недеља, 19. октобар 2014.

Мирјана Влајисављевић : ЈЕРЕСОНАЧЕЛНИЦИ СРБИСТИКЕ (1)

Текст је објављен у зборнику радова са округлог стола " Ко разара српску културу?", одржаног у организацији Српског удружења "Ћирилица" Савиндана 2014 а посвећеног обележавању 200 година жртвене смрти Светог ђакона Пајсија и игумана Авакума као и 100 година од жртвеног чина Гаврила Принципа.
Ови јубилеји нека нас подсете да нема културе без идеала, а идеализма без жртве.

1. Тројичност српског предања

1. Као народ, ми Срби живимо под оштрицом мача који је над нашим главама подигао многометежни Запад диктирајући нам кроз науку да изаберемо европског човјека умјесто светосавског богочовјека, што би значило да погинемо без васкрсења, да погинемо и вјечно умремо или се пак ослободимо и кренемо путем светих Срба, који су животе своје положили за светиње своје: да се вратимо светосављу које вуче поријекло од `свјатаго коријена Симеонова`; оних Немањића, највећма испосника и мученика који све чинише на славу цркве Христове, те Нојеве барке која спасава васцијело човјечанство. Да се и календарски вратимо Светоме Сави коме блаженопочивши Владика Данило (Крстић) поје: Србине мудри Савва,/ Тебе ангели моле /Не дај да племе твоје бије лихварски маљ.


2. У данашњем времену аутодеструкције, самопорицања и свеопштег рата за душе, рата који одузима вјеру у будући живот, поставља се једно те исто питање – како зауставити српски духовни пад и спасити завјештање предака које кроз богомудре ријечи апостола Павла гласи: Браћо, чувајте се да вас ко не зароби празном преваром по казивању човјечијем, а не по Христу.

Ко су то Срби? Народ који је бар три хиљаде година у континуитету на овим просторима. Који има најљепше име за Божић, одговара Владика Данило: - Руси кажу Рожество, Грци Рођење, а ми кажемо: Родио се Богић Бата, родио се Божић Бата, наш брат, мали Бог!

У чему је српски Логос саздан и трајно сачуван? У чему се огледа сав Логос, сав Смисао српства? Свакако не у богомрском мудровању запада о нама, учењу које је изопачило и само Христово и апостолско предање и оно Светих Отаца и Васељенских сабора, а сада изопачује предање Светог Саве; настојећи свим силама уграђеним у псеудонаучне протоколе да нас већ два вијека срачунато и плански обмањује и обогаљује чинећи нас неспособним за самостално мишљење, држећи нас у заблуди ко смо и шта смо, у исто вријеме прерађујући нашу властиту истину за своје колонијалне потребе, на шта нас вапијући подсјећа Свети Јустин Новојављени, сјетним гласом и тужним који се чује до неба, а којим бруји опомена: „Нема Светог Саве на Универзитету, нема духа његовог, нема Христа његовог. А кога има, ако Христа Бога нема, ако Светог Саве нема?“



3. Српски Логос саздан је у српскоме језику, српској азбуци и у светосављу, том православљу српског стила и искуства, чинећи онтолошку одредницу српског предања које је триличносно. Наиме, `као што имају три личности у Светој Тројици при чему је прва личност Тројице – Бог Отац, друга личност, Његов рођени Син и трећа личност Свети дух, и као што има разлике између њих па је Син Божји рекао – Отац је већи од мене` (Д. Крстић), тако је тројичан и триличностан српски генетски код сачуван понајвише у српском језику, староставном језику, штавише, језику најстаријем.
Зато је нимало случајно основа теологије лингвистика, а наше најстарије предање, наш Стари завјет, сачуван управо у српском језику, потом у писму, а најпослије, у светосављу.

Не сачувамо ли неоскрвњена сва три предања која су увелико пала у заборав, што је неопростив гријех, „Србадија ће пасти пред златно теле“, као јеврејски народ некоћ.

Лихварски маљ нових варвара, иза којих стоји илуминизирано масонство са његовом строгом хијерархијом пирамидалног управљања свијетом, под маском глобализма кренуо је да сва три лица српског предања, која су нас држала усправним кроз вјекове, разбије у парампарчад кад већ није успио да нам те највише идеале профанише, што је имало, а и данас има страшне и разарајуће посљедице.

Јесмо ли имало христолики, ми Срби? Радујемо ли се што смо светосавци па да се без страха бацимо на ту космичку змију која се устремила да нам узме душу, затре наше српско почело, предачке светиње и наше завјете, од косовског до причесног завјета и уништи разумијевање сопствене историје у овој савременој, постсоцијалистичкој и постхладноратовској епохи „планиране историје“, у којој је доминантна методологија стварање тоталитарних друштава која би била гнуснија и од оног фашистичког?
Јесмо ли свјесни како смо свједоци неограничене манипулације науком, ревизијом свих знања уз беспоговорну сагласност креаторима обликовања масовне свијести, а све под плаштом прогреса, научних достигнућа и вјере у науку? Хоћемо ли се коначно изборити против духовног геноцида којим постхришћански Запад искорјењује истину по којој су Срби они који славе Светог Саву, а чије светосавље симболизује полицентрично аутокефално устројство насупрот моноцентричне папске организације западног хришћанства, која ствара комплекс мање вриједности народима који су ван Рима, не престајући да нас понижава својим квазиауторитетом?
Свети Сава учинио је, наиме, чудо које приличи само светитељу, генију и хероју, јер нас је као народ прије много вијекова ујединио преко православља. Хоћемо ли се у времену пројектованог екуменизма који води у унијатство одбранити од људског мудровања које релативизује светосавље чинећи све да га поквари и тим лакше приближи ако баш не римокатолицизму, а оно бар протестантизму?

Можемо ли се изборити за право на властиту истину о нашој историји која не почиње са Светим Немањићима и ту истину саопштимо без страха и без стида, а не да имамо толике историјске празнине које су резултат агресивно наметаних фалсификата од стране нордијске историјске школе, а доцније кроз идеологију југословенства која је свим средствима присиле отпочела да се заводи од уласка у заједничку државу Срба и Хрвата уз омаловажавање и духовни суноврат Срба и наше културе?

Коначно, ко је тај „непознат неко“ који нам је нашу историју конспиративно избрисао и палимпсестно на њој исписао своју окупациону, колонизаторску и ревизионистичку „истину“ да бисмо данас живјели у свијету обмана, превара и сурогата који нам се намећу понајприје кроз западну глобалну науку, која је била и остала послушно оружје у рукама латинске цркве, ђавољи инструмент у расрбљавању Срба светосаваца?



4. Лингвистика старих језика јесте кључ за старо предањско знање, које су нам претходне генерације предале, а ми морамо да их предајемо даље. Каквом смо мјером мјерили Бога и своје претке, тако ће нам бити одмјерено, поучава нас у томе најчаснијем задатку Свети владика Николај. Сви смо зато дужни да будућим генерацијама пренесемо истину о српском језику, истину о српском писму и истиниту вјеру нашу православну; не, дакле, реформисану истину него цијелу истину са свијешћу да највећа опасност лежи у реформисању истине, иза којег по правилу стоји масонство.
Када је српски језик и ћирилица наша у питању, мора да нас прожме свијест о њиховој староставности и да, уважавајући богомпослане Првоучитеље Кирила и Методија, равноапостолну браћу из Солуна, њихово поријекло вежемо за далеко ранију словенску културу, која се протеже до оне винчанске, која је била цивилизација слова. При томе морамо да упамтимо једно: изумирање српске ћирилице отпочело је Вуковим латиничним потписом на Бечком књижевном договору који је испустио да именује језик који се прекрштава, а само зато што је у питању био српски језик, тј. штокавица.

Знамо ли да је за ту исту српску ћирилицу 14 учитеља из Бјелопавлића било убијено јер су рекли Аустроугарима 1914: Уби ме, нећу писати латиницом, ја сам Србин и писаћу ћирилицом!

А гдје смо то дошли данас? До тога да је тзв. црногорска православна црква избацила и свог календара све српске свеце почев од Светог Саве, а задржала једино Светог Василија Острошког! Ко је данас искључиво за ћирилицу у тзв. „европској“ Србији и осталим евроунијатским српским земљама, а не за унијатско двоазбучје; за ћирилицу која симболизује православне Србе, оне које убјеђују да се морају ријешити светосавља да би постали православци? Скоро па нико од филолога, почев од србистичког тријумвирата састављеног од јудеомислећег Радмила Маројевића, водећег тврдорукца србистике Милоша Ковачевића, добитника високих признања и награда, како енглеске тако и америчке, сврстаног у интелектуалце XXI стољећа (да није за допринос србистици?) те Петра Милосављевића до Клајна и Пипера који сви здушно заговарају двоазбучје поред флагрантне истине да ћирилица на наше очи умире! Гдје је разлика међу њима? Нигдје, одговарамо!

Ето нам крунског доказа да се ради о окултној лингвистичкој „елити“ латиниста која је сва под контролом истог свевидећег ока са врха глобалне пирамиде и ту је са задатком да нам угаси српску националну свијест рабинизовањем српске културе под окриљем новог свјетског ционистичког поретка!

Мишљења, тврдње и тумачење чињеница представљају ставове аутора.

(Наставиће се)



Аутор: Мирјана Влајисављевић
Извор: Мирјана Влајисављевић:ЈЕРЕСОНАЧЕЛНИЦИ СРБИСТИКЕ (1)
За Ћирилизовано: Милорад Ђошић 

РТ: Десетине хиљада Каталонаца на митингу тражи превремене изборе (ВИДЕО, ФОТО)




У центру Барселоне окупило се око 110000 људи да тражи расписивање ванредних регионалних избора пошто је Каталонија била приморана да под притиском Мадрида откаже референдум о независности 9. новембра.

Акцију под називом "Време је сада", организовали су Òmnium Cultural - каталонска културна организација - и Каталонска национална скупштина (ANC), која води кампању за независност Каталоније.

Демонстранти су преплавили главни градски Трг Каталонија, носећи жуте мајице, машући каталонским заставама и носећи транспаренте са натписима "Време је сада" и "Ми смо спремни."

Према наводима полиције, око 110 000 људи је узело учешћа на митингу, известиле су шпанске новине "Ел Паис".


Демонстранти од председника Каталоније Артура Маса траже да распише ванредне регионалне парламентарне изборе. То би вероватно највише ишло у корист за независност радикалније опредељене партије, Каталонске републиканске левице (Esquerra Republicana de Catalunya - ERC) - савезнице Масове  "Промене и јединство" (Convergencia i Unió - CIU) .

"Председниче, расписујте изборе, желимо да гласамо у наредна три месеца. Желимо да пролеће 2015. почнемо у новом парламенту", рекла је обраћајући се окупљенима Карме Форсадел, председница каталонске инденпендистичке Каталонске националне скупштине.

Форсадел и председница Òmnium Cultural, Муриел Касалс, захтевале су да странке опредељене за независност поврате некадашње политичко јединство. Међутим, ниједна није поменула могућег кандидата који би представљао независну Каталонију. Форсадел је рекла да за њихове организације није прихватљиво кашњење на путу ка независности, додајући да је време да политичке странке донесу одлуке.

Каталонски проиндепендистички демонстранти на Тргу Каталонија у Барселони 19. октобра, 2014. (Ројтерс / Алберт Геа)
Потом је група која представља каталонско цивилно друштво наглас прочитала Декларацију о независности Каталоније, коју је Парламент одобрио 2013. године. Документ дефинише Каталонију као политички и правно суверен субјект који има право да бира своју будућност путем референдума.

Пошто је референдум о независности суспендован од стране Уставног суда Шпаније на неодређено време, референдум од 9. новембра биће одржан као "консултација грађана".

Према анкетама, око половине Каталонаца жели већу независност од Шпаније.

Демонстранти држе огромну "Естеладу" (каталонску сепаратистичку заставу) током демонстрација на Тргу каталонија у Барселони 19. октобра, 2014. (Ројтерс / Алберт Геа)

Извор: Tens of thousands of Catalans rally, demand early elections (VIDEO, PHOTOS) — RT News
Превод: Ћирилизовано за Србин.инфо

Момо Капор и болдеризам

Када нам неко од пријатеља пошаље нешто написано на латиници, коју појединци нетачно називају српска латиница, о чему смо више пута писали, то можемо и да опростимо, јер садашња техника ради чудо и ми врло брзо ћирилизујемо текст, а пријатеља благонаклоно упозоримо да нам убудуће шаље текстове на ћирилици. Проблем настаје са такозваном болдованом, или по нашки ћелавом енглеском латиницом. Момо Капор је доњи текст вероватно писао ћирилицом, али болдеризам (b) као део науке о расрбљавању, је толико узео маха, да кад би га ставили у математичку једначину са латиницом (l), то би изгледало отприлике овако f (b) + f (l) = rasrbljavanje. Приметили сте да смо математичку једнаначину целу написали латиницом. Резултат збира ове две функције је баш такав, да би неки наш човек који је збир ове две функције, могао да се презива на пример Rasrbljanović или болдовано Rasrbljanovic. 

Момо Капор је вероватно и не знајући газио асвалт заједно са нашим очевима, баш као и тенкови неки дан, јер како окарактерисати реч кинематограмофонигимопластикум коју сам ја још као клинац научио од оца, који је за ту „идими дођими реч“ рекао да има тачно целу азбуку у себи, односно 30 слова. На моју примедбу да се нека слова понављају, благо је рекао да то уствари није ни битно, јер је у питању шала. После смо упознали Перу, Мику и Лазу и остале јунаке Дорћола, Славије и Балканске улице, који су своје мангуплуке сигурно плаћали народној милицији светопетровском кајганом, иако су за данашње мангуплуке били малобебански. Они се сигурно нису бунили као Момин јунак из доњег текста, али су се гарантовано смејали онако као што пише. Да би сазнали како, прочитајте и уживајте у деболдеризованом тексту тенкисте београдског асвалта Моме Капора.

Болдовани текст нам је послао пријатељ Љубиша Гвоић наш познати картограф. Деболдеризација је била тежа од превода.

Милорад Ђошић, члан УО
Српског Удружења Ћирилица Београд
пензионисани пуковник авијације-пилот 


                             Момо Капор и преводиоци


 Када ми се неки писац хвали како перфектно говори
шест језика обично му саветујем да се запосли на
некој хотелској рецепцији.
Тамо чезну за таквима! Ја, лично, имам великих
мука и са матерњим. Једва нађем речи које су ми
потребне за сва чуда која нам се догађају.
Још у гимназији, редовно сам ишао на поправне
испите из француског, руског и српске граматике.
Никако да ухватим једно слободно поподне и
научим тај енглески!
Једна надобудна дама у неком отменом
дипломатском друштву покушала је да ме увреди:
“Како нам то, ви, откривате Америку у својим
књигама, а не знате енглески?”- питала ме је.
“Госпођо”, казао сам, “Колумбо је, такође,
открио Америку, а није знао ни речи енглеског!”
Сироти наши преводиоци! Колико ли је тек њима тешко
када покушају да преведу непреводиво. Пише ми један
из Америке:
“У вашој причи, коју управо преводим, постоје неки
нејасни изрази, па вас молим да ми их објасните. Пишете
да је то коштало као /кајгана светог Петра . /Одакле знате да је
св.Петар јео омлете?
Ако је, пак, јео, колико је могла да кошта та
кајгана када је толико скупа? Од колико јаја? У којој
валути је плаћена? Да ли бих тај израз могао да
преведем као: */Сент.Петер’с скремблед егс?/*
Када смо код јаја, код вас сам пронашао израз /
јаје на око/? Шта је то? */Ег он ај/*? Зашто би
неко ставио јаје на око? Да се
можда, код вас очна обољења не лече јајима?
Унапред захвалан итд...”
Један други ме пита у писму, шта то значи да је
малишан био /“пљунути отац”/? Ко му је и зашто
испљувао тату? Да ли се код нас пљују очеви и којом
приликом? Занима га, такође, израз /“буни се к’о Грк
у апсу” /Због чега је
тај Грк затворен код нас и зашто је протестовао? И
како је, уопште, могуће да некоме /“падне секира у
мед”/? Откуд секира у меду? Зар се мед не чува у
теглама или затвореним посудама?
Са изразом /“спава к’о заклан”,/ имао сам највише
неприлика. Како превести на цивилизовани језик, да неко
тако добро и слатко спава, као да су га преклали? Да ли
смо се кроз историју толико дуго клали да нам је покољ
већ ушао у метафоричне снове?
Но, највише питања добио сам у вези са поетском
сликом да је један тип /“прднуо у чабар”,/ то јест,
чабрирао, што је потпуно непреводиво ни на какав језик!
Мада је и то тешко, човек би, ипак, лакше могао да објасни какав је
неко, кога зову /“мртво пувало”/
(мртав а пуше) али како објаснити типичан београдски
израз који има толико скривених значења, а не значи
ништа – /ландара пишоре/! Или када је неко помало
блескаст, па га зову /инди-минди-саја-паја/? Да не
помињем стари израз: /Шатро, Пера, Мика, Лаза/!
Преводиоце занима још и то зашто су за нас толико
удаљена баш шпанска села? (То су за мене шпанска
села), кад има много удаљенијих, као што су, на
пример, новозеландска или перуанска?
Добро је да се нису сетили да ме питају шта значи /
растури га к’о Бугарин ћурку/ И због чега се неко /
смеје к’о луд на брашно/? Шта има смешно у брашну?