Прогон ћирилице и српског језика

Гијом Аполинер | Аустријски и бугарски прогони српске књижевности
 
Ћирилско писмо је строго забрањено, у градовима су имена улица преписана на латиницу. Бугари уништавају српске књиге и српски рукуписе, пише огорчено славни књижевник описујући окупационе прилике у Србији за време Првог светског рата.

Познато је да Аустријанци у Србији врше денационализацију, што је један од најзлочиначкијих и најнеобичнијих подухвата у овом рату. Тако се православна вера сузбија на веома насилан, понекад веома сраман и најнескривенији начин, у корист католичке вере, чиме се до извесне мере објашњава зашто је папа сматрао да треба опрезно да ћути о Србима у својој ноти зараћеним странама.

Центар Београда за време окупације у Првом светском рату
И национални језик изложен је прогону, као и вера. Ћирилско писмо је строго забрањено, пошто се сматра једном од одлика српског језика.

У градовима су имена улица преписана на латиницу. Ови прогони проширују се, уосталом, и на националну књижевност.

Свуда су заплењене збирке народних песама, а за оне који их скривају предвиђене су строге казне.


Ново писмо на раскрсници, припадници Загребачког корпуса код Шапца 1914. године

Пошто у тим песмама нема ничег против Аустрије и пошто причају само о борби Срба против Турака, јасно је да су забрањене са једним јединим циљем, циљем уништавања свих испољавања српског националног духа; забрањена су и песничка дела Б. Радичевића и Ј. Јовановића Змаја, мађарских поданика, чије су се песме током више од пола века слободно шириле међу Србима у Аустро-Угарској; та дела прокажена су само зато што су написана на српском језику.

Превод бугарске наредбе о уништавању српских књига

Бугари иду чак и даље него Аустријанци у тој борби против националног језика; спаљују српске књиге и рукописе, не штедећи чак ни црквене и судске књиге и списе.

Бугарски министар за трговину унео је малу измену у те вандалске мере наређујући да се убудуће српске књиге и српски рукописи допремају у народну штампарију у Софији да би тамо били претварани у папирну кашу.
Бугари су са неразумним бесом разрушили и историјске споменике Србије које је и турска освајачка власт поштовала.

У црквама и манастирима су уклоњени сви натписи у којима се помињу српски владари. Бугари су отишли дотле да терају Србе да завршно -ић у својим презименима замењују са -ов, што је одлика бугарских презимена.


Извор: Guillaume Apollinaire - „Les Persécutions autrichiennes et bulgares contre la littérature" , Paris, Mercure de France, "Echos", 16. octobre 1917. Превод са француског: Вера Илијин


Белешка о аутору

Гијом Аполинер (Рим 26. август 1880. - Париз 9. новембар 1918), је легендарни и контроверзни француско-италијански писац и драматург, пољског порекла. Право име му је Вилхелм Аполинарис де Костровицки.
Похађао је елитне школе на Азурној обали. Учесник је свих покрета авангарде, пошто се се након завршетка школовања упутио у Париз, где постаје угледни члан боемске заједнице на Монпарнасу.
Најпознатији је као песник (збирке „Алкохол" и постхумно објављени „Калиграми") , а такође и као аутор романа „Једанаест хиљада буздована" и „Искуства младог Дон Жуана".
Учествовао је у Првом светском рату и рањен је у главу.
Умро је два дана пре краја Првог светског рата, са 38 година, у свом париском стану, од напада шпанске грознице.
 

Порука илегалаца Николајевске Републике

(“Русвесна” од Центра за координацију Новорусије
 
Николајев има своју структуру илегале са координационим центром. Она садржи два елемента: цивилни и војни отпор. Први елемент се тренутно бави пропагандним радом са становништвом и акцијама попут сликања плаката. Пошто се николајевски “Антимајдан” припремио за илегалу, људи су већ обучени. Што се тиче борбеног елемента, његове припреме и провера, укључујући борбу у Донбасу, такође су завршени. Међутим, борбени елемент још увек није активан, његово време још није дошло. Његов главни задатак је прикупљање обавештајних података.


Како сте мислили откуд знамо толико о Мерикову? Да је Богомаз Јацењуков човек? Да судови сада темељно чисте архиве, иако смо одавно све скенирали. Ми знамо колико узима начелник полиције Заводскоја са прекрасним украјинским презименом Покидко. Знамо за окружног судију Андрошјука и низ других судија. Ми познајемо област и знамо ко је узео колико мита и ко рекетира у корист Мајдана. Знамо ко је, преко банака, узео станове старијим особама и избацио их на улицу. Ми знамо колико има тешког наоружања у граду и приградским насељима, свесни смо да је артиљерија окренута према граду, знамо да бедници желе да поруше мостове. Знамо о ротацији, о сталном кретању возова …

Ми знамо како да водимо фабрике и шта је за то потребно. Ми знамо да огромна већина становника Николајева не подржава кијевску хунту, мада је то јасно свакоме ко се вози јавним превозом или иде на градску пијацу …
Ми смо учили како да у брду информација пронађемо шта је заиста корисно. Ми смо сада обједињени у систем. И када будемо морали да узмемо контролу над градом у своје руке, знаћемо шта да радимо. Нећемо стајати беспослени, и ако успемо у спречавању терористичких напада, које је планирала кијевска хунта, нећемо изгубити струју, или воду, или снабдевање робом.

Свим “туристима” који из фотеље вичу да Николајев подржава нацисте, препоручујем да мало прошетају Водопојем, Ракетнаја Рошом или Намивом увече … Ако сте у центру, полицајци морају да вас заштите, али у другим деловима града сте један на један са локалним становништвом, па покушајте да им докажете да су за геноцид руског народа.

Да, ми користимо физичке методе на најактивнијим непријатељима. Међутим, за неке чињенице никада нећете заиста знати. Као пример само: два пилота који су бомбардовали Донбас су наједном “извршили самоубиство”. После 2. маја нисмо стидљиви у примени наших метода.
Међутим, ми не мрзимо оне који говоре украјински. Не само да имамо много таквих људи у нашем тиму, почев од заменика команданта “Беркута”, који се сада бори у Донбасу, код Мотороле, до девојке која преводи летке на украјински.

Не кажем да је све што је урађено у Николајеву урадила само наша група. Има доста људи који једноставно не могу да седе скрштених руку и чекају чудесно избављење. Говоримо им да се пазе. Када хунта буде избачена из нашег града бродоградитеља, свима ће нам требати добри људи који нису заборавили на част и савест.

Николаев наставља да се одупире, мештани то виде по натписима и прскотинама на постерима. Рагули (хунта) на ово гледају као на физичке повреде различитог интензитета. Власти морају да држе армију плаћеника да некако обезбеде привид реда у Николајеву.
Још нешто се примећује: људи се не крију, не шапућу, отворено разговарају о све тежим животним условима, о томе да је рат који су започели нацисти коштао живота мирољубиве становнике, без обзира на то којим језиком говорили. Људи виде све више натписа “За изнајмљивање” и “На продају”. Трговина је готово престала, сада отпуштени наркомани и ситни криминалци пљачкају становништво. Јавна линчовања су постала обична ствар.

Новорусија је створила војску, праву војску, није више само милиција. Наравно, без оних који су први жртвовали своје животе, пошто су изгубили своје домове и ближње, без ових хероја не би било војске. Војска је такође систем, треба га изградити, али највише од свега су потребни људски ресурси. У Новорусији има не само држављана Донбаса или добровољаца из других земаља. У војсци су становници Одесе, Харкова и Дњепропетровска, много људи из Галиције, нема града из бивше Украјине чији становници нису пролили своју крв за Донбаску област, за слободу, за демократију, за будућност без фашизма.

Зашто нема офанзиве? Јер треба да се створи армија и, између осталог, да се обнови инфраструктура, уништена од укропа. Ствара се ново друштво. Носи се питањем банкарског система и много чиме другим.

Али нико не заборавља да Новорусија није само Донбас, памтимо градове остале под окупацијом. Мештани окупираних градова плаше се онога што се десило Донбасу и оклевају да крену у акцију. Па, морамо причекати. Што је један од разлога зашто нема офанзиве. Донбас је на себе преузео терет фашистичког удара, али ту је и ту ће остати, а до прољећа, Новорусија ће настати!

То је видљиви део леденог брега. Ми смо ту, ми смо у граду, ми смо спремни и чекамо …




Превела с руског на енглески: Кристина Рус
Извори: Подполье Николаева: мы готовы и ждем | Русская весна и Fort Russ: Nikolaev Republic Underground Address
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

The Saker: Бизарни бројеви учесника на укијевским изборима

Према томе како “Взгљад” цитира ТАСС, ово су неке бројке о учешћу: У просеку преко 30%. Најнижа излазност је била у Закарпатској области – 12.20%; највиша у Запорошкој области – 36,75%.

Онда су Укији некако успели да за Доњецк добију 14.65% и 13,07% за Луганск.

А онда и ова цифра: у Одеси 13.22%.

Ух ?! Да ли то значи да је мање људи гласало у Одеси него у Доњецкој и Луганској области ?! Ако је то истина – шта нам то говори о томе шта се дешава у Одеси?

Може ли неко да потврди ове бројке о учешћа из других извора?


The Saker

Извор: The Vineyard of the Saker: Bizarre participation figures in Ukie elections
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

The Saker: Олигарси победили нацисте на украјинским изборима

Према привременим резултатима избора у Бандерастану:

Порошенко: 23%
Јацењукук: 21%

Самопомоћ: 13%
Опозициони блок: 7%
Љашко: 6%
Тјањибок: 5%
Тимошенко: 5%



Под претпоставком да су прелиминарни резултати мање-више тачни, то значи да су партије које контролишу олигарси (плаво горе) извојевале убедљиву победу над разним нацистичким странкама (црвено): 44% : 16%. Чак и ако странку Самопомоћ додамо нацистима, не мења се много: 44% : 29%.

Мислим да ћемо морати да сачекамо среду и званичне и коначне резултате.
Срдачан поздрав, желим вам успешну несељу,

The Saker

Извор: The Vineyard of the Saker: Oligarchs beat Nazis in Ukraine elections
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

The Saker: Како може изгледати следећа хунтина офанзива против Новорусије ?

Драги пријатељи,

првог јула ове године – непосредно пред неминовни напад Укија – написао сам кратак пост под називом – The Saker: Новоросија – надај се најбољем, припреми за најгоре и пристани на било шта између у којем сам покушао да своје читаоце припремим за могуће последице великог украјинског напада.


Разбор полетов – “извештај после акције”


Гледајући уназад, рекао бих да оно што се заиста десило није била ни најбоља, ни најгора опција, већ нека врста “средњег” исхода: Укији су у почетку скоро одсекли Доњецк од Луганска, али никада нису могли да стварно уђу у те градова и изводе урбане офанзивне операције. Хунтине снаге нису дубоко продрле на територију Новорусије, већ су убрзо биле опкољене и почели су да се формирају чувени “казани” (обручи). Највећи губитак Новоруса је био губитак Славјанска и Крамоторска, које је Стрелков покушао да држи што је дуже могуће, очигледно у нади да ће доћи до руске војне интервенције, иако је одувек знао да је Славјанск неодбрањив. Када је постало јасно да Руси неће доћи, Стрелков је урадио праву ствар и извукао своје снаге из Славјанска у Доњецк.

Све у свему, Новоруске оружане снаге (НОС) су се показале као сила далеко супериорнија од Хунтиних репресивних снага (ХРС), које су патиле од следећих проблема:
  • криминално неспособних главних команданата у Кијеву и у оперативном штабу
  • ужасне логистике
  • ниског морала
  • слабе обучености
  • лоше координације
  • непријатељски расположеног локалног становништва.
Јаче стране ХРС су биле:
  • огромна предност у ватреној моћи
  • огромна предност у оклопу
  • огромна бројчана предност
  • монопол на тешко наоружање
  • потпуна контрола ваздушног простора
  • лична храброст и отпорност војника редовне војске и, посебно, специјалних јединица.
Новоруси су поништавали ове предности никада не представљајући исплатив циљ, великом покретљивошћу и изузетно успешном противваздушном одбраном.
Слабости НОС су биле:
  • акутни недостатак ватрене моћи
  • акутни недостатак оклопа
  • акутни недостатак људи (посебно специјалиста)
  • потпуно одсуство тешког наоружања
  • одсуство праве централне команде
Јаке стране НОС су биле:
  • изузетно висок морал свих мушкараца и жена бораца
  • врло компетентни команданти и искусни официри
  • веома јаке тактичке вештине
  • одлично познавање и коришћење терена
  • одличан обавештајни рад (без сумње уз помоћ руске ГРУ)
  • изузетно ефикасна противваздушна одбрана (која је Укијима наметнула зону забране летова)
  • снажна подршка локалног становништва
  • изузетна мрежа високо квалификованих техничара способних да поправе, канибализују, па чак и обнове наоружање са старим, оштећеним и напуштеним укијевским хардвером.
Све у свему, Новоруси су урадили сјајан посао у неутралисању свих предности Укија истовремено максимизирајући своје јаке стране. Било је успона и падова, али ја бих рекао да је резултат офанзиве јули-септембар био сламањење и понижавајући пораз Укија и сјајна победа Новоруса.
Шта ако хунта поново нападне ?

До сада – недеље ујутро – постоји квази консензус да ће хунта ускоро покренути још једну велику офанзиву. Под претпоставком да је то тачно – а и ја мислим да је врло вероватно – шта се може очекивати да ћемо видети ? Осим тога, будући да исти узроци имају тенденцију да произведу исте ефекте, кључно питање је: шта су Укији научили из свог летошњег пораза и шта би овај пут могли да ураде другачије ?

Авај, ја немам приступ било каквим информацијама из прве руке, о томе како се хунта припрема за нови напад. Ево шта сам сазнао из руских и украјинских медија:

Војне фабрике под контролом су радиле дан и ноћ да би произвеле велики број тенкова, оклопних транспортера, пешадијских борбених возила и артиљеријских оруђа. Украјинци су обучавали своје Су-25 и Ми-24 пилоте. Формирали су нове добровољачке јединице и реорганизовали регуларне војне јединице. Укији су изградили одбрамбене линије дуж кључних сектора фронта (такве “одбрамбене” припреме су заправо од кључног значаја за било какве офанзивне планове, јер веома спремни одбрамбени сектор могу одржати бројчано мање снаге, спречавајући противнапад или опкољавање с друге стране). Морамо да претпоставимо да је још људи мобилисано и обучено и да ће следећи напад Укија поново покренути веома велике украјинске снаге против много мањих новоруских. Али да ли ће то Укијима бити довољно за победу?

Не бих рекао.

Оно што Укији припремају је прилично очигледно. Одабраће неколико кључних праваца напада дуж којих ће изводити велике артиљеријске нападе. Ова припремна ватра ће послужити за припрему напада украјинских оклопних јединица (овај пут можемо очекивати да ће украјинска пешадија прописно бранити своје тенкове, а не обрнуто). Украјинци неће терати дубоко у Доњецк и Луганск, већ ће покушати да поново одсеку и опколе Доњецк у “клешта” нападу, а затим да изпреговарају неку врсту квази предаје Новоруса. У најбољем случају, покушаће да уђу у неколико важних предграђа. Не очекујем много акције око Луганска – Доњецк је много више изложен.

Сада, ако сам у праву и то јесте оно што се дешава, онда ћу вас замолити да разумете и запамтите следеће: исправан одговор Новоруса на овај план је да се почне са повлачењем. Нема никаквог смисла да Новоруси заседну и боре се са положаја који су густо покривени украјинском артиљеријом. Током првог украјинског напада, са запрепашћен сам гледао колико људи не разуме значај повлачења у рату. “Ура-патриоти” су посебно били непоколебљиви у мишљењу да је почетно повлачење Новоруса био јасан знак да је, као и увек, “Путин издао Новорусију” (када су НОС кренуле у дугу и бриљантну контраофанзиву, ови “ура-патриоти” су на неко време заћутали, све до тренутка када је Москва зауставила НАФ да заузме Мариупољ, када су наставили са својом мантром).Чињеница је да је повлачење испред супериорних снага логична ствар, поготово ако сте имали времена да се припремите за два, евентуално три, ешалона одбране. Иако не знам засигурно, верујем да су Новоруси управо то радили током целог трајања примирја: припремали добро скривену и слојевиту одбрану.
Надам се и очекујем да ће се НОС, када ХРС опет нападну, пажљиво повући, и увући ХРС унутра, а затим постепено деградирати нападачке снаге. Посебно се надам да су Руси кроз военторг најзад послали нешто навођеног противтенковског оружја.

Друго, недостатак политичког јединства у Новорусији није толико војни проблем колико политички. Већина новоруских команданата је очигледно веома надарена и компетентни су бар колико и Стрелков. Људима попут Безлера, Кононова, Захарченка, Мозговоја, Кодаковског, Мотороле, Гивија и многих других не треба рећи шта да раде да би урадили праву ствар у својој зони одговорности. Слабије козачке јединице су сада очигледно распоређене на руско-новоруској граници, само су у борбама доказане јединице суочене са укијевском страном.

Не мислим да ће укијевска авијација бити од неке велике користи, јер ако ишта, новоруска противваздушна одбрана је још боља. Углавном, бојим се због њихове далекометне артиљерије и њеног броја. Али и у најгорем случају (успешног укијевског напада и одсецања Доњецка) не мислим да ће ХРС надвладати. Уопште не сумњам у то да ће Русија интервенисати уколико Новорусија заиста буде угрожена – отворено, ако буде потребно. Из онога што видим да извештавају сви извори које користим, военторг ради пуним капацитетом, а оружје стиже у у веома великом броју, укључујући оно софистицирано. Мислим да је Путинов план да покуша да одбије нацисте од Новорусије само путем военторга. Али ако то не буде довољно, ја сам уверен да ће се Русија отворено умешати. Нема начина да Русија прихвати пад Новорусије у руке нацистима.

Добра вест је да Укији дефинитивно немају оно што је потребно за дуг, одржив напор. Они ће све ризиковати у једном моћном покрету. Ако у њему не успеју, видећемо налет САД / ЕУ / ОЕБС “дипломатије” да би сачувала Укије, како се одмах враћа за преговарачки сто. Тада ће сукоб поново бити “замрзнут” (на страни Укија и буквално), а фокус ће бити на одржавању режима на власти, или његовој замени нечим другим. После тога, следећи напад може доћи тек на пролеће 2015. године.

Коначно, постоји и оптимистичнија варијанта: прави разлог за хорска упозорења на напад Укија могао би да буде опомињање на руски начин: “Ми знамо шта ви спремате, и ми смо спремни.” Теоретски, то би Укије требало да одврати од напада. Авај, морамо се сетити, да: а) у Кијеву нема праве власти – све одлуке доносе Сједињене Америчке Државе, и; б) циљ следећег напада можда неће бити победа, већ да се Русија увуче у отворену интервенцију. Ја лично верујем да је то био план све време. Већ месецима причам: стварни циљ Англоциониста је да изнуде руску војну интервенцију у Новорусији, док је стварни циљ Кремља да остане изван сукоба и сачува Новорусију живом – средствима военторга с једне стране, и хаосом у Бандерастану с друге. До сада је Кремљ био успешан. Вероватно ћемо ускоро сазнати да ли ће му стратегија поново деловати.


The Saker


Извор: The Vineyard of the Saker: What could the next Junta offensive against Novorussia look like?
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски