Слободан Каназир: Трагом политичке ''мудрости''

                               (Људи, колико живота имамо?)



У српском народу, педесетих година прошлог века родио се човек који је иза себе оставио дубок и неизбрисив траг. Траг се попут дугачке и широке бразде протеже српским духовним и интелектуалним простором, толико дубок да би, да је само мало дубљи читаво српство могло бити у њега сахрањено, што му је вероватно и била намера. Још увек није безбедно кретати се близином тог трага јер би се, због порозности околног тла, врло лако могло завршити на дну. Они мудрији га заобилазе у широком луку. Наивни му се због чистоте своје душе, јер ни у чему не виде никаквог зла, понекад неопрезно приближе, али се због неподношљивости неугодног мириса са дна брзо удаље и више никад не прилазе, ни по цену живота. Постоје и они који се непрекидно крећу тим трагом јер су постали овисни и осећају се сигурније. И кад би га хтели напустити, не могу.
Пошто смо народ који већ деценијама живи у разним ''бајкама'', а оне су временом, једна по једна губиле своју чар, дотични нас је хтео ''увести'' у неку нову ''бајку'', што покушавају и наследници користећи његово име као топузину против свакога кога сматрају препреком на путу ка ''земаљском рају''. Бајку у којој је једна црвена звезда замењена са дванаест жутих. Никад ми није било јасно како тај чин увођења мисле извести. Сада постаје све јасније да се намеравају послужити уларом.
Поред бројних ''квалитета'' које су ''красиле'' његову личност био је и ''велики беседник''. Своју ''наклоност'' према тој интелектуалној ''громади'', народ је изразио још за његовог живота гађајући га током ''беседе'' поквареним јајима и трулим поврћем што су забележиле и филмске камере, али након доласка демо(но)кратске власти снимци као да су у земљу пропали. Покушао сам их наћи на интернету, али нисам успео.
Тај српски народ, који би по мишљењу власти било најбоље заменити неким другим народом, оним који би на раменима уместо главе имао главицу купуса, по могућности киселог, јер се, овакав какав је, никад и никако не може навићи на окупациону власт, нити може схватити зашто је ''хуманитарно'' бомбардован, и овај пут је одређене појмове протумачио онако, како је он хтео, те је ''великог беседника'' назвао ''великим бестидником'', а његову ''животну филозофију'' ''ђинђулирањем''. Ђинђулирање је постало нека врста моде, те су га многи наставили упражњавати свакодневно крећући се истовремено већ поменутим трагом.
Поред своје ''блиставе'' теорије о ''историји и куваној риби'' овај велики бестидник је рекао и једну ''мисао'' с којом се могу сложити, али је несретник говорио и такве ''бисере'' којима је порицао оно што је предходно рекао.
Једина ''мисао'' с којом се слажем је: ''У свакој земљи има корова, само се у Србији коров залива.'' Тачно! Само у Србији хохштаплери имају статус великана и по њима се називају улице, булевари и јавне установе! Само у Србији се дижу споменици велеиздајницима који подржавају бомбардовање сопствене земље, а јунацима се суди као разбојницима!
Једном је рекао: ''Људи, само један живот имамо'' и то је понављано у виду мантре, као некакво ''откровење'', чак је и штампано на плакатима, а затим порекао рекавши: ''Живети по небеским правилима можеш на небу, али на земљи мораш да решаваш конкретне ствари''. Тако је свесно, или несвесно признао постојање небеског живота.
Јасно је, да би многи волели да, осим овоземаљског живота другог живота нема, јер би им то ишло у прилог. Има га, и те како га има! Чак и за оне који не верују да га има! Само што је он за некога вечно блаженство, а за некога вечни плач и шкргут зуба. Тако и онај који на земљи ''решава конкретне ствари'' мора једном пред лице Божије стати и суочити се са небеским правилима хтео он то или не, без обзира што је овоземаљски ''великан''.
Јеванђеље каже: -Човек пак неки беше богат и облачаше се у скерлет и у свилу, и сјајно се весељаше сваки дан. А беше неки сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред вратима његовим гнојав, и жељаше да се насити мрвама које падаху са трпезе богатога; а још и пси долажаху и лизаху гној његов.
А кад умре сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умре и богаташ, сахранише га. И у паклу, налазећи се у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његову. И он повика и рече: ''Оче Аврааме, смилуј се на ме и пошаљи Лазара нека умочи у воду врх од прста свога да ми расхлади језик; јер се мучим у овоме пламену''. А Авраам рече: ''Синко, сети се да си ти примио добра своја у животу своме, а тако и Лазар зла; сада пак он се теши, а ти се мучиш. И поврх свега тога, постављена је међу нама и вама провалија велика, да они који би хтели одовуд к вама прећи, не могу; нити они отуда к нама прелазе''. Тада рече: ''Молим те пак, оче, да га пошаљеш дому оца мога; јер имам петорицу браће: нека им посведочи да не би и они дошли на ово место мучења''. Рече му Авраам: ''Имају Мојсеја и пророке, нека њих слушају''. А он рече: ''Не оче Аврааме, него ако им дође неко из мртвих, покајаће се''. А он му рече: ''Ако не слушају Мојсеја и пророке, ако неко и из мртвих васкрсне, неће се уверити''. (Лука 16, 19-31
)

Аутор: Слободан Каназир
За Ћирилизовано: Милорад Ђошић 

Књиге и писма: Сава Видановић

Постоје уџбеници и књиге које су увек актуелне. Венеове и Шнајдерове збирке помоћу којих наши клинци крећу на пут светске математичке победе, српске јуначке песме којима су се дивили Гете и Шо, „На Дрини Ћуприја“ која описује српску вековну муку, али постоје и писма која су такође актуелна и могу да послуже као пример како се брани српство и мишљење које је у срцу сваког правог Србина.
Писмо господина Саве Видановића (слика) написано пре две године сенатору Џозефу Бајдену преносимо у потпуности са неким словним „грешкама“ које ћете сами лако открити. Уживајте и учите од ове Србенде који није заборавио гумењаке, које често спомињем.

Милорад Ђошић, члан УО
Српског Удружења Ћирилица Београд
пензионисани пуковник авијације - пилот 

Сава Видановић

СЕНАТОРУ ЏОУ БАЈДЕНУ

Господине сенаторе и председниче владе САД;

Веома сам запрепашћен  написом у СН вестима  вашим мишљењем о Србима и начином сазнања до кога сте дошли не личним,већ подсредством других. Нисте се ни једног тренутка запитали о намери и веродостојности таквог сазнања. Да се за тренутак запитате ко су ти људи и шта заправо хоће  баш од вас као сенатора. До сазнања сте досли преко  вечитих српских непријатеља, који су у свим вођеним досадашњим  ратовима били против Срба. Поставља се питање зашто сте баш Ви као  сенатор и високи функционер у држави изабрани да свету саопштите наметнуто мишљење о Србима. Зашто и под којим условима сте се прихватили  тог прљавог посла? Нећете ваљда рећи да сте били на страни истине и да ту истину са места сенатора саопштавате јавности?

Нисте се ниједног тренутка запитали ко су ти људи и с каквим намерама настоје да преко Вас лаж преточе у истину, поготово ако се зна да ти исти,као и њихови следбници  улазу огомна финансијска средства и напоре у обмани јавности о неистини о Србима.

До сазнања о Србима дошли сте, како и сами кажете, преко Uсташког свештеника Илије Живковића,  представника Хрватске Братске заједнице Бернарда Луковића и председника хрватског народног већа Мате Мештровића ,без трунке резерве о истинитост тих сазнања.Нисте се запитали ко су ти људи, ко су били Uсташе и какве су све злочине чинили српском живљу у Хрватској у току Другог светског  рата. Да сте сазнали праву истину о улози Uсташa у Другом светском рату и злочинима према Србима сигурно се неби  прихватили те срамне улоге ни под каквим условима.

На основу сазнања преко Uсташа закључили сте да су Срби неписмени, дегенерици, убице деце, кукавице, кољачи,насилници,агресори, нападачи, терористи, фашисти . Све сте то јавности  изнели   у интервју  са Лари Кингом 1993 године,без и трунке резерве нити провере навода. Просто речено  насели сте. Вас проблем је сто сте лаковерни, склони да прихватите причу једне стране ,без да чујете другу страну. Не улазим у  то под каквим условима  сте се прихватили те срамне улоге, али вам  могу са сигурношћу могу реци да сте се страшно замерили Србима. Да не познајете историју Срба о чијим су главама сломљена многа копља освајача. Да су Срби храбар и поносан народ који је показао турској империји, хабзуршкој монархији и Францу Фердинанду, аустроугарској империји, Хитлеровом Трећем Рајху и другим агресорима ко су Срби и како се брани отаџбина.Како се за слободу гине, крвљу натопљена отаџбина својих предака.

Показано јунаштво и храброст српског народа у свим досадасњим ратовима од Косовског боја 1389 године преко  балканских ратова, Првог  и Другог светског рата до данашњих дана Срби су увек водили одбрамбене а не освајачке ратове. Срби су увек били на правој страни ,за разлику од ваишх Uчитеља, који су увек били на погрешној страни. Представљајући вам Србе, нисте били у могућности да схватите да су ти исти ваши Uчитељи представили сами себе и све своје људске особине приписане Србима. Не схватате да сте обманути и насамарени и у очима Срба и других познавалаца  Срба   српског менталитета, неустрашивости и храбрости,испали  сте наивни , необавештени наносећи велику срамоту себи. То ваше  непознавање Срба и српске историје је ваша лична срамота.Не сватате да сте искоришћени као  утицајна личност и сенатор америчког конгреса да ширите неистине о једном народу који има чиме да се похвали.

Срби су храбар народ ,који ничим није био застрашен да се покори вољи светских сила. Одбијао је храбро све ултиматуме и уцене до данашњег дана. Лично сте имали прилике да се у то уверите  одбијањем  ултиматума васе  владе у Рамбујеу да се Србија покори и  постанне ваша прћија. Неустрашиво се супротставио до тада  невидјеној светској сили НАТО алијанси. У тромесечној агресији НАТО на Србију, разорили сте земљу али не и покорили. Кукавички сте из  ваздуха сејали смрт , страхујући да се на земљи  сукобите са храбрим српским  патриотама. Касетним бомбама сте сејали смрт  недужних цивила, жене деце и стараца. Од последица  касетних  уранијумских бомби и данас умиру и умираће многе српске генерације.

Чуди ме да  вам нису ти васи Uчитељи рекли да је највећи  српски син и геније свих времена Никола Тесла по њима Хрват. Никола Тесла, ради вашег знања ,највећи српски син  и геније свих времена је својим изумима задужио човечанство Данас су у употреби преко 750 Теслиних изума. Да су  поред Николе Тесле Срби, а не Хрвати, Пупин и Миланковић познати светској јавности својим научним открићима, којима се цовецанство данас служи.

На жалост многи Американци и међу интелектуалцима не знају ко су ти људи и одакле су и чиме су задужили човечанство, достојни респекта и поштовања, поникли из те средине коју ви називате најпогрдниијим именима да су Срби простаци, неписмени, дегенерици,силеџије терористи, фашисти.  То је хвала  српској начији  из чије средине су поникли такви до сада ненадмашени умови. То је велика брука и срамота оних који негирају српство. То су ти , без порекла историје и културног наслеђа,свајатајући  туђа достигнуца  а своје мане и недостатке приписују Србима. Срби су народ који је спасавао  Бец  од продора муслиманства у централну Европу.Бранио границе хабурске монархије, као признати  ратници звани КРАИСНИЦИ којима је Фердинад  делио имања дуз граница хасбурске монархије, знајуци да це  границе монархије бити брањене и одбрањене.
 Док су Срби ратовали и спасавали хасбурску монархију и аустроугарску империју, ти исти Хрвати су  били понизни цистаци ципеле царским официрима и били коњусари седлајуци коње предпостављених. То су ти господине Бајден који су у току Другог светског рата  у највећем логору смрти после Дахаоа у Јасеновцу убили  преко милион недузних српских цивила ,Јевреја и Рома,жене децу и старце .

Хрватскокатоличко свестенство клало  и убијало српску децу и пунило  херцеговачке јаме невиним српским зртвама. Највећи  усташки злочинци Павелић, Степинац ,Будак , зацртаном усташком политиком  према Србима,једну трећину, побити, једну трећину покрстити, једну трецину протерати и тако очистити Хрватску од Срба. Оно што нису  доврсили током  Другог светског  рата, то су наставили у Бљеску и олуји,којом приликом је побијено 2500 Срба,протерано 250.000 уз  помоћ Америке господине Бајден. И уместо  казне злоцинаца за поцињене злоцине генерала Готовине и Маркаса над српским  зивљм  за злоцинацке подухвате и командне одговорности под утицајем  Америке бивају ослобођени свих тачака оптужнице од стране политичког суда  у Хагу. Тиме је и званично признат геноцид над српским народом и етничко чисшење највеће после Другог Светског рата. Ви господине Бајден све то не знате, или се правите да не знате , промовишете неправду према Србима.Солидаришете се са српским непијатељима и чак креирате непријатељске акције против Срба. Залажете се се  за  бомбардовање Београда и окупације Србије. И не само то већ и за распарчавање  територије Србије, проглашењем Косова независном државом.

 Приликом посете Београду 2009 године у својству председника владе САД држали сте лекције Србима да се неће више гледати кроз прсте Србима у колико не извршавају  диктаторска наредјења  Вашингтона. Лично сте ставили до знања да је Косово независна држава и да то нема више промена граница. Подржавате права већинског албанског народа на самосталност и отцепљење од Србије, не питајући се ко су Шиптари одакле су дошли, ко им је указао гостопримство. Како су постали већинско становништво? Стеван Немања ,творац  српске државе на Косову, колевке  српске државности и културне баштине Србије указао је гостопримство кавкаском  номадском народу да населе планинске делове Косова и наставе да се баве  номадством.

У знак захвалности кроз историју поцели су да  протерују  староседеоце-српско становништво и шире се на њиховим просторима. Највећи прогони српског становништва су били  у току Другог  светског рата и после кумановског споразума до данашних дана. Отварањем граница Југославије и споразумом  Броза и Енвер  Хоџе о стварању јединствене државе Албанци  масовно насељавају Космет. Избеглим Србима у току Другог светског  рата Тито забрањује  повратак прогнаним  Србима на своја огњишта и домове.
Други моменат за већинско становниство је подстицај наталитета, највећим у Европи и кумством Тита новорођеним бебама је још један допринос увећавања албанске популације.  Ако  те чињенице нисте знали и ако се држите  принципа права већинског становништва на државност и самосталност,зашто то не важи за Тексас, и Калифорнију где је већинско становниство мексички етнос, који тези  отцепљењу и самосталношцћу. Зашто им се то ускраћује а другима не. Јели то ваша извозна демократија коју намећете другим народима,која за вас народ није доступна?
Дирнут и као Србин увређен  за све оно сто сте од Uсташа прихватили,приписано Србима, без личног сазнања и познавања историје српског народа мислим да сте направили велику грешку према Србима, који умеју да опрастају али не  и заборављају. Србима дугујете велико извињење за све сто сте до сада  лично учинили  Ви и ваша влада. Бомбардовали сте Србију, уништили њену инфраструктуру, побили  на хиљаде  невиних жртава, жене децу и старце. Безброј деце попут Милице Ракић  страдало од уранијумских   касетних бомби и уранијумског загађења страдају  и страдаће  још многе невине жртве.Како би се ви господине сенаторе осећали да се то десило вам и вашем народу, Јел осећате  грижу савести, и покајање и ,на крају извињење за све почињене злочине над српским живљем.

Срби  амерички држављани вам то неће опростити. Нанешене увреде се не заборављају. Срби ће вам  вратити мило за драго на  изборима за председника САД 2016  године како се најављује. Ни један српски глас сигурно нећете добити од њих. Мој савет вам је да се сто пре оперете начињених грехова према Србима , признате своје грешке и заблуде и затражите опроштај.

Срби кроз историју никада нису имали шансе да Хрвате и Uсташе  за све злочине над Србима приведу правди. Напротив за своја недела награђивани. За учешће Хрвата на страни  српских непријатеља у Првом Светском рату, Краљ Александар их уместо казне прима у заједницку државу Краљевину Срба Хрвата и Словенаца.

У Другом Светском рату Uсташку братију Јосип Броз прима у заједницку државу СФРЈ, без казне за почињене  злочине над Србима. Uсташе ни до данас нису одговарали за  српске злочине у Јасеновцу и сиром тадашње НДХ.У пркос том Хрватска је призната у авнојским границама и српским територијама. Јосип Броз, као аустроугарски каплар, учесник  у Првом светском рату против Срба, сада  у новој творевини братсва и јединства не позива на одговорност Uсташку булументу,која је  и у Другом Светском рату учествовала на страни силе осовине Хитлера Мусолинија и Јапана ,против Срба и савезника Велике Атанте. Управо и против САД, Вас  господине Биден. Ви сада господине Бајден из незнања или из интереса  се придружујете непријатељима.

На просторима САД живи велики број Срба, обичних радника, интелектуалаца, лекара, инжињера,научних радника,који су својим радом и знањем допринели економском и привредном развоју земље. За све то уместо признања и њих сврставате без изузетака у оне глупе, необразоване неписмене ........Србе. Не знате да млађе генерације Срба на свим светским такмичењма  из математике, физике,хемије,опстег образовања освајају светска признања и медаље, супротно васим тврдњама.
Господине Биден, обрацам вам се на српском матерњем  најсаврсенијем правописним језиком,коме нема равна у свету,да изразим своје незадовољство,које подржавају милиони Срба сиром планете. Језику оном по вашем закључку неписменог  и глупог народа . Језиком српског  језичког реформатора ,опет за вас непознатог Вука Караџића,познатог у свету, чије је језичко правило писи као што говориш, читај као сто је написано. Непревазиђено правило и нигде до сада  поновљено.
Да напоменем и то да је по вама  поред  наведених  научних генија,Тесле ,Пупина,Миланковица, тако мала Србија добила и нобеловца Иву Андрића за књжевно  дело На Дрини  Ћуприја , преведено на све светске језике. Пронђиите тај роман и прочитајте га да  несто научите  од тог неписменог необразованог и глупог народа. И не заборавите и то да када навече  дотакнете сијалични прекидач да осветлите вас стан  не заборавите да је то дело  генија Николе Тесле Србина, који је осветлио планету земљу и првом хидроцентралом на Нијагари потврдио стварање електричне енергије.
Замишљао је да градњом торња за  пренос електричне енергије свет  бесплатно неограничено користи електричну енергију, али због супротстављања његовој идеји Едисон то није дозволио. Многи данашњи Теслини изуми радио, селуларци- бежични телефони, детектори,индуковани мотори су само неки од изума  у примени човечанству и незнајући да је то омогућио баш  по вама глуп, необразован и неписмен Србин, геније Никола Тесла.

 Други разлог због чега вам се обраћам на матерњем српском језику ,језику тог глупог народа, је тај  да осетите савршенство  изговора Вуковог језика,једно слово један глас, и читај као што је написано, пиши као сто говориш. Мислим да  вама и вашем енглеском језику треба један  Вук Караџић да реформише ваш језик и олакша  правописне и говорне муке  енглеског језика. Имаћете прилике да посредством преводиоца у вашем присуству видите савршенство  и богатство српског језика на коме су испеване ненадмашне  народне  јуначке и лирске песме косовског циклуса,са којима се може само упоредити грчки еп Илијада и Одисеја. живим у убеђењу да ми нећете замерити сто вам се обраћам на матерњем српском језику верујући да сте поборник људских права и етничке толеранције, те вас у то име поздрављам и саосећам  са вама бол прошлости који сте доживели.

Још неки су имали   погрешно мисљење о Србима.Упознавањем  српске душе, српског менталитета у директним контактима, сусретима са српским гостопримством , обичајима и љубажносћу,мењају мишљење о Србима и враћају се поново Србима,Београду и културним споменицим, српским  средњевековним црквама и манастирима, светским ремек делима. Можда је паметно да пођете и ви тим путем и дефинитивно се уверите у истину о Србима. Скинете велики терет с душе неистине о Србима.
Желим вам све најлепше у животу вама и вашој породици.


С постовањем и поздравом
С .Виданаовић
30.11/2012

The Saker: Затишје пред буру ?



Војна ситуација

Ситуација у Украјини и Новоросији је веома напета и може да доведе до великог обнављања непријатељстава.

Хунтине репресивне снаге (ХРС) су искористиле примирје да полижу ране, да се реорганизују, концентришу своје снаге, да доведу много потребних појачања, припреме одбрамбена утврђења и доведу нове јединице. Новоросијске оружане снаге су урадили исто, али, за разлику од ХРС, НОС пате од недостатка опреме, могуће још више због смањеног дотока оружја, нарочито тешког ,из Русије (тзв военторг). У погледу људства, прилив добровољаца у НОС је остао стабилан и јак.

Зашто је Москва заврнула славину Новоросији ?

Ту може бити више разлога, али главна три су вероватно:

1. начин да се изврши притисак на руководство Новоросије да поштује прекид ватре и да их се подсети да се не може игнорисати став Кремља;
2. да  се Англоционистима онемогући да нађу било шта о о военторгу;
3. да се Европљанима покаже - "ево, ми испуњавамо наш део договора, а хунта не".

Узгред, ово последње је апсолутно тачно.

Иако је Доњецки аеродром коначно освојен (дефинишем "освојен" не као "сви Укији побијени", већ као "сви укијевски артиљеријски системи уништени", јер је то оно што је важно за Доњецк), ХРС и даље гранатирају град на северу, западу и југозападу. Осим тога, постоје неки веома злослутни знаци да се ХРС спремају да покушају да опколе Горловку.

У међувремену су НОС повукле јединице толико далеко на север, па чак и западно од Мариуља, да је "јужни фронт" сада задобио много одбрањивији облик  - као што се види на најновијој карти.

Фронт се није много померио током примирја. НОС су понегде и нешто мало напредовале, ХРС су се повукле са неких локација, али је линија контакта углавном остала непромењена и искористиће се као основа у изради плана раздвајања, плана који припремају Украјинци, ОЕБС, Новоросијани и руски стручњаци. Заиста, и званично у Донбасу има 80 руских генералштабних официра  (по позиву Кијева), који учествују у развоју планиране "тампон зоне" између две стране. Ова чињеница је већ сама по себи занимљива јер сада показује да су САД, ЕУ, ОЕБС и хунта морали да одустану од својих дугогодишњих тврдњи да Руси немају никакав утицај или статус у "унутрашњим процесима суверене Украјине " .

Још једна веома занимљива ствар је била понуда председника Белорусије Лукашенка да пошаље мировне снаге, понуда коју су новоросијске власти одмах прихватиле. За сада, понуда званично није "на столу", али је занимљива из следећих разлога:

1. Белоруси имају изузетно јаку војску, добро обучену и добро опремљену, биће веома робустне и чврсте мировне снаге.
2. Белоруске оружане снаге су изузетно блиске руским оружаним снагама и, у практичне сврхе, оне су један ентитет. Тако и Новоросијани и Руси могу да верују Белорусима.
3. Иако Лукашенко изгледа глупав и стално даје бизарне и контрадикторне изјаве, он је паметан човек који зна шта је циљ и остаће лојалан Русији и Организацији за колективну безбедност и сарадњу - ОДКБ.

Другим речима, Белоруси - чак и као мировњаци - могли би значити крај било каквим укијевским надама да ће поново освојити Донбас. Међутим, то такође може бити крај свим надама Новоросијана да ће ослободити део Новоросије коју је окупирала хунта.


Хоће ли се примирје одржати?


Не знам, али сам уверен да га Новоросијани неће први прекинути. Већина њих апсолутно мрзи ово примирје, али они такође разумеју да ту има мало веће политике и да не могу једноставно пркосити Москви. Што се тиче Кремља, његова позиција изгледа да је, "План А", да се извуче што више из примирја и, "План Б", да обезбеди да Укији сносе пуну политичку одговорност за наставак  свих непријатељстава.

Анализирајући руске медије (корпоративне и друштвених мрежа), ја бих рекао да:

1. Постоји веома велики консензус у Русији да су Новоросијани стекли право да буду слободни од Кијева. Наравно, многи (већина?) Руси разумеју да би Новоросија могла да формално остане део унитарне Украјине, али само формално, не на било који смислен начин, и само привремено. Добар пример таквог разумевања је анализа овог блогера
2. Нико у Русији не верује хунти или Порошенку. Постоји консензус да једини начин да Новоросија буде безбедна јесте да буде војно довољно јака да победом узврати сваки евентуални украјински напад.
3. Табор Дугин-Лимонов је изгубио ПР рат и врло мали број људи још заговара отворену руску војну интервенцију. Међутим, ово се може врло брзо променити ако ХРС прекрше примирје и нападну.
4. Табор ЦИА-них "либерала" (у руском смислу) је у потпуном расулу. Изузев  TV channel Dozhd и Ekho Moskvy нико их не узима за озбиљно, а када се један од њихових представника појавио у ТВ емисији, за час су га развалили други гости, па чак и водитељ.

Из свега овога ја закључујем да је Русија "спремна да скочи": ако Укији прекрше примирје и крену у масовни напад, "военторг-славина" ће се  одмах одврнути и "вода" слободно тећи, и ако Укији буду успешни и ако се покаже да НОС нису у стању да одоле нападу, е онда ће Русија поново директно интервенисати као што је урадила у августу. Ако Новоросија заиста буде угрожена, Путин ће тамо отворено послати руску војску (мада би то урадио само уколико остане без икакве друге опције).


Политичка ситуација: Бандерастан


Ситуација у од хунте окупираној Украјини (званој "Бандерастан") је чист хаос. Насиље (политичко и криминално) је посвуда, а држава мање - више не функционише. Узмите на пример рушења статуа Лењина. Прво, чињеница да се оне уништавају је вапијући пример укијевског непознавања историје, јер је Лењин тај који је створио Украјину као државу, а Стаљин је додао "западну" Украјину, Хрушчов је Укијима дао Крим. Па нек терају са "Комуняку на гілляку" ("комуњаре на гране"), али данашња Украјина је комуњарски made in ентитет 100% (узгред, Лењин је био опак русофоб, страсно је мрзео све руско). Али главна ствар је што уништавање тих статуа показује да закона и реда више нема, да је остао само "закон гомиле".

Друго, иако унутар хунте постоје међусобно сукобљени кланови  (Порошенко против Коломојског против Љашка против Јароша против Тимошенкове), више нема никакве опозиције. Добро, ајд сад, претпостављам да би се могло рећи да готово да нема праве опозиције.
После бруталног напада на посланика Раде, Нестора Шуфрича ( сада у болници), последње две мање - више познате опозиционе личности су Елена Бондаренко и Николај Левченко, обоје, као и Шуфрич, из Партије региона. Бондаренковој је отворено претио министар унутрашњих послова, који је на укијевској ТВ рекао следеће: "Када је чујем да говори рука ми се хвата пиштоља." Речи водећег представника извршне власти Бандерастана !

Елена Бондаренко
Да будем искрен, веома сам забринут за њену личну безбедност. Пошто је одбила да учествује у предстојећој укијевској фарси од избора , вероватно би требала да потражи уточиште у Русији или на Криму, њен живот је дефинитивно угрожен.

Друга важна особа из опозиције је Николај Левченко, такође посланик Партија региона, кога често повезују са олигархом Ринатом Ахметовим. Левченка, изабраног у Донбасу, нарочито мрзе новоросијски команданти на терену, јер критикује обе стране, и ХРС и Новоросијске оружане снаге, и зато што их често упоређује. Ко ће га знати да ли Левченко заиста верује да оружани отпор само погоршава ствари, или говори у име финансијских интереса Рината Ахметова. Све што могу рећи јесте да се отворено противи неонацистичкој хунти из Раде и да је зато био нападнут и претучен. И Бондаренко се усудила  да се отворено супротстави укијевској хунти. Када је говорила у Ради, силом је уклоњена са подијума, али је нису пребили (још?).

Николај Левченко

Треба нагласити да су Бондаренко и Левченко лојални Украјинци - али они, иако за насиље криве Новоросијане и одбацују повратак Крима Русији, окривљују Кијев због лудачке политике. Кад би Запад имао иоле пристојности (или мозга), то су људи које би требало да подржава, али сада је сувише касно и људи попут Бондаренко и Левченка су једноставно изгубили своје бирачко тело, које не само да не подржава њихов "умерен" став, већ сматра да су издали Украјину и зато их не броји за изборе за Раду.

Колико ја знам, ни Левченко ни Бондаренко неће учествовати на следећим  "изборима", пошто обоје сматрају да је то потпуна фарса (и, поред тога, пошто Донбас неће учествовати на овим изборима у сваком случају, зашто би?) . Што се тиче Комунистичке партије Украјине, она је практично отишла у илегалу, многи су јој чланови нападнути, убијени и угрожени. Тужно је али непорециво да не постоји опозиције у Бандерстану, ту су само разни кланови и "окуси" неонацистичких и олигархијских интереса.

Стога нема говора о будућности Бандерастана. Ни економске, културне, социјалне или било које друге будућности за Бандерастан напросто нема. Једино је питање је да ли ће то личити више на Хаити, Сомалију или Ирак. Једина сигурна ствар укијевске будућности  јесте да им долази зима, дуга и хладна, страшна и виолентна.


Политичка ситуација: Новоросија


Сукоби новоросијских политичких лидера и команданата на терену трају и даље. У најбољем случају, игноришу се (Кодаковски и козачке вође), а у најгорем случају, отворено се међусобно боре (Безлер и Захарченко). У ствари, Захарченко је као поднео оставку, онда је повукао.

Зашто се ови сукоби настављају ?

Има неколико разлога:

1) Споразум о прекиду ватре је изузетно контроверзан - у Новоросији га нико не воли, али се степен противљења разликује од особе до особе.
2) Иако се Стрелков стварно трудио да побуњену добровољачку милицији претвори у редовну војску, за то није добио довољно времена и док је војна координација побољшана (наводно са руским генералштабним специјалистима), политичког јединства још увек недостаје.
3) Ту су и предстојећи избори у Новоросији и неки политичара (Захарченко, Губарев) сматрају да им је заузети политички исправан став.
4) Чињеница да руски и новоросијски објективни интереси нису једно те исто, такође погоршава питање ко ће добити руску помоћ.
5) Неки новоросијски теренски команданти (Мозговој ? ) сматрају да је читав тај политички циркус бескористан и да Новоросију треба да воде они који су је ослободили: војска. Очигледно, цивилни политичари не маре за такав поглед.
6) Руски сукоби између "Атлантских интеграциониста" и "Евроазијских суверениста" преливају се у Новоросију.

Као резултат свега овога, ја бих рекао да је Новоросија јака у војном смислу, а слаба у политичком смислу. Поред тога, а насупрот мом очекивању, Стрелков није имао много утицаја на руској политичкој сцени и, бар до сада, био је релативно усамљен. Немам објашњење за то.

Закључак:

С једне стране, примирје се стално и све више крши. Велики напад Укија је дефинитивно могућ. Са друге стране, рад на стварању тампон зоне, вероватно укључујући стране трупе, активно се спроводи, а конфликт може бити привремено замрзнут дуж тренутне линије контакта. И Бандерастан и Новоросија су политички слаби, и нису стварно под влашћу једне особе или групе људи. Наредни месеци ће бити катастрофални за Украјину под нацистичком окупацијом и ту је буквално све могуће, укључујући Мајдан 3., државни удар, локалне побуне, операције "лажна застава", убистава и, наравно, рат. На неки начин, глупи укијевски од - рова - би - да - постане - зид, што га граде дуж границе са Русијом, Новоросијом и Придњестровљем, могао би на крају да суседе Бандерастана заштити од ефеката предстојеће експлозије.


The Saker

Извор: Ukraine SITREP October 8th, 16:00 UTC/Zulu: The calm before the storm?
Превод: Ћирилизовано




Петар Милатовић: Критички осврт на српску књижевност данас

НОВА САЛОНСКА КЊИЖЕВНОСТ
ИСПОД  ЛУПЕ КРИТИЧКЕ АНАЛИЗЕ
 
 
   
Књижевност, као и народ у целини, налази се на дну сваког дна на скали која јасно показује комплетну моралну и националну посрнулост целог народа, највећу у целокупној досадашњој историји. Никад се више него данас није књига објављивало и никад се као данас тако мало књига читало.
     Посебан акценат данас  треба ставити на такозвану салонску књижевност. Некад  је салонска књижевност била једнострана, она, условно речено „буржујска“ која је била изван репера радничке класе и неосвешћене масе, па ако идемо дубље ходницима историје видећемо да је салонска књижевност у разним монархијама, све до почетка писмености, тежила ка екслузивизму и свим привилегијама које из тога проистичу.
      Данас се та салонска ексклузивност спустила и ушла у некадашње радничке мензе, бивше централне комитете, па чак и у садашње паланачке дућане. Тако смо добили аматерску салонску књижевност са свим секташким особинама. Наиме, нови аматерски салонски књижевници зазиру од добрих познавалаца литературе, јер пред њима не би могли да мисле како јесу оно што у ствари нису!
 Данас књиге објављују сви: кућне помоћнице, курве, глумице, певачице, генерали који су све ратове изгубили, лопови, професионални ниткови, удбаши, кочијаши,  доушници, бескућници, убице, медијске балавице, криминалци, полуинтелектуалци, пробисвети, аналфабети..., а сви они хоће да буду ексклузивци. Међутим, евидентно је њихово антиестетско циљано упросечавање које се римује са глаголом кроз густо грање, а све то да би најгоре медиокритетство постало врховништво, како би се испунила зла сврха да празне главе дођу до врха...
    Евидентан негативан тренд каналисања свести до несвести намерно у позадину, до невидљивости, гура својевремено упозорење Бродског који је, устврдивши да је поезија највиша форма људског изражавања, без длаке на језику дијагностиковао стање у којем се данас налазимо, да не читајући и не слушајући аутентичне песнике, друштво себе осуђује на инфериорне начине артикулације, на артикулацију једног политичара, једног продавца, или једног шарлатана, дакле, друштво које фаворизује свезнајуће незналице и медиокритете себи је ускратило еволутивни потенцијал.
     Тако долазимо до стравичног културоцида који највише погађа савесне читаоце који су принуђени да се окрену  осведоченим књижевним вредностима, класицима светским и домаћим. Као уредник часописа за књижевност, културу и уметност, морам имати добар желудац како бих преживео све оно што се нуди на пијаци на којој је најскупље оно што је најјефтиније. Тај тренд није изненађење у злом времену које фаворизује програмирани хаос чији је циљ сузбијање еволутивног и креативног потенцијала код човека као склопа мисаоних, емотивних и духовних констелација, а заузврат добијамо поткултуру, кич у скоро свим сферама живљења и мишљења!
     Треба бити реалан и признати да тој најогољенијој деструкцији доприносе медији који су, да подсетим, у историји увек били продужена рука управљачке олигархије.
     Данашњи медији су у служби квазидемократске партократије и најогољеније мафиократије и овакви медији и не крију своју терористичку делатност на ум и осећања нормалног човека чију су менталну хигијену опасно  угрозили управо инструментализовани медији! У овој транзицији, која је само еуфемизам за најогољенију криминалну пљачку, разуме се, ни медији нису поштеђени, већ су добили  прецизна задужења: гушити сваку креативну мисао која је у служби виталних интереса народа, фаворизовати аутсајдерство и медиокритетство, правдати све што је за осуду, осуђивати све што је праведно. У том изврнутом систему вредности  најбоље се сналазе мутиводе који увек мутна кола и у још једну превару све нас заводе. Опскурна штива, без елементарне писмености и без минималне мисаоности, безочно рекламирају преко инструментализованих медија и на тај начин се ругају здравој памети. У оваквом односу снага данас би угаони темељи планетарног књижевног осмоугаоника били тотални аутсајдери: Хомер, Шекспир, Гете, Његош, Достојевски, Толстој, Гогољ, Волтер, који не би могли да плате рекламе у медијима у којима се рекламирају књиге убица, глумица, пробисвета и аналфабета, већ би били проглашени застарелим и анахроним. Треба ли подсећати да истинским вредностима уопште није потребна јефтина реклама?
     С друге стране, данашњи медији скрибоманију користе за инаугурацију привида срећних робова који књижевност, како је луцидно приметио Солжењицин,  претварају у слушкињу суочену са „пећинским страстима“ које бесомучно и без гриже савести „кидају и черече наш свет“ и један од циљева данашњих инструментализованих медија је скраћивање врхова и фаворизовање дивљачког бујања корова кроз неписмену скрибоманију полуинтелектуалаца, на које је својевремено луцидно указао др Слободан Јовановић.
     Смешно је посматрати дубину људске плиткоће скрибомана који се, без елементраног познавања теорије књижевности, узалуд труде да кроз своје компилиране скрибоманије досегну до човека који је за њих заиста непозната категорија и та деструктивност  свести олакшана је у друштву које је оболело од тајкунизације да би се се свело касније на значај најобичније мајмунизације у свим сферама живљења и мишљења!
 
ИМАМО ВИШЕ САЛОНСКИХ И ВАШАРСКИХ КЊИЖЕВНИХ НАГРАДА 
НЕГО ПРАВИХ ПИСАЦА!
 
      На жалост и срамоту, данас  имамо далеко више „књижевних награда“ него што имамо правих писаца. Хиперинфлација књижевних награда пропорционална је огромној девалвацији књижевних вредности. Бољим познаваоцима овдашњих књижевних прилика и неприлика не преостаје ништа друго до да се смеју и да плачу истовремено. Данас  књижевну награду не можете да добијете књижевним квалитетом него степеном савијености кичме, вештином сервилности, дубином уласка у нечије дебело црево. Мало је рећи да су у питању класични кланови већ најогољеније секташке ћелије у којима се негују најгори манифестациони облици тоталитарних система, комунистичких и фашистичких.
       Код нас има далеко више књижевних награда него правих писаца. Цивилизовани свет нам се смеје. Апсолутни смо светски шампиони по броју књижевних награда, а на светској вредносној књижевној лествици налазимо се на дну, заједно са неким полуписменим, заосталим племенима.
       Сигуран сам да ће у будућности ће бити најбољи онај писац који није примио никакву идеолошку и секташку награду!
 
НА ЦАРСКИ ПРЕСТО УСТОЛИЧИЛИ РАЗБОЈНИКА
 
      Данашња књижевност је у највећем броју случајева негација књижевности. Не можемо говорити о квалитету него само о квантитету, а квантитет не чини квалитет. Да је тако подсетимо се:  Малармеово Поподне једног Фауна штампано је у свега 125 примерака и та кореодрамска представа остала је као најсугестивнија метафоричка прича о савременом добу и свету; Унгаретијева песничка збирка Радост, која је била од суштинске важности за италијанску књижевност двадесетог века, штампана је у свега 80 примерака; култна књига Пабла Неруде Двадесет љубавних песама и једна очајна штампана је у свега 120 примерака и да не набрајам даље, скоро до у бесконачност, примере из историје светске литературе, све оне чија су дела посмртно штампана у тиражима са вишемилионским бројем примерака, што недвосмилсено потврђује да квантитет никако не може да буде квалитет. Ову чињеницу данас свесно и несвесно, свеједно, у оба случаја са штеточинским исходом, занемарују управо они који су најпозванији да чувају и бране достојанство и постојанство књижевне речи, а овде, првенствено, мислим на: уреднике, рецензенте, издаваче и све који су дужни да професионалном и одговорном селекцијом раздвајају жито од кукоља, а они, у највећем броју случајева, нажалост и срамоту,  достојанство и постојанство књижевне речи, као и интегритете сопствених личности, једноставно продају у бесцење дозвољавајући шунду да се угнезди у царство литературе, а то је исто као кад би на царски престо устоличили разбојника! Разбојника на царски престо у српској литератури имамо не само метафорично него и стварно, једног удбашког доушника, данашњег академика, сваког антисрпског режима срамног и сервилног послушника, задушне мушке бабе чији  књижевни домет досеже само до лицемерне ироније на основу обичних узречица и локалних доскочица које су уобичајене у његовом каменитом завичају, који се чврсто држи за скуте удбашких црвених комесара у црним мантијама у оквиру текућег јада док још влада комунистичка и неокомунистичка Удбијада као својеврсна.
 
КЊИГУ ОБЈАВИШ КАО ДА ПЛАЋАШ МУЗИЧКУ ЖЕЉУ
 
      С обзиром да су скоро све вредности девалвирале, критеријум  за објављивање књига се све више губи и узмиче пред јефтином комерцијализацијом, политичком инструментализацијом, клановском и секташком манипулацијом! Примера ради, на међународном сајму књига у Фракфурту 2010. године, једном од најпрестижнијих у свету, присуствући промоцији моје књиге на немачком језику Комесари у мантијама – комунистички шпијуни у Српској православној цркви у издању респективног немачког издавача Гете, срео сам се са колегом Драганом Великићем, дотадашњим амбасадором Србије у Бечу и колегијално сам, разуме се, посетио штанд државе Србије на највећем светском сајму књига.
        Ни сам не знам како сам издржао да од шока не паднем у несвест! Наиме, уместо да на највећем светском сајму књига видим дела највећих српских писаца: Његоша, Андрића, Селимовића, Ракића, Црњанског, Дучића и тако даље, суочио сам се са полупразним полицама  и брошираним издањима неких писаца који су се декларисали као „другосрбијански“ и уместо богате библиотеке доминирали су њихови портрети у дупло већој величини од њихове природне такозваних писаца „друге Србије“, а било их је свега неколико: Великић, Угричић, Хамовић и тако даље. Је ли они репрезентују српску књижевност у свету? Србијо, прими моје саучешће! Искрено сам се тада забринуо за њихово ментално здравље и удаљио сам се од те клоаке. Исти случај се поновио на следећим међународним сајмовима књига у Лајпцигу и Бечу, а на међународним сајмовима у Лондону, Лос Анђелесу и Јерусалиму није их било, а боље што није, да нас не брукају пред цивилизованим светом који добро зна да ако, не дај Боже, и нестане ова цивилизација, будућа ће нас памти по Грку Хомеру, Енглезу Шекспиру, Немцу Гетеу, Русу Достојевском и Србину Његошу!
      Критеријум за објављивање књига уопште не постоји. Објављује се и штампа све и свашта. Ко год има 500 евра може да објави књигу у 500 примерака, као да плаћа музичку жељу на некој локалној радио-станици! 
        Навешћу један пример. Једна неписмена скрибоманка четвртасте главе обратила ми се у једном бечком ресторану за помоћ да јој лекторишем један текст. Урадио сам то одмах, указавши јој да не сме да пише у инфинитиву, да мора да користи седам падежа, да ако хоће да се бави књижевним радом мора да познаје именице: властите, заједничке збирне, градивне,  апстрактне; да мора да познаје род и број именица, да обавезно научи  све врсте промена именица  по падежима; да мора да познаје сва  правописна правила и тако даље; а све сам  јој то објашњавао на примерима у самом тексту. Наравно, као и сви медиокритети плитке памети, није ме послушала, али ме патолошки замрзела и почела иза леђа неуспешно да сплеткари док се сама није уловила у властитој мрежи заједно са њеним партнeром, малим човеком и великим сплеткарошем, али им та срамота не смета да се на фејсбуку потписују као „књижевници“. Ово је само један од бројних доказа да у овом посрнулом добу знање представља отежавајућу околност код незналица! Нису такви интелектуални пигмејци и морални лилипутанци сами. Пун их је фејсбук који је, част изузецима, постао планетарна гумена соба за све неостварене и презрене; мада та друштвена мрежа, као и друге, има и својих добрих страна, али то је већ друга тема.
 
КЊИЖЕВНА КРИТИКА КАО СЛУШКИЊА
 
      Посебно болна тема је књижевна критика. Наиме, истинска књижевна критика, која јасно раздваја вредност од безвредности, скоро да и не постоји више и све више постаје послушна слушкиња обогаћених пробисвета који углед купују новцем, као што купују докторске титуле и остале академске и друштвене статусе, јер све је на продају на транспарентној, односно провидној пијаци на којој је образ најјефтинији иако је постао скоро музејски експонат.
     У цивилизованом свету, како на западу тако и на истоку, критичаре и рецензенте плаћају издавачке куће пристојним хонорарима који ни у ком случају појединачно не смеју прећи трећину просечне плате. У Србији и осталим окупираним српским покрајинама, што је парадокс и наш изум, за објављивање књиге није потребна чак ни рецензија, а у цивилизованом свету уобичајено је да сваки рукопис мора да има препоруку издавачу два меродавна рецензента, што значи да свако код нас може да штампа књигу без рецензије, дакле без мишљења меродавног књижевног критичара, као да плаћа музичку жељу на локалној радио-станици. Постоје критичари који су се специјализовали за писање критика и рецензија најчешће ауторима из расејања и њихова тарифа је око 1000 евра, без обзира да ли је рукопис за објављивање или за канту за отпатке.
      Многима књига није уметничко дело него роба, нарочито неким приватним издавачима који су основали своје приватне издавачке куће после страначке злоупотребе моћи и утицаја у разним ранијим министарствима у којима нису водили рачуна о народним и државним виталним интересима већ само и искључиво о својим личним.
 
ПРОГРАМИРАНИ ХАОС
 
      Овај хаос је програмиран и да домаћем и на међународном плану и тај хаос се одразио на културу и на литературу. С обзиром да су нам данашњи политичари некадашњи уличари, није никакво чудо што смо неколико светлосних година удаљени од цивилизованог начина живљења и мишљења. Доњем миљеу памети, последњим у селу сељацима и у школи пропалим ђацима никако не одговара сређивање стања, јер ловци у мутном патолошки мрзе бистрину и сваку чистину, плаше се да би у бистрој води ловци у мутном сами били уловљени. Зато се, између осталог, грчевито боре против свих оних који хоће, смеју и умеју да служе виталним интересима свога народа, а онај ко служи свом народу онако како Бог служи грешнима, тај постаје аристократа неба и у свако доба дана и ноћи ужива гостопримство и Бога и сиромаха истовремено и са тим моралним капиталом купује се цело небо које је свима изнад глава! У том случају данашњи политичари, као послушни курири сатрапа овог народа, били би нико и ништа, или би, у најгорем случају, носили пругаста одела у установама затвореног типа! Зато им је овај данашњи хаос једина алтернатива.
 
ИМАМО ДОСТА ОРЛОВА МЕЂУ ВРАНАМА
 
      Међутим, у сваком злу постоји добро. Из овог наметнутог, али привидног,  безизлаза постоји излаз. На књижевном плану излаз ће бити у појави нових: Домановића, Нушића, Његоша, Дучића, Црњанског, па и Гогоља, Достојевског и осталих, јер овај народ има тај потенцијал и он није под контролом ниједне политичке олигархије и ниједне страначке мафиократије. Све те будуће орловске геније данас не можете да чујете од прејаког грактања  бројних врана које су чак и законом заштићене и генијалним орловима не преостаје ништа друго до да нагло узлете, да буду што даље од свих оних којима су њихове низине једине могуће висине!
  

Аутор: Петар Милатовић
За Ћирилизовано: Александар Јовановић