Украјина убија своје војнике радиоактивним оклопним возилима

Украјински режим је показао да нема милости за побуну и побуњенике у Донбасу, али он сакати и убија и оне који су стали у одбрану безбожних интереса Кијева. Украјински војни команданти су у АТО области слали јединице опремљене контаминираним радиоактивним оклопним возилима која су дуго трунула на месту нуклеарне катастрофе у Чернобиљу. Возила су и даље веома радиоактивна и бранитељи "уједињене Украјине" су осуђени да умру у мукама.


Прича је процурила са ЦарГрад ТВ канала од стране украјинског војника који је побегао у Русију. "Шта да вам кажем ... Они нас третирају као топовско месо и шаљу нас на ратиште ненаоружане. Не добијамо никакву подршку и појачање. Онда смо добили нове медицинске комплете и моја чета је чула да нека од оклопних возила с којима оперишемо на југоистоку потичу из складишних база у Чернобиљу, где су трунула од 1986. године, од експлозије [чернобиљске нуклеарне електране ]. Тамо су остала, пронађена су тек сада. И момци их користе! Потребни су нам детектори зрачења, ми смо ризиковали своје животе тамо, када смо возили те контаминиране дрешеве знали смо да ћемо умрети пре него што се вратимо кући, или убрзо после .. Медицински комплети су стигли, али са извађеним детекторима зрачења ... ", рекао је на смрт осуђен војник.




Извор. Глас Севастопоља
Превод: Ћирилизовано

Руска бабушка саветује Обамашку (видео)

Бабушка, душа руског друштва
Овај видео је лудо популаран на руском интернету.

Руска бабушка (бака) даје савете Обами. У стиху ! И у најбољој руској традицији.

Зове га Обамашка, тепа му, по руски.

Молиће се за њега, правиће му блини (палачинке), одвешће га у цркву да се сретне с њеним свештеником и заједно ће се молити за Америку, све то бабушка нуди Обамушки и саветује му да се не дружи с нацистима, јер то увек заврши лоше.

Она објашњава да је Крим руски, да се увек борио на страни Русије.

На крају га позива да се спријатељи са Волођом (Владимир, од миља) и жели му свако добро.

Ми смо стручњаци за Русију и уверамо вас да нема те силе на земљи која би се одупрла шарму и доброти руске бабушке.



Аутор: Дамир Мариновић
Извор: Russia Insider
Превод: Ћирилизовано

Мозговој о тренутној ситуацији


Командант бригаде "Призрак" (Дух), Алексеј Мозговој, говори о актуелној политичкој ситуацији у Новоросији.

"Свештеници" који стоје на челу наше две републике све више нас изненађују, посебно у време када је неопходно ујединити се око истог циља диктираног вољом народа. Они пролазе кроз фазу самопотврђивања карактеристичну за младе. Да, политички аналитичари нас оптужују, нас команданте на терену, да саботирамо Мински споразум, јер се не слажемо са њим по свим тачкама. Они нас оптужују да умишљамо да смо "Наполеони", минимум. Да јесмо, не бисмо дошли до консензуса о потреби за постојањем војног савета. Само министарства одбране ДНР и ЛНР (Доњецке и Луганске Народне Републике) не виде потребу за њим (мада су, у ствари, министарства номинална тела који су створена много касније него формације милиције). Поставља се питање - нису ли се они мало узнели, с обзиром да током свог постојања нису помогли милицију ни колико за нокат ? Уместо тога, они сада покушавају да успоставе контролу над свим борбено спремним и добро координисаним јединицама затварањем њиховог приступа на  “Post Exchange”.

Али, то и није тако лоше ... штетнији је морални притисак на милицију. Само једна чињеница, да су у Доњецку приморали милицију да положи заклетву не Новоросији већ ДНР, тера човека да се запита ... Да ли је то, за сваког "принца" - приватна војска ? И цео овај процес прати срамно скидање ознака са натписом "Новоросија". О чему се ради ? Исцрпљени? И после свега, они се усуђују да кажу да нисмо у праву? Да смо, наводно, погрешно схватити политичке суптилности и обим онога што се дешава и, на тај начин, довело до поделе.

Ми разумемо ... о да, ми добро разумемо и никада нећемо одустати од наших циљева, упркос свим санкцијама и претњама које су прешле у акцију! Јуче, су два војника из бригаде "Призрак" отета и одведена у непознатом правцу. Постоји претпоставка ко је то урадио и зашто. Ти војници били прави људи милиције. Имајући представу шта им се све може десити, није тешко погодити да момци неће издржати и да ће потписати све папире с клеветањима наше јединице. А прљавштине ће бити још и више  јер нам се прети да ћемо бити проглашени за "банду", ако се не подчинимо тзв министарствима. Несвесни су чињенице  да су те јединице окосница Новоросијске војске и да нису рођене у канцеларијама, већ у рововима и земуницама, с карабинима и пушкама против артиљерије и тенкова.

А вама, Господо Политичари и онима који мисле да су они врховни ауторитет и да они знају боље од свих ... одговорићу овако.

Научите да слушате народ, коме сте се заклели на верност машући лажним обећањима. Сигурно, нисте разумели да је ваше време прошло и, надам се, заувек. Дакле, потапање људи дубоко у блато, а све уз дипломатско клањање, као што сте радили раније - више не пролази. Ми више нисмо ваше власништво, и колико год ви желели да вратите време уназад ...

Данас планирате да одржите изборе, случајно, заједно са Украјином. Чудно, зар не ? Поред тога, украјинска страна већ припрема све што је неопходно за њихово остваривање, укључујући кандидате. Не би било лоше да се испита цео списак кандидата, укључујући финансијску страну сваког од њих. Наравно, ни једни избори нису прошли бесплатно, овде (у Украјини.) Можда већ постоје спонзори овог догађаја ? Питам се ко ... Да нису, случајно, Виктор Федорович (Јанукович) и Ринат Леонидович (Ахметов) ?

Слушајте народ, не окрећите се од њега ... У супротном, људи ће се окренути од вас!

Командант бригаде Мозговој

Изворни текст (Команданта Мозговоја): Wall | VK
Извор: Mozgovoy on the current situation » voice of Sevastopol
Превод: Ћирилизовано

Отворено писмо директору Завода за унапређивање образовања и васпитања, а све због необразованих подчињених



Поштовани господине Аврамовићу,

Обраћамо Вам се у име Српског Удружења Ћирилица Београд, чији је председник Добрица Ерић, песник.

Наиме, свакодневно нам се јавља макар један грађанин наше земље са питањем, о проблемима дећирилизације, односно, од замене натписа писма на аутобусима, преко тенденциозно латинично исписаних  чешљева за бицикле, па до озбиљних шиканирања ( то је прави израз, а не "мобинг" ) на послу у вези са писмом. Ми на свако реагујемо и о томе обавестимо наше пријатеље који су били угрожени.

У вези са горе наведеним јавио нам се и господин др. Слободан Р. Мартиновић из Лазаревца. У питању је упутство за достављање радова за Трећи стручно-научни скуп са међународним учешћем „Актуелности у едукацији и рехабилитацији особа са сметњама у развоју“ у коме се директно тражи да се радови достављају на латиници, линк:
http://www.najstudent.com/public/files/student_program/student_program_4081/uputstvo_2014.pdf

Уједно упада у очи и да је комлетан сајт уприличен на латиници.
У истом писму господин др. Мартиновић нам шаље и по нама шојићевски одговор господина Срећка Потића који Вам у потпуности преносимо:

„Poštovani,
Zahvaljujemo se na iskazanom interesovanju za Skup koji organizujemo, kao i iznetim sugestijama. Programski odbor, između ostalog, određuje pravila koja se tiču procedure prijave sažetaka, a kako ona nisu u suprotnosti sa bilo kojim zakonskim aktom Republike Srbije, nema mesta polemici po tom pitanju. Ukoliko se odlučite za aktivno učešće u radu Skupa, dostavljanjem sažetka na ćiriličkom pismu, on će biti podvrgnut standardnom recenzentskom postupku. U slučaju da zadovolji kriterijume recenzenta i koliko se Vi saglasite sa tim, biće predložen za publikovanje u Zborniku sažetaka koji će u celini biti štampan na latinici.
Srdačan pozdrav.
Ispred Organizacionog odbora,
Srećko Potić“

Господин Потић, вероватно Пироћанац пореклом, а не podrijetlom (сви Потићи су Пироћанци, јер сам и ја Потић по мајци) је очигледно заборавио на Устав Републике Србије 

http://www.ustavni.sud.rs/page/view/139-100028/ustav-republike-srbije
 
и Члан 10. истог који говори о језику и писму. Заборављајући Устав, вероватно је заборавио у којој држави живи и ради и ко га плаћа. Заборавио је вероватно и дедине или прадедине гумене Тигар опанке, који се у Пироту зову гумењаци, јер су сада у Србији „in“ Саламандер ципеле. Е, па видите, док су се у Пироту носили гумењаци и свињски опанци наш крај је имао 300.000 оваца, а сад нема ни 30.000. Лично кажем да се тиме поносим, а стидим се речи „in“. 

Нажалост, свеопшта жудња за свилом и пинк кадифом као и тенденциозно увијање доњих екстремитета у памук, а не у лан, довели су до тога да су Срби почели да размишљају саламандерски, односно никако, јер гуштер и нема мозак. Он чека Сунце кога све мање има.

Вратимо се на тему, а то је писмо. Господине директоре, с обзиром да водите јавну установу, молимо Вас да упозорите организаторе научног скупа да се Уставно понашају, поготову јер су Хрвати латиницу оверили у УНЕСЦО-у као своје писмо, па ће Вам у складу са тим сви радови бити уписани у хрватску културну баштину, што Вама сигурно није циљ, јер испада да радите научни скуп за Хрвате. С обзиром да страни научници свакако не разумеју српски језик, писмено и у складу са европским стандардима је да исти радове штампају на енглеском језику, а наши на српском језику и ћириличком писму, као и на енглеском, јер ће зборник вероватно бити публикован у иностранству. На тај начин дижете ниво скупа, поштовање и самопоштовање.

Ово вам најдобронамерније пишемо, јер све више Срба указује на лошу праксу јавних предузећа, па би могли непотребно да се нађете у мрежи судства.

С поштовањем,

Милорад Ђошић, члан УО Српског Удружења Ћирилица Београд,
пензионисани пуковник авијације - пилот

У Београду,
на Крстовдан
27. септембар 2014. године

Дмитриј Бабич: О руским медијима у страном власништву

The Moscow Times
Предложени закон којим се страно власништво медија ограничава на 20% је изазвао критике и на Западу и међу делом "либералних" медија у Русији.

Чујемо предвидљив крик о "повратку државне контроле" и "совјетској пракси".

Али тужна реалност је да је овај закон изазвало понашање неких руских медија у западних власништву.

Учешће страних корпорација у медијима можда јесте било корисно у почетку, али се одавно дегенерисало у лупетање по Русији.

Од 2003. године, упорна сатанизација "Путинове Русије" постаје све кричавија.

Уместо неговања узајамног разумевања, овакво "новинарство" ствара обмањујућу слику агресивне и опасне Русије, места непријатног за живот. Далеко од тога да помаже туризму и у привлачењу инвестиција, оно одвраћа.

Када су у питању неполитичке теме, исти медији су просто експлоататорски, Русе виде само као краве музаре за "кеш", хране их са “sex tips” и безвредним причама о чудесима запада (Cosmopolitan и CTC Media су главни примери).

Али The Moscow Times, у власништву финске  Sanoma Media, предњачи.

Замислите новину у страном власништву  у Индији с насловима као што су "Њу Делхи је недопадљив и у њему се не може живети", или у Кини, како тврде да "Влада врши злочине без казне". У "ауторитарној" и  "неостаљинистичкој" Русији (етикете коју слободно користи), The Moscow Times ради управо то.

Или узмимо сталног колумнисту Times - а,  Машу Гесен. За више од десет година је написала стотине чланака, од којих један каже читаоцима да живе "у земљи у којој световне и верске власти отворено подстичу фашистичко насиље". То је иста она "прогоњена" Маша Гесен која је објавила неколико књига у Русији и поотпуштала на стотине људи док је водила важне руске медије, упркос чињеници да је власница америчког пасоша (а шта и како пише, прочитајтеово.)

Или узмимо Алексеја Аблокова, новинара Vedomosti (руски пројекат "Фајненшенел тајмса" и "Вол стрит журнала"), који је прошлог лета, док је стајао у реду за једну патриотску изложбу, написао како је осећао "неодољиву жељу" да "огреје ноге" на Вечитој ватри на Гробу Незнаног јунака - најсветијем споменику земље, сећању на 27 милиона совјетских грађана који су погинули борећи се против фашизма у Другом светском рату.

Непотребно је рећи да "Ведомости" нису имале ничег доброг да кажу о самој изложби, која је приказала уметност повезану са последњим руским царем.

За Русију је доминантност оваквих страних медија (Vedomosti, Kommersant, Profil, итд) постала опасна.

Уравнотежени иобјективни медији одавно су постали реткост. На проруској страни постоје једино "Известија" и "Експерт".

Дакле, шта чинити ? Као упозорење страним "лидерима мишљења", нови нацрт закона је тек лагани ударац по зглобу. Снабдевачи причама о Москви као "недопадљивој и немогућој за живот" ће имати мало потешкоћа у проналажењу руских колабораната да се њима позабаве.

Ограничења на страна улагања су непожељна.

Најбоље би било, за The Moscow Times, Vedomosti и њима сличне, да поново открију основна правила професионализма и пристојности.

Као новине за пословни свет, сами би се могли опсетити да ствари какве пишу људи попут Маше Гесен нису од користи пословним људима, било у Русији, било на Западу.


Напомена приређивача и преводиоца: Чланак је од јуче и, макар био Бабичев, не бисмо га пренели, али кад се на ову тему јавише увек проруски и просрпски Blic i DW, са Blic Online | Rusija ograničava strano vlasništvo u medijima na 20 odsto и Ubijanje ostataka novinarstva | Politika | DW.DE | 27.09.2014, ето, 'ајде и ми.


Аутор: Дмитриј Бабич
Извор: How the Foreign-Owned Media in Russia Provoked the Current Backlash - Russia Insider
Превео и приредио: Александар Јовановић - Ћирилизовано

Сатана поново тражи следбенике међу Србима!


Постоји ли још неки народ на планети који је кроз читаву своју историју скупо плаћао слободу као што су је плаћали Срби? Постоји! Много је таквих народа! А постоји ли народ који је овако скупо плаћену слободу убрзо, готово истовремено, мењао ни за шта, као што су то радили Срби? Ја, за такав народ не знам! Не верујем да постоји! Једино Срби праве грешку за грешком! Једино Срби имају тако кратко памћење да јучерашње крвнике данас називају браћом опраштајући им сва почињена зла, иако се ни за шта нису покајали, а сутра ће им бити оно, што су им били јуче. Браћу истовремено називају крвницима постајући тако крвници сопственој браћи! Докле ће тако бити? Не знам!

Једног јануарског јутра, након што сам устао и попио кафу отишао сам у град, у редовну набавку, и обрео се пред плакатом који је у мени створио сумњу да сам се можда пробудио у погрешном столећу. На плакату пише: ''Општински комитет Комунистичке партије у Шиду организује трибину...'' Да сам уз кафу попио и ракију, мислио бих да сам пијан. Постојим мало на једној нози! Ма нисам! Погледам око себе очекујући да видим Прлета и Тихог са свитком плаката и кантом лепка како беже испред фашистичке патроле. Није их било! Протрљам очи, погледам поново. Датум на плакату је данашњи, значи горе је, него што сам мислио. Тема трибине је ''Будућност и перспектива КП у Србији'', а гост трибине Јошка Броз, председник КП. Није Јосип, него Јошка, ал' то му дође на исто. Не пада ивер далеко од кладе. Унук крволочног загорца, (ако је уопште загорац) одлучио да расрби што се још расрбити да у светосавском народу, па међу Србима тражи ''јањичаре'' да му у томе помогну. Остаје непознато да ли му аустроугарски каплар из сумпорног језера ''суфлира'' шта и како да ради, или су сви ''потези'' изричито његови. Било како било, једно је сигурно, ментор им је исти. И један и други се крећу правцем који им он показује својим трозупцем.

Да је ђаво глуп био би безопасан, али лукави је и овај пут смислио понешто да би био допадљив, те је плакат којим најављује трибину исписао ћирилицом, и то не било каквом, него оним фонтом који подсећа на старославенску (иако се у дедино време писало искључиво латиницом). На белом папиру, црвеним словима с петокраком са сваке стране плаката у којима је срп и чекић, баш као да је штампан у партизанској штампарији. Комунизам упакован у српску обланду ''удара'' на српску југоносталгију.

Своје сећање на старијег Броза вежем за две приче које сам учио у нижим разредима основне школе. У једној је браћи и сесртрама скувао за ручак свињску главу, па су након јела сви имали одређене стомачне тегобе. У другој причи крава коју је чувао због његове непажње прејела се зелене детелине, па је и она имала стомачне тегобе. Кад је одрастао и нас је намамио на ''свежу детелину''... Осладило му се! ''Трбобоља'' нам још није прошла, а сад већ и његов унук хоће да нас ''напасе''.

Овај несретник је педесетих година прошлог века у Северној Далмацији ''објавио рат'' козама забранивши њихов узгој, тако да су многи крајишки Срби оставши без главног извора прихода морали пристати на колонизацију у Срем, Банат и Бачку. Терор месних одбора који су тражили да им се преда много већа количина вуне од оне коју овца може дати опеван је двостихом у десетерцу: ''Одњо ђаво Титу и Стаљина / Однесоше вуну са лајина''. Кад сам одрастао сазнао сам да ни Срби у Србији и у другим крајевима нису боље прошли.

Терор његове владавине је осим људи осетио и читав биљни и животињски свет!

Умало да заборавим. Учили смо и причу у којој је мали Јожа једном приликом разбио наћве (дрвено корито у којем се меси хлеб) санкајући се у њима. Какве ли симболике?!

Хоће ли ''јуниор'' наћи нове ''јањичаре'' међу Србима? Хоће! Наћи ће се још неки ''Жикица Јовановић Шпанац'' и ''Влада Зечевић''. Нису се сви који су заборавили име и порекло прикључили демо(но)кратама, има још неангажованих. Оних који уместо крсне славе, славе 29. новембар и оних које су успели убедити да је мултиетничка средина и она средина у којој живи 80% Срба, а 20% свих осталих. Оних који Сремски фронт сматрају ''јуначким бојиштем'', а не ''кланицом за српску младост'' Оних који су заборавили ''Јасеновац'', ''Јадовно'', ''Дракулић'', ''Покретни преки суд Виктора Томића'' који је у Срему починио страховите злочине, ''Голи оток'', ''Медачки џеп'', ''Бљесак'' и ''Олују'', или их можда никад нису ни памтили и оних који се још нису довољно ''напасли свеже детелине''.

На сву срећу (бар се тако надам) нема их много. Таман толико да сви постану почасни грађани Кумровца. Јошка би их могао повремено угостити на својој дедовини, кад их већ толико ''воли'', и тако им указати ''љубав'' коју према њима осећа. Деди би било драго, њих би прошла носталгија, а и нама би лакнуло! Нека остале Србе остави на миру! Нема његова партија будућности, ни перспективе у Светосавској Србији!


 Аутор: Слободан Каназир
За рубрику Ћирилица: Милорад Ђошић