У овом тренутку се воде борбе (17 сати после подне по московском времену), али највећи део аеродрома је у новоросијским рукама. Поред тога, Укији су потиснути таман толико да им буде веома тешко, ако не и немогуће, да снабдевају своје другаре на аеродрому. У ствари, новоросијски војници интервјуисани за руске друштвене медије кажу да сваки пут када Укији покушају да пошаљу конвој за снабдевање он бива уништен. И Англоционисти се наводно припремају за губитак аеродрома: тренутно разматрају увођење нових санкција Русији ако Новоросијани заузму аеродром. Глупаво, а опет тако типично за ове арогантне и недотупавне бирократе.
Међутим, оно што је најинтересантније је понашање Укија. Покушајте да у ово унесете нешто смисла:
Шта Доњецки аеродром открива о украјинским снагама
Укијевске снаге на аеродрому већ месецима пружају отпор у веома тешким условима, често потпуно опкољене и с веома ретким снабдевањем. Новоросијани су им безброј пута нудили да учине исто што и већина других хунтиних снага: да изађу кроз коридор. Али људи на аеродрому су то одбијали. Наравно, (раније) ултрамодерни Доњецки међународни аеродром "Сергеј Прокофјев" им је пружио много веома јаких зграда и доста подземних тунела и објеката да се могу сакрити, али њихови услови тиме нису много олакшани: гранатирали су их, гађали снајперима, нападали су их посебни командоси и у ствари су гладовали, тако да можете мислити какав им је морал с обзиром на то да су им шансе за победу, или чак евакуацију, равне нули. А ипак се жестоко и одлучно опиру. Према једном новоросијском извору, преко 1000 Укија је већ погинуло на и око аеродрома.
Зашто? Зашто се толико опиру?
Да ли аеродром заиста има толику стратешку важност ?
Одговор је не, ни најмање. Било је некаквих глупости да Укији држе аеродром да би спречили Русе да га користе за искрцавање својих снага у Доњецк. Што је смешно, из неколико разлога. Прво, Руси могу да искрцају читаву механизовану ваздушно-десантну дивизију било где, за то им не треба аеродром. Друго, кад би руска војска хтела да заузме тај аеродром, то би могла да уради за пар сати (више о томе касније). Али, и што је најважније, зашто би се заиме света Руси гњавили слетањем на спорни аеродром када могу да слете у Луганск, или чак да се једноставно довезу преко границе ?! Дакле не, контролисање овог аеродрома не значи ништа у спречавању митске руске инвазије.
Да ли аеродром има неки други стратешки смисао? Да можда не омогућава да се контролише Доњецк ?
Одговор је поново, не, никако. У ствари, ако погледамо шта су Укији стварно радили с тог аеродрома долазимо до врло збуњујуће и чудне ствари: већ месецима Укији на аеродрому излажу град Доњецк потпуно насумичној и неселективној ватри. Клиначкој ватри која убија цивиле и уништава зграде, али који ће имати утицај раван нули на Новоросијске оружане снаге (НОС). А када кажем нула, стварно мислим нула. Дозволите ми да објасним.
Укији немају извиђачких / обавештајних могућности да прате кретање новоросијских јединица у Доњецку. Нити имају коректора који би могао да исправља артиљеријску ватру. Осим тога, иако би Хунтине репресивне снага (ХРС) северозападно од аеродрома могле, можда, да пруже ватрену подршку Укијима на аеродрому, артиљерија на самом аеродрому је бескорисна, јер су НОС преблизу да би таква врста артиљерије могла бити од неке користи. Поред тога, ХРС за то имају неколико (2?) тенкова и минобацача. Тако да је једина могућа употреба укијевских снага на аеродрому терорисање људи у Доњецку. То је да човеку памет стане, али изгледа да је 1000 или тако нешто Укија погинуло у вишемесечним тешким борбама искључиво ради убијања цивила. Да, звучи потпуно лудо, али то је зато што је апсолутно лудо.
Сада, да ли је тачно да је укијевски "министар одбране" Валериј Гелетеј некомпетентан кловн. Бивши полицајац, па безбедњак, па војник (буквално преко ноћи), он је човек који тврди да је Русија употребила нуклеарно оружје у Луганску, момак који је "потписао" заклетву са затвореним оловком и геније који је управо показао муницију из Другог светског рата као доказ руске инвазије. Чак га и Укији мрзе и презиру. Могу да замислим таквог типа како издаје наређење "убијајте цивиле све док не погинете", али зашто заиме света Укији на аеродрому извршавају тако идиотско наређење ?
Најзад, један од ретких добрих аспеката иначе веома контроверзног прекида ватре био је управо замрзавање сукоба мање-више дуж тренутне линије контакта и излазак окружених јединица да се више крв не пролива. И неколико укијевских јединица је искористило ову прилику да се избави из очајне ситуације. ХРС су се чак једнострано повукле из неких спорних села. Осим лудака на аеродрому, који су, уместо да сместа брисну, одлучили да се укопају, остану и наставе са терорисањем цивила.
Можда грешим, и био бих захвалан за сваки ваш увид у ову ствар, али једино објашњење које имам за овакво наизглед сулудо понашање јесте да је овим Укијима мозак терминално испран. Они су као СС-овци 1945., који вичу "Хајл Хитлер", док стоје испред совјетског вода за стрељање. Баш као и СС-овци, и ови момци очигледно верују у "име части је лојалност", и они су очигледно спремни да се боре до последњег даха за шансу да тероришу цивиле. Они Украјинци који су се борили за Саур Могилу бар могу себи рећи да су погинули борећи се за јужни обод Новоросије који је од кључног значаја. Али умрети за аеродром Доњецка је или умрети низашта, или умрети за прилику да убијаш цивиле. Лудо и језиво.
Шта аеродром Доњецка открива о новоросијским снагама
Постоји још једна ствар у вези овог аеродрома која ми изгледа јако битна. Новоросијани месецима нису могли да га заузму. Наравно, заузимање аеродрома је био тежак циљ и могло би се рећи да су им снаге биле овде скресане због важнијих борби на другим местима - и оба аргумента су истинита - али то не објашњава зашто нису могли да заузму тај аеродром.
Постоји једна чињеница које цивили никад нису свесни и коју чак и људи од војске често не схватају: све војне снаге су добре када побеђују. Да објасним: кад почне битка и, рецимо, страна А стекне надмоћност и почне да млати или јури страну Б, стварни учинак стране А је скоро увек добар. Изузетно је редак случај да војне снаге покажу неспособност, лошу обуку или да праве грешке док прогоне непријатеља у повлачењу. То такође значи да не можете да процените ефикасност војних снага гледајући их како се показују у борби у којој побеђују. Кључни критеријум за мерење борбене ефикасности војних снага (од обичног војника до команданта) је да ли могу да преокрену ток битке, да ли се добро боре приликом повлачења, да ли могу да истрпе озбиљне батине, а затим успешно изграде контранапад. То је нешто што само истински ефикасне снаге могу да ураде.
Мислим на авганистанске побуњенике који су се изванредно показали против совјетске војске (посебно Таџици са севера). Свако је претпостављао да ће побуњеници, чим последњи совјетски војник оде, једноставно ући у Кабул за неколико сати. Требало им је три године!
Урбана офанзивна операција је један од најтежих задатака што се било којим војним снагама може дати, па чак и снаге које су се другде показале сјајним, могу потпуно подбацити у урбаној средини, а посебно против одлучног браниоца.
НОС су "преокренуле плиму", ситуацију у којој су ХРС готово опколиле Доњецк и одсекле га од Луганска. НОС су врло вешто користиле чињеницу да се ХРС држе путева и пустиле су их унутра, а затим опколиле, одсекле и онда уништиле. Али то је била одбрамбена операција. Осим тога, они су добили "пуно" помоћи из Русије, не само "военторг", већ и директну ватрену подршку од преко руске границе. Тада су Укији почели да беже. Њихово повлачење је било тотална катастрофа, неповезано и хаотично повлачење у којем су ХРС показале да су јадна војне сила. Али не смемо погрешити и војничку неспособност Укија узети за доказ да су НОС нешто нарочито у офанзиви.Чињеница је да ми не знамо колико би добре биле НОС у офанзивној операцији, поготово против одлучног браниоца. Случај Доњецког аеродрома је прилично јединствен и не доказује да НОС не раде добро, али би они, који верују да би НОС, да није прекида ватре, ослободиле Мариупољ и целу Новоросију, требали да мало седну и поразмисле. Осим тога, ако прихватимо чест аргумент Новоросијана да нису могли да добију потребне снаге за аеродром јер су биле потребне на другим правцима, онда шта нам то говори о томе шта би се десило да су НОС заиста напредовале на више фронтова, а како је изгледа било непосредно пре потписаног прекида ватре? Да ли они који се данас жале што Мариупољ није заузет схватају да су све најбоље јединице НОС већ биле одређене за овај задатак и да су све биле далеко од остатка Новоросије? За оне који су толико узнемирени због примирја имам просто питање:
Да су све најбоље новоросијске снаге одређене за борбу за Мариупољ, шта би Новоросијским оружаним снагама остало на располагању у случају да Укији нападну са севера? Да се то десило, колико би "танке" новоросијске снаге биле око Доњецка и Луганска?
Знам да нећу добити одговор од оних који су као неспорну прихватили тезу да су НОС могле да ослободе Мариупољ и остатак Новоросије (да заборавимо оне који сматрају да су НОС могле да заузму Кијев). За њих је наопако повлачење Укија из Новоросије јасан доказ да им је војска била готова и да је потпуна победа била на дохват руке. Без обзира на аеродром Доњецка.
Историја се не може поново написати и ми никада нећемо знати засигурно. Али докле год се може направити прихватљив аргумент да је прекид ватре потписан у прави час за Новоросијске оружане снаге - на врхунцу њиховог успеха - онда нема потребе за претпоставкама да су сви они који се нису категорички противили том прекиду ватре одреда издајници, агенти Суркова или за било којом другом врстом опасне глупости које ура-патриоте бљују на оне који не деле њихово мишљење. По мом мишљењу, борба за Доњецки аеродром јасно показује да су НОС већ биле "танке" и да су много вештије у руралним одбрамбеним операцијама него у офанзивним урбаним.
The Saker
Извор: The Vineyard of the Saker: What the battle for the Donetsk airport reveals about the Ukrainian and Novorussian forces
Превод: Ћирилизовано
