недеља, 26. октобар 2014.

Тајне Новорусије (3): Северњаци

Северни ветар

 
Често се каже да су “Северњаци” милицију спасили од пораза. Да није стигло појачање, Украјину би неколико сати делило од победе. То је бесмислица ! Ситуација је средином августа била тешка, али не и критична. До тог тренутка, УОС су употребиле готово све своје резерве, заглавиле се и водиле тешке битке у северним предграђима Доњецка, код Иловајска и на прилазима Луганску у региону Новосветловка-Лутунино.

УОС нису имале довољно снага да одсеку територију Новорусије, али рат се све више претварао у крвави хаос – најгушће насељена подручја Донбаса сада су била у зони борбених дејстава. Стотине мртвих цивила. Било је неопходно зауставити овај покољ и натерати Украјину да престане са непријатељствима и уђе у мировне преговоре. За ово је испланирана операција, и ми смо започели њено спровођење.

Осим мањих грешки, све је ишло као подмазано. Непријатељ није био у стању да дисекцира наш напредак и распоред, постајао је свестан нашег присуства тек када бисмо били у директном контакту. УОС још нису биле у стању да процене нашу бројност и то је разлог зашто се до данас најфантастичније цифре наводе у украјинским извештајима. Неке украјинске главешине су закључиле да је на територији Украјине било невероватних сто хиљада “Северњака” – што је потпуна бесмислица!
Стићи до Кијева није био крајњи циљ. Да поједноставимо – циљ је био да се створе услови за пораз и престанак непријатељстава да би се започели преговори.


О Северњацима

Задовољан сам са акцијама “Северњака”. Могу да кажем да су показали висок ниво обучености и кохерентности. Одличан извиђачки рад, добро извршење на свим нивоима.

У ствари, “Северњаци” су показали врсту ратовања која се на Западу назива “мрежни рат”. Стално кретање, стално истраживање, рано откривање и благовремена примена ватре. Довољно је рећи да се Северњаци, упркос врло ограниченом простору ангажовања, готово никада нису ангажовали у директној борби са УОС, нису се борили “очи у очи”, наносили су губитке са даљине. Само неколико пута су избиле борбе. Једини случај када су УОС заробиле известан број “Северњака” је био последица кршења војних процедура и аљкавости млађих команданата.


Иловајски обруч

Кривица за овај дебакл и огромне губитке у потпуности лежи на команди АТО и Јужног сектора. Прво су буквално утерали групу у замку не покривајући јој бокове. Затим су заглибили у градску борбу, уместо да заобиђу град, почели да доносе нове генераторе, очигледно су заиста желели да подигну заставу изнад града. Па, кад су погођени у бок, и када им је преостало само неколико сати, збунили су се и одлучили да сачекају инструкције “одозго”, а мишоловка се затворила.

После тога нисмо видели никакво командовање. Унутар обруча, батаљони нацигарде и војници УОС су трчали лево-десно, падале су жртве, а команда није ни покушавала да одблокира своје трупе. И то је било чудно! Ми смо се, искрено говорећи, припремали за одржавање спољног фронта, али они се нису ни макли. Имали смо утисак да они покушавају да се претварају да се у Иловајску ништа није догодило и да ће се све средити само по себи.
И средило се …

Имали смо наређење да избегнемо жртве. Дакле, команданти окружених јединица су готово одмах добили ултиматум: свима који положе оружје и оставе опрему гарантује се живот и излазак из обруча.

Данас се “опкољени” свуда жале да су преварени, да им је обећан коридор, а да су уништавани артиљеријом. Опет, то је бесмислица! Ултиматум је био јасан – оставите на месту сву тешку опрему и возила, и у поретку изађите аутомобилима. Али уместо да учине како им је речено, они су почели да се играју “кул ренџера”. Постројили су колоне за пробој са тенковима, борбеним возилима и артиљеријским системима. Све што се није могло понети запалили су и уништили. Ми смо све то пажљиво посматрали. Обавештајци су нас стално извештавали. Још једном смо их контактирали: “Без трикова ! Желите ли да живите, следите упутства, изађите у поподневним сатима и без тешке опреме, као што је договорено, и у поретку ! Сви могу изаћи !” Они опет: “Да ! Да !” Али су у сумрак појурили у пробој. И добили своје. Скоро нико није изашао. Такав бесмислен губитак живота нисам могао ни да замислим. Пут смрти …

ПС: Запамти, У Новорусији никада није било руске војске, само су руски добровољци притекли у помоћ својим Русима !


Први део: Тајне Новорусије (1): Непријатељ | The Vineyard of the Saker
Други део: Тајне Новорусије (2): Милиција | The Vineyard of the Saker
У наставку: “Тајне Новорусије: Закључци” Ускоро !

Аутор: Владислав Шуригин
Превела са руског на енглески: Кристина Рус
Извор: Fort Russ: The Secrets of Novorossia. Part 3. The Northerners
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

Тајне Новорусије (2): Милиција

Welcome to Fort Russ – where you find translations of select content from Russian media, popular bloggers and prominent analysts!

Снага милиције је свакако – висока мотивација. Народ се бори за своје домове, добровољци – за идеју. Боре се ваљано и страсно. Храбри су. Прихватају губитке као датост. Не паниче. Брзо уче. Раније, када сам се организовао обуку специјалиста, само сам могао да сањам такве војнике! Раде тешко, дају све од себе. Тенковске посаде артиљеријске прорачуне буквално хватају у лету, требају им дани за оно што обично тражи недеље.


Апсолутна власт команданата. Они ће пратити своје команданте на крај света. За разлику од УОС, где је постављење на било који положај компликован бирократски процес, и често нема везе са било којом способношћу кандидата, већ само са његовим везама са надређеним или припадношћу одређеној политичкој групи, командне позиције милиције држе најхрабрији и најспособнији борци, без обзира на чин и старешинство. Природна селекција, да се тако изразим …

Врсте трупа:

Пешадија – изузетно мотивисана, али ниво обуке далеко од жељеног. Међутим, ово се надокнађује храброшћу и иницијативом.

Тенковске јединице распоређене међу војницима. Добро обучене, али као и тенковске јединице УОС, користе се за пружање ватрене подршке пешадији. За разлику од УОС, милиција штити своје тенкове и покрива их пешадијом, тако да је ниво губитака војне опреме неупоредив.

Артиљерија – високо обучена, добро организована, прошла кроз читав ток обуке. За то су били задужени”Северњаци”, свој посао су урадили добро .
Оперативну команду милиције такође чине професионалци са посебним војним образовањем и великим искуством са других жаришта. Овај командни центар је сасвим у стању да организује и ефикасно спроведе операције на нивоу корпус – дивизија, али ту већ почињу слабости милиције.

Основна слабост милиције може се описати једном речју – “махновштина”. [Махно је био украјински анархиста.]

У време мог одласка из ДНР, уопште није било јединства одбрамбених снага. И треба да будете свесни да не постоји таква ствар као војска Новорусије. Уместо тога, постоје десетине група различитих величина, организације и наоружања.

Са преименовањем доњецке милиције у “регуларну војску” се, у ствари, ништа није променило. Међутим, често величина групе није само и није толико мера оперативне ефикасности, колико показатељ “тежине” команданта на терену на подручју под његовом контролом. Као резултат тога, сваки командант на терену мора да реши проблем снабдевања своје јединице. Сваки жели да углави своје канале “хуманитарне помоћи”, сваки развија своје односе са ”военторгом”.

И што шири ови канали – веће снабдевање, виши је ранг команданта на терену, и већа територија коју контролише. Најжалосније је што је овај приступ снабдевању и контроли територије главна препрека уједињавању снага. Уосталом, део новца за муницију, храну, комуникације, за плате и бонусе – све се то “прикупља” са “територије”, преко – аутомобила, кућа, складишта, итд. Понекад се то чини, да кажемо, љубазно – званичним таксама локалним предузећима, али чешће не, једноставно се “узима” – пљачка, једноставно речено.

Када сам био тамо, “зиндани” [источњачки затвори] за тврдоглаве “спонзоре” су били готово обавезан атрибут већине главних штабова милиције. Ујединити их под заједнички ауторитетом, значи – изгубити власт, канале снабдевања и контролу територије која храни готово све команданте на терену. Што ће рећи да уједињавање значи губитак главног извора средстава.

[Коментар Кристине Рус: 1: У рату није све црно и бело, има доста сиве. 2. Гледајмо на то као "порески затвор". 3. У одсуству државе, милиција је заузела њено место као локална структура безбедности, али су јој потребна средства, а "опорезивање" становништва у замену за пружање безбедности је вековима стара метода. 4. Према мојим локалним изворима, уобичајене жртве су из бивше "владајуће класе", која је раније "помогла" пражњењу државне касе. 5. "Зиндани" се такође користе као импровизовани затвор, у одсуству редовне полиције, чије су функције постале одговорност милиције.]

Али има и горе. Под маском милиције, територијом Новорусије лутају “Индијанци” – десетине обичних банди које буквално тероришу локално становништво. Под заставама ДНР оне сеју пустош – пљачкају, силују и убијају. Има читавих села под контролом индијанских гангстера. А сломити их није лако. Команданти на терену за њих немају времена, они брину о контроли своје територије и решавању сопствених проблема, јер у ДНР и ЛНР нема полиције и судова.

[КР: Док су команданти Новорусијских оружаних снага заузети добијањем битака и новим одговорностима у снабдевању и исхрани својих батаљона, а општинског финансирања из Кијева више нема, одређене елеменати присутни на маргинама сваког друштва излазе на површину и искоришћавају ситуацију у сопствену корист. Руски криминални елементи нису морално супериорнији од својих украјинских "колега". Они могу да вршљају у изненадном и кратком периоду анархије. Међутим, неки од тих ликова су примећени како копају ровове - бивају корисни милицији.]

Дакле, и са довољно великим бројем припадника милиције ( у августу је било око двадесет хиљада бораца) њихова војна ефикасност је ниска. Они се добро боре у граду, чврсти су браниоци, али због “фортификационе психологије”и готово потпуне некоординације, они су практично неспособни за савремено маневарско ратовање. Ван градова и села милиција само извиђа и чува контролне пунктове на кључним путевима, остављајући читаве правце непокривене. Украјинска команда је увидела ову њихову слабост средином јула, а затим тражила те рупе у одбрани милиције са извиђачким нападима и изводила локализоване офанзиве, дубоко се усецајући у одбрану милиције. До средине јула, готово читава територија ДНР и ЛНР је била исечена на делове таквим ударима. И опет, само је помоћ “Северњака” те делове претворила у окружене УОС , “казане”. Милиција је коришћена само за чишћење територије после нашег посла, и за разбијање формација УОС у повлачењу.

Први део: Тајне Новорусије (1): Непријатељ | The Vineyard of the Saker
У наставку: “Тајне Новорусије: Северњаци”

Аутор: Владислав Шуригин
Превела са руског на енглески: Кристина Рус
Извори: Человек с Севера | Русская весна и Fort Russ: The Secrets of Novorossia. Part 2. The Militia.
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

Тајне Новорусије (1): Непријатељ

Познајемо се веома дуго. Од чеченског рата. Зато је, можда, овај разговор и био могућ.

“… Само да се договоримо – квантитативне податке, организацију и “инсталације” ћемо оставити по страни. Русија није учествовала у овом рату и неће учествовати. Тачка. Стога ћемо нашу структуру наше групе звати – “Север”, а мене “Северњак”. Ја ћу одговорити на питања која су заиста важна за будућност Новоросије, а Ви их можете саставити …



Део 1. Непријатељ

Имам високо мишљење о њима. Уосталом, Украјинци су- ми. Исте расе, исте националности. Предности – упорност, истрајност. Поготово елитни део ваздушно – десантних снага. моторизоване јединице и специјалне снаге. Већ побеђени, немају с чим да се боре. Понуди им се предаја, да положе оружје и оду – одбијају. Покушавају да се пробију, иако знају да немају шансе. То је разлог зашто су многи погинули. Да бисмо избегли сопствене жртве, ми их само прекривамо артиљеријом. Неколико пута смо их пустили, да их не поубијамо. Знамо да су већ изгубили сву опрему на путу. Чему додатни лешеви? И они су нечији синови, мужеви, очеви …

Слабости – команда, контрола, неорганизованост. Цела њихова војска је салата. УОС, нацигарда, добровољачки батаљони. Не постоји јединство командовања. Одговорност према неколико служби је њихова највећа грешка. Пре двадесет година и ми смо то имали у Чечнији. Не уче на грешкама других. Наук ће морати да плате сопственом крвљу. Цео рат воде оперативни команданти, а свако од њих вуче на своју страну. Један каже “Идемо!”, други каже “Стоп!”, трећи виче “Бежи!”.

УОС имају више реда. Виде се деценије совјетске школе. Интеракција између оружаних снага, борба, реакција на промену ситуације. Али су “замрзнуте” почетком деведесетих година прошлог века. Где су биле, ту су и остале. Можете рећи да им није стало до њихове војске. Систем остаје, али школа контроле борбе је изгубљена.

Ваздушне моторизоване снаге и Спецнац су, као и другде, борбено најспремније снаге. Али су тешко потучене у борбама и резерва им је много слабија од оне с којом су почели рат. Али су високо мотивисане. Углавном због “корпоративног морала”. “Ми смо Спецнац!” “Ми смо падобранци !” У међувремену, за нашег “Северњака”, било је лудило видети спаљена возила са потпуно истим амблемима, заставама као што су наше и сликама Михаила Маргелова. Али, они су непријатељи! Надреално …

Пешадија – веома слаба! Већина их уопште нема жељу за борбом, команданти често немају искуства .. Снабдевање практично не постоји. Живе скоро само од траве. Гладни, прљави, у трулим униформама – зомбији! Само неколико батаљона је било пристојно формирано и имало муниције, али то их није учинило борбено спремнијим.

Тенкови – као самосталне снаге у овом рату не постоје. Углавном служе као средство за ватрену подршку пешадији. Отуда се употреба малих група свела на величину чете. Отуда је стопа губитака изузетно висока. Уместо да пешадија штити тенкове и делује у садејству с њима, гурнули су их испред себе. Са сатурацијом милиције са противтенковским оружјем то се тужно завршило.

Артиљерија – најнапреднији род УОС. Шта год причали, совјетска артиљеријска школе била је и остала најбоља на свету.Квалитет нишанџија у постсовјетској школи је и даље веома висок. Украјинска артиљерија је брзо еволуирала: лоше припремљена, од пуцања насумце, постала је главни фактор у овом рату. У ствари, артиљерија им сноси главни терет рата, компензујући слабости и низак ниво командовања и контроле, као и гомилу проблема. Све се компензује испаљивањем тона граната и ракета на територију Донбаса. Последњих недеља нашег боравка појавиле су се извиђачке станице украјинске артиљерије и почеле да се ангажују у ефективним контра-артиљеријским биткама.

Нацигарда. Високо мотивисане али слабо обучене и лоше наоружане јединице. Обично се називају “батаљонима”, али њихов број се креће од двеста до седам стотина и педесет људи. Обично се користе као лака пешадија или за чишћење новоосвојеног подручја, али су врло слабо координисане са УОС и имају велике губитке. У тешким ситуацијама нацигарда је склона паници, може оставити положај и повући се без сагласности команде.

Врховна команда је веома лоша. Између АТО командног центра и трупа je понор. Играју се са својим трупама као папирним војници – скроје операцију, поставе задатке и напред ! Дај нам резултате! Неуспех, губици? Не умеш да се бориш ! Не волиш Украјину! Идемо! А то, што је задатак од самог почетка био немогућ, што се није урадила калкулација потребних средстава и што не одговарају задатку – кога је брига.

Исто је и са нижом командом. У принципу, основна разлика између УОС и Руске армије, разлика коју сам одмах уочио је – третман војника. У Русији, чак и у најодвратнијим 1990-им, у рату, официри и генерали су ценили и штитили своје војнике колико год су могли. Генерале из тог времена памти цела земља – Трошева, Шаманова, Пуликовског, Рохлина.

А Украјинци? У области сукоба био један од команданата Јужне оперативне команде, бивши командант 8. корпуса, генерала Хомчак, задужен за напад код Иловајска. Из окружења је, после споразума о прекиду ватре, побегао са остацима штаба и неколико десетина бораца. Онда је почео да прича бајке, о томе да је тамо било четири пута више Руса него његових војника.
Ајде ! Испаде да је, ако је под командом генерала било укупно шест хиљада, Руса било невероватних двадесет четири хиљаде војника ! Иди ! Хомчак уме као Минхаусен… Међутим, други украјински генерал, Литвин, под претњом окружења, једноставно је напустио своју војску, побегао из казана и сада је, колико ја знам, унапређен у команданта Оперативне команде.

За украјинску команду – војници нису ништа! Пошаљу их у битку као крдо, а шта ће бити с њима, колико ће их погинути, колико извући – никога није брига. Главна ствар је да је задатак испуњен. А случају пораза је боље да нико не изађе, онда пораза није ни било. Људи ће бити отписани као дезертери.

За шест до седам месеци УОС ће (уколико буде било политичке воље и помоћи Запада) завршити с реформом, или, ако хоћете – биће трансформисане у другачији квалитет. Извући ће наук из пораза, променити команду и реорганизоваће се, а онда ћемо видети другачијег противника. Дакле, уживати у прошлим победама је глупост. Овог и оваквог непријатеља можемо заборавити. Нећемо га више видети. Већ је прошло …

Крај првог дела
Сутра: “Тајне Новорусије: Милиција”

Аутор: Владислав Шуригин
Превод са руског на енглески: Кристина Рус
Извори: Человек с Севера | Русская весна и Fort Russ: The Secrets of Novorossia. Part 1. The Enemy.
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

Пуковник Касад: Почиње ли рат у Новоросији у недељу, 26. октобра ?


Специјалнi дописник "Комсомолскаја Правде", Дмитриј Стешин, твитовао је да се украјинска војска, нацигарда и казнени батаљони припремају за напад на дан избора - у недељу, 26. октобра.

"У Доњецку је мирно. Министар одбране ДНР је потврдио: УОС се припремају да нападну на дан избора за парламент. Милиција заузима положаје",  рекао је Стешин у суботу ујутру.

Специјални дописник КП је и у петак говорио о алармантној ситуацији у граду.

"Зачудо, у петак Доњецку је сабласно тихо. Тишина је неуобичајена и смета свакоме, без изузетка. Имамо лоше вести. Проверили смо код наших извора, питали званична лица - Захарченка, Плотњицког, Мозговоја. Сви кажу исто - украјинска војска припрема офанзиву. Бивши врховни командант ДНР, Игор Стрелков, известио је да су УОС заузеле офанзивни распоред. Према обавештајним подацима, украјинска војска стоји и даље у пољима области. Наравно да тамо неће провести зиму, дакле, чека наређење за покрет.

Беспилотне летелице су појачале надзор над железничким чворовима и кључним местима на терену. Непријатељ провоцира нападе милиције, да открије ватрена места. Упркос губицима, УОС улази у извиђачке борбе. Пре недељу дана је чета са оклопним возилима покушала да прође  између положаја милиције у Горловки и Јенакијеву. Непријатељ извиђа слабе и лоцира ватрене тачке, испитује интеракцију два гарнизона и њихов одговор на промене у оперативном окружењу, утврђује радио-фреквенције.

Обавештајна служба милиције извештава о сталном кретању оклопних возила УОС ка Доњецку. Према прелиминарним подацима, четири правца напада ће бити из Дебалчева, Пески, Авдејевке и Волновахе. Циљ УОС ће бити да опколе Доњецк, одсеку га од спољњег света, и заузму град, да га учине немогућим за живот. Као у Сарајеву или Хомсу у Сирији. Тишина у Доњецку се може објаснити штедњом муниције за велику артиљеријску припрему.

Наравно, предузете су одговарајуће мере. На пример, милиција је код Мариупоља драстично повећала своју активност, у крајњем углу ратишта, да поремети снаге које се припремају за напад. У Доњецку се на опасним правцима утврђују нове одбрамбене позиције, снаге милиције су у пуној борбеној готовости.

ПС. Добро, у наредним данима ћемо видети да ли се хунта уплашили од алармантне реторике и поновног отварања военторга. Или је одлука о офанзиви на Сједињеним Америчким Државама, да не зависи од тога шта Кијев жели или не жели.

ПС2. Данас је на мрежи колала чудна прича да је Стрелков позван да се врати са одмора и да ће координирати активности војних снага ДНР и ЛНР. Пошто од њега нема потврде, онда је тешко ове информације узети за озбиљно, поготово што смо убрзо после његове оставке чули гласине да ће заузети то место.


Превела са руског на енглески: Кристина Рус
Извори: Colonel Cassad - Украинская армия готовится к атаке и Fort Russ: Will the war start tomorrow?
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски