,  Донбас, за мртве. Прочитајте наше форуме и фејсбуке, где Порошенка проклињу због "примирја". Због терористичких аката, Руси ће добити мотивацију која им недостаје. Путинова владавина је започела с терором, с терором ће и завршити."

Украјинске власти су одлучиле да повуку све драговољачке батаљоне из зоне АТО


Како је извор из Министарства одбране рекао "Главком"-у, пре две недеље је донета одлука да се сви драговољачки батаљони повуку из зоне спровођења антитерористичких операција.

Према извору, централне украјинске власти су одлучиле да не снабдевају драговољце тешким наоружањем и униформама.

Као што је познато, на десетине драговољачких батаљона учествују у војној акцији у Донбасу. Постоје четири врсте драговољачких војних јединица у Украјини, формираних пре свега од драговољаца: батаљони територијалне одбране; батаљони са посебним ознакама МУП-а; резервни батаљони Националне гарде; драговољачки корпус "Десни сектор".

На руском: Власти решили вывести из зоны АТО все добровольческие батальоны - источник — Главком

ПС

Заправо, имплементација Минског споразума се наставља. Јасно је да постоји одређена линија раздвајања која се још увек не открива и до које ће на крају доћи граница новоформиране државе. За сада није јасно да ли само део територије Донбаса предмет споразума или је то цела територија бивших Доњецке и Луганске области.

Казнени батаљони очигледно ометају спровођење Минског дослуха , па су и они уклоњени. Чак је и механизм идентичан шеми контроле милиције - незадовољници су уклоњени са списка додатака. Као резултат, обе стране у сукобу су и даље незадовољне, што служи као гаранција његовог инситутионализовања (разлози за сукоб нису уклоњени и циљеви нису постигнути), али ови циљеви и разлози служе за поткусуривање у глобалнијем цењкању између Руске Федерације, ЕУ и САД. У овим питањима, фашистичка хунта је у потпуности зависна од позиција Вашингтона и Брисела, а руководство Новоросије потпуно зависно од Москве.

ППС

Интернет фашисти, после пораза група фашистичке хунте у Донбасу, сада маштају о диверзантско-терористичком рату. Лик из горње приче отворено крши закон Руске Федерације (чудно је што његов блог још није блокиран) и позива на чињење терористичких аката. Адвокати можда већ пишу молбе одговарајућим органима.

Међутим, такви напади беса су далеко од стварности - СБУ не може да реши такве проблеме због тренутног стања, једно или два терористичка дела која би починили  бандеровити вероватно не би имали значајнијег утицаја - пракса тероризма последњих пар деценија сугерише да терористичка дела не слабе већ јачају машинерију државе, која почиње да искоришћава устрашеност друштва за повећање контроле и јачање својих механизама употребе силе. На пример, САД су, после терористичких дела које су саме организовале, прогурале "Патриотски закон" и повећале државну контролу над друштвом. Дакле, код Бигдана постоји потпуни недостатак разумевања механизама и последица терористичког рата.

Ако би Руси добили икакву мотивацију, она би само ојачала подршку линији непријемчивости за ову Украјину - чак и упркос санкцијама - и натерала их да још боље разумеју да Украјина треба да буде коначно бачена на ђубриште историје.


Оригинални текст на руском: Colonel Cassad - Карательные батальоны выводят с Донбасса
Извор: Colonel Cassad (in English) - Punitive battalions are removed from Donbass
Превод:

Парада ћирилице

Званични Брисел, колико год та кованица магловито звучала и шта год значила, небројено пута до сада показао је лицемерје и потврдио да има двоструке аршине према земљама насталим на простору бивше Југославије. Прецизније речено, показао је да оно што важи за Србе не важи за остале народе западног Балкана. Као крунски доказ за ову тврдњу служи отцепљење или чупање "срца Србије" насупрот игнорисања неподношљивог положаја српске мањине у Хрватској или сталног отимања надлежности од РС и њиховог преношења на ниво БиХ.

Унедоглед могу да се набрајају примери у којима европски званичници дају дијаметрално супротне изјаве о потпуно истим стварима и немушто покушавају да објасне зашто оно што важи за Србију не важи за БиХ или Хрватску, али поновно инсистирање на одржавању Параде поноса (је*о је онај ко ју је тако назвао) у Београду, уз папагајско образложење да поштовање права на слободну сексуалну оријентацију представља једно од основних људских права, само је на површину избацило тврдњу о лицемерју званичног Брисела.

Руку на срце, организовање дефилеа хомосексуалаца (што у овом делу свету представља еуфемизам за педере) није нешто на шта се тера само Београд, јер је то одавно урађено у Љубљани и Загребу, а пре неколико месеци су "гејеви на пјену од мора" у Будви организовали шетњу, тако да није реч о двоструким аршинима. Али јесте о лицемерју, јер док тера Београд да обезбеди поштовање права сексуалних мањина, Брисел за то време не мрда ни малим прстом да натера Загреб да Србима - који су од конститутивног народа, након "Бљеска" и "Олује", постали национална мањина - обезбеди право на коришћење матерњег језика.

Дакле, уместо да омогуће параду ћирилице у Вуковару и осталим градовима у Хрватској у којима живе Срби, бриселски званичници жмуре пред свакодневним разбијањем табли са ћириличним натписима и оштрицу својих активности и притисака усмеравају данас према Београду, а већ сутра и према Бањалуци са циљем да власти у два највећа српска града с леве и десне обале Дрине натерају да организују геј параду.

Елем, поновићу оно што сам једном написао - немам ништа против педера и никад им нећу окренути леђа, али у жестокој заблуди живе сви "европејци" који верују да ће Срби, бар с ове стране Дрине, европске вредности ставити испред традиционалних, поготово после свих неправди које су доживели. Другим речима, варају се они који мисле да ће у граду на Врбасу бити организована мирна геј парада, чак и ако наду виде у томе што је највећу зграду у Бањалуци освештао владика Качавенда.


Аутор: Дарко Момић
Извор: Press Online Republika Srpska :: Parada ćirilice

Russia Insider: Кина и Русија против Јапана и Америке. Штета за Јапан.

Кад му запрете дубоке и фундаменталне промене у вези којих може учинити мало, човек ће сигурно одабрати порицање као последњу линију одбране. С обзиром на орвелијанску природу западног политичког дискурса, не изненађује што је секуларни успон Кине изазвао успон кућне радиности синофоба, који су у последњих неколико деценија на сав глас упозоравали на предстојећи колапс скоројевићског Змаја - чија је привреда у међувремену порасла скоро десет пута.

Аргументи се крећу од убедљивих ( дрвеће не расте до неба ) да очигледно апсурдних ( "Кина ће имитирати Јапан" - иако се сличности између њих углавном своде на коришћење штапића и  пиктографског писма ...). Кина је, наравно, прећутно охрабривала ово блебетање, које је, у комбинацији са погодним и уверљивим митовима о "win-win" исходу и немогућности Азијаца да иновирају и заснивају индустрије - учинило западне елите слепим за нови изазов поновног успона Кине.

Однос Кине са Русијом је посебан случај. Овај аутор врти своју "Пређа Медведа и Змаја" (“Bear and Dragon yarn”)  још од прелаза миленијума и - најзад - види своје ставове и предвиђања потврђеним све већим усклађивањем Русије са Народном Републиком, у великој мери убрзаним агресивним ставом земаља НАТО-а како се њихов пуч у Кијеву ближи све непријатнијем исходу.

Било је за очекивати да ће пропагандна машинеија пребацити у пету брзину да пласира поруку да је савезу између Русије и водеће светске привреде суђено да пропадне - истовремено тврдећи да је прави савез између две велике силе немогућ или да једва нешто значи с обзиром на превагу кинеске трговине са Западом.

Први аргумент је обично праћен самопоузданим рефреном да је незамисливо да Русија напусти Запад и уђе у пуни савез с Кином, не само због више од једног века политичких тензија и повремених војних сукоба, већ посебно с разлога што је руска висока култура по природи европска, уз потпуно неазијатски начин размишљања Руса. Да, нема две различитије културе од руске и кинеске !

Последња тврдња је, у најмању руку, очигледно нетачна. Јер заиста постоје две културе далеко разнородније него што су руска и кинеска: америчка и јапанска! Ништа не може  дивергентније од њих - дрско и индивидуалистичко понашање Американаца, наспрам друштвених обичаја онога што је и даље најострвскије и најтрадиционалније друштво у развијеном свету - хијерархијско, конформистичко до крајности, уроњено у покорност појединца друштву. Јапан је показао велику културну отпорност, а упркос склоности за суши и Куросавом међу западном елитом, и чудном Дизниленду код куће, стварне везе су и даље веома ограничене, са далеко мањом културном глобализацијом него било где другде у Азији - да не спомињемо Европу или Латинску Америку.

Упркос "меким" културним баријерама, јапански политички / војни савез са Америком је постао "савез" виртуелне потчињености - Токио је у великој мери напустио сваки привид геополитичке независности виз-а-ви Вашингтона, чак и када је реч о Русији, где би за сопствене интересе Токија било много боље да је усвојен неутралан став, као противтежа све већем усклађивању Русије и Кине. И што тешко да је, наравно, што се тиче историјске неправде,  хитац испаљен у бесу ( багателишући Хирошиму, Нагасаки и, наравно, бомбардовање Токија).

Што се тиче тежине аргумента трговине, кинески "Capex" (капиталних издатака) извозни модел раста се рапидно развија како Кина постаје земља са средњим приходима - систем у коме су висококвалитетне произведене робе продаване за фиат валуту никада није био посебно одржив. Ресурсима богата, са бројним областима технолошке изврсности и са дубоким, ликвидним домаћим тржиштем, и веома кредибилним нуклеарним одвраћањем, Русија је Кини партнер од виталног значаја, у ономе што је, а западни критичари прећуткују, брак поприлично једнаких.

Геополитичка сврставања у доба глобализације нису ствар сентименталних афинитета - ни културне преференце ни књижевна традиција не играју ту битну улогу. Геополитичка сврставања су функција тешких економских и геополитичких реалности - што нарочито важи за нову осу привлачења, засновану око јачања кинеско-руске антанте, и постепено привлачење трећих земаља жељних алтернативе стиску уображене "једине суперсиле" у опадању.

Аутор: Ерик Краус
Извор: Its China-Russia vs. Japan-America. Too bad for Japan. - Russia Insider
Превод: Ћирилизовано