Како ће изгледати коначна офанзива хунте ?
Ситуација у Донбасу је у ћорсокаку. С једне стране, потписао
примирје је зауставило велике војне операције; с друге стране,
размена ватре није стала ни једног дана. Чак је било покушаја да се
изведу ограничене операције. На пример, украјинска команда није
дигла руке од спасавања опкољених специјалних јединица на Доњецком
аеродрому (до сада су сви покушаји одбијени). Према (украјинском)
Националном савету за безбедност, током првих пет дана примирја,
јединице Украјинских оружаних снага (УОС) су биле под ватром
Новоросијских оружаних снага (НОС) око 130 пута. НОС наводе сличне
бројке за гранатирања УОС-а њихових положаја.
Мир је сувише "крхак"
Већ је на нивоу изјава јасно да лидери из Доњецка и Кијева имају
супротне ставове о будућности Донбаса. Порошенко је рекао да су се
сложили да је "специјални статус" Донбаса привремен, да чак није
спреман ни да разговара о транзицији ка федералном типу структуре
Украјине. Јуриј Луценко, сада на челу председника изборног блока,
био је више отворен и увредљив, и изнео је своје планове за блокаду
региона. Што се тиче ДНР, премијер Александр Захарченко је 9.
септембра изјавио да је примирје само прилика за УОС да се повуку са
остатка територије ДНР / ЛНР без даљег крвопролића.
Такође је вредно напоменути да на нивоу појединца команданата
јединица постоји отворео незадовољство Минским споразумом.
Конкретно, Алексеј Мозговој, командант бригаде "Призрак" (Дух),
рекао је да је 100% припадника НОС не подржва те споразуме са
Кијевом. Што се тиче "јастребова" у остатку Украјине - оних који
подржавају Кијев у настављању рата - постоји јасан пад агресивности
њиховог расположења. Крајем јуна, током претходног примирја, било је
окупљања у Кијеву и захтева за наставак рата - демонстранти су
готово запалили зграду парламента. Данас, после низа тешких пораза,
украјински "јастребови" су много умеренији, мада жеља да се нашкоди
Донбасу није испарила. Укратко, две стране примирје сматрају паузом
пре следеће фазе активних непријатељстава.
Што се тиче непосредне будућности, у овом тренутку постоје три
главне опције: офанзива Украјинских оружаних снага, офанзива
Новоросијских оружаних снага, неодређено замрзавање конфликта. У
Новоросији се прва опција сматра највероватнијим исходом.
Променљиве околности
И тачно, украјинска војска сада активно гомила снаге у АТО зони.
Међутим, неуспех треће регрутације и тешки губици у јулу и августу
нису дозволили Кијеву да прикупи снаге довољне за напад. Према
различитим проценама, број украјинских снага у том подручју данас је
скоро исти као на почетку јула: 35-40 хиљада људи. Приближно исти
број снага је концентрисан у време почетка реализације Порошенковог
неславног "Плана Б". Ипак, постоји неколико основних разлика између
ситуације онда и сада.
Прво, ако су почетком јула кичму УОС чинили кадрови механизованих и
оклопних бригада, данас је највећи број припадника батаљона
територијалне одбране . Ови батаљони су изузетно слабо опремљени и
немају ни морала ни обуке. Било је више случајева да читави батаљони
територијалаца напуштају борбене положаје; на пример, бег 5.
територијалног батаљона "Прикарпатје" с подручја Амвросијевке,
неовлашћено повлачење 25. територијалног батаљона испод Дебалчева,
дезертирање чете 9. батаљона "Виница" из Мариупоља, или недавно
одбијање 14. батаљона "Черкаси" да се премести на ратиште под
Волноваком. Квалитет јединица је несумњиво смањен, и, после низа
случајева окруживања, оне су развиле снажно неповерење спрам Врховне
команде војске.
Друго, губици УОС у оклопу и артиљерији су огромни. Основна тактика
УОС-а у претходним биткама била је масовна употреба оклопних
јединица, не би ли се искористила оскудност НОС-а у противтенковским
јединицама. Док су раније скоро све јединице УОС-а с прве линије
могле себи приуштити да користе оклопну песницу од неколико десетина
возила, сада је овакав луксуз доступан само остацима бригада с
професионалним кадром. Јединице попут 1. и 17. тенковске бригаде,
51. и допуњене 72. и 93. бригада и даље себи могу допустити
фокусирану офанзиву подржавану оклопним возилима, али остатак УОС
мора да користи таква возила врло штедљиво. Поред механизованих
бригада, тренутно само две, недавно формиране, бригаде Националне
гарде поседују довољно лаких оклопних возила - прва је у Мариупољу,
друга на северу Доњецка. Оне су учествовале у паради 24. августа и
биле издвојене за одлучујући ударац на Луганск, али офанзива
Новоросијских оружаних снага је те планове одувала у ветар.
Треће, дошло је до велике промене у равнотежи снага у зони борбених
дејстава. Ако су почетком јула УОС биле суочене са око 8 хиљада
добровољаца Самоодбране, данас се број припадника милиције процењује
на до 30 хиљада. Број возила, обучених екипа и стручњака је значајно
порастао. Дефинитивно можемо рећи да су Украјинске оружане снаге
изгубиле своју огромну бројчану надмоћ над НОС, како у људству, тако
и у оклопу и артиљерији. Ако су пре два месеца, како се испоставило,
УОС биле инсуфицијентне за одлучујућу победу, сада је таква победа
за УОС очигледно немогућа, чак и по најоптимистичнијем (за УОС)
сценарију.
Могући правци напада
Узимајући у обзир све ове факторе, Порошенко мора да схвати, да је
- у овом тренутку -одлучујућа војна победа над НОС претежак задатак.
Земља ће ускоро имати парламентарне изборе, који су по много чему
важнији од председничке утрке. Како не би поткопао своје изборне
резултате са новим невољама, Порошенку треба победа, макар мала.
Штавише, победа не мора да буде реална. Зависност украјинског
друштва од погледа на свет створеног преко медија је огромна. Треба
споменути да су украјински медији, колико пре месец дана, заузимање
сеоцета на ободу Луганска разгласили као улазак у центар града.
Слично томе, заузимање Иловајска средином августа очигледно ће бити
рачунато као почетак напада на Доњецк. Дакле, чак и ограничен успех,
украјинском друштву -и даље у заблуди о својој супериорности над
Новоросијским оружаним снагама - може да се представи као важан
војни успех.
По овом основу, уколико дође до офанзиве УОС, она ће имати релативно
ограничене циљеве. Прво, офанзива мора да деградира могућности
Новоросије да организује мање-више комфорне услове за предстојећу
зимску сезону. Друго, ова офанзива мора да отклони последице
офанзива НОС с краја августа. Треће, мора да напредује до тачке на
којој се може прогласити блокада центара отпора. Четврто, УОС ће
покушати да поврати могућност терорисања гранатирањем Доњецка и
Луганска, да би се додатно деморалисало становништво.
Имајући у виду ове циљеве, офанзива ће вероватно бити концентрисана
на три главне области.
Прво, јужно од Волноваке, где се концентришу резерве УОС, извео би
се напад у правцу Телманова и руске границе. Ово би пресекло
директну везу борбених група НОС у Новоазовску са Доњецком. Наравно,
потпуна блокада је мало вероватна, јер НОС још увек могу да добијају
материјал преко Русије и Азовског мора. Међутим, Савет безбедности
Украјине ће моћи да на својим картама исцрта како су "терористи" као
"осуђени на пропаст и дотерани до мора". На основу чињенице да се
УОС нису уздржавале од неселективног гранатирања градова у
прошлости, Новоазовск може навелико трпети од таквих напада. Ипак,
успешан напад града се не очекује, јер тамошњи степски терен успешну
офанзиву УОС чини готово немогућом, поготово што је ефикасно
коришћење артиљерије једна од одлика и предности Новоросијских
оружаних снага.
Други правац удара вероватно ће бити у подручју Горловке. Ту ће
украјински војници вероватно покушати да заузму Јенакијево, да
трајно одсеку комуникације са Доњецком. Мање вероватан сценарио је
покушај велике офанзиве на југу, у правцу Харциска, или југоистоку,
у правцу Тореза, да пробају и пресеку аутопут Доњецк-Луганск, или
барем омогуће његово систематско бомбардовање артиљеријом. У овом
случају, офанзива ће бити подржана од стране јужне групе, која је
сада концентрисана у реону Волновахе. Иако такав напад изгледа
преамбициозан за УОС у овом тренутку, повећане активности извиђачких
владиних јединица јужно од Иловајска и Тореза показују да је то
могуће.
Трећи реон је северно од Луганска. Тамо су, крајем августа,
Новоросијске оружане снаге одбациле владине јединице преко реке
Северскиј Доњец, на тај начин их лишавајући могућности гранатирања
стамбених насеља Луганска. УОС могу покушати да поврате изгубљени
терен, макар заузимајући град Металист, да омогуће још увек
окруженим јединицама југозападно од града да се пробију. Међутим,
овде постоји могућност велике операције у сарадњи са јединицама
УОС-а близу Дебалчева. Конвергентни удар са севера и југа преко
Перевалска и Алчевска би могао да блокира "Дух", велику бригаду
којом командује Мозговој, и створи услове за нову блокаду Луганска.
Ови задаци би омогућили Порошенку да захтева велику победу и коначну
прекретницу рата, непосредно пре избора. Ако ово прође, чак и ако
НОС не капитулирају одмах, опстанак региона у зимском периоду би био
доведен у питање. Хуманитарна катастрофа би била много гора него она
у великом броју градова Донбаса током лета. Можда би у завршној фази
операције Порошенко поново деловао као миротворац, покушавајући да
фиксира позиције страна за зимско примирје.
И могуће последице
Нема сумње да УОС немају довољно снаге за обављање ових задатака.
Међутим, таква је комуникација између УОС и политичара, да кијевска
Влада није увек у стању да адекватно процени способности оружаних
снага. То је показало у пограничној бици, и приликом покушаја да
нападну Иловајск и Саур-Могилу. Управо због недовољног планирања
операција од стране УОС не можемо искључити такве ризичне потезе.
Једино можемо закључити да би то вероватно УОС водило у низ нових
пораза и окруживања, што може резултирати новом, још разорнијом
офанзивом Новоросијских оружаних снага. Наравно, у тој операцији,
Украјина би трошила последње резерве својих оклопних возила и
људства. Украјинско руководство би, у ствари, ризиковало исход рата.
Заиста, у случају да офанзива пропадне, резерва, сада трупе
састављене од полиције и цивила добровољаца, не би могла да заштити
централну Украјину од Новоросијских оружаних снага.
Ако и ова офанзива УОС не успе, моћи ћемо да кажемо да је то била
последња велика офанзива украјинских снага у рату. Пошто су
поражене, УОС ће неминовно морати да напусте Донбас (осим у
изолованим џеповима, утврђењима која ће бити у стању да се неко
време одупиру). Што би, повратно, довело до губитка југоисточних
области. Ситуација делимично подсећа на ону Вермахта уочи Курске
битке. Али то ће се, наравно, десити једино ако контранапад
Новоросијских оружаних снага не буде опет задржан из ширих,
политичких разлога.
Што се тиче временског распореда, уколико дође до офанзиве УОС,
треба је очекивати или овог викенда [напомена уредника: чланак је од
13.09.2014], после 16. септембра, када се ратификује споразум са ЕУ,
односно после завршетка војне вежбе са НАТО-ом у западној Украјини.
Такође треба напоменути да, иако украјинско руководство не сматра да
га обавезује потпис бившег председника Кучме у Минску, нека
провокација се може искористити као изговор за напад. На пример,
инцидент са масовним цивилним жртвама (пуцањем на градски аутобус
или групу избеглица, итд). Сличан образац је запажен средином јула,
када је катастрофа с малезијским авионом искоришћена као параван за
велику офанзиву УОС у циљу одсецања Доњецка од Луганска.
У сваком случају, вреди напоменути да Генералштаб УОС већ реализује
ове могућности. Данас видимо оптимизацију линије фронта, напуштање
или заузимање насеља која унапређују положај УОС, поправљање
заробљених возила и обуку људства. На ширем плану, офанзива УОС би
пружила Новоросији шансу за организовање контранапада и коначно
ослобођење Донбаса. Можда чак и за преношење рата у суседне области
пре зиме. Међутим, зима не може да донесе престанак непријатељстава,
како Кијев изгледа верује. Такође је могуће да - у току одбијања
напада УОС -снаге Новоросије примене неконвенционалне тактичке мере,
као што су упади механизованих јединица дубоко у позадину УОС, у
суседним областима. Штавише, недостатак чврстог фронта, слаба
резерва УОС и степски терен су веома повољни за такве маневре.
Аутор:
Денис Селезњов
Оригинални текст на руском:
Накануне
решающей битвы за Донбасс. Каким будет последнее наступление хунты
Превео на енглески: Данијел Михаилович
Фотографија: Ројтерс / Гљеб Гаранич
Извор:
On
the eve of the decisive battle for Donbass. | SLAVYANGRAD.org
Превод:
Ћирилизовано
%2Bmiodrag%2Bmica%2Bjelic.jpg)
