субота, 08. новембар 2014.

Валута и геополитика на постсовјетском простору

Рубља ће ускоро ојачати своје позиције, а њен овонедељни колапс на историјски најнижи ниво је био спекулативан, рекао је данас руски министар финансија Антон Силуанов . Ипак, негативан тренд изгледа претеће. Економисти виде неколико разлога за оно што се дешава - стање у руској економији - без позивања на санкције западних земаља против Москве, санкције против руског финансијског сектора - Сбербанке, ВТБ, ВЕБ, Гаспромбанке и Пољопривредне банке; нова политичка ситуација у свету, која се рефлектује не само на Русију већ и све постсовјетске државе.

Једна од најреалнијих верзија текућих догађаја у Москви је она према којој "наши западни партнери" чине напоре усмерене на слабљење геополитичког, гео-економског и војно-стратешког положаја Русије, која покушава да напусти једносмерну оријентацију према западним вредностима. И у овој ситуацији, држава на првој линији фронта није само Украјина, већ готово сви руски суседи.

 Према садашњим гласинама, повећање смртности и пад фертилитета у земљама бившег СССР-а je резултат текућих активности западних сила у циљу смањења становништва на постсовјетском простору. Научник Антун Лисец сматра да je 370 милиона долара већ утрошено на смањење наталитета у Русији, у Украјини - 330 милиона долара, у Грузији - 78 милиона долара, у Молдавији - 64 милиона долара, у Белорусији - 26 милиона долара. Средства за овај процес се обезбеђују на разне начине. Милијарде су уложене у ерозију традиционалне породичне структуре, распад традиционалне породице, пад наталитета и депопулацију читавих народа.

 Такве акције очигледно слабе системе националне безбедности бивших совјетских држава.

Чини се да ће бити лакше да се обезбеди финансијска сигурност када Евроазијска унија (ЕАУ) достигне свој пуни капацитет. Један од циљева тог тела је ширење употребе националних валута у међусобним споразтумима укључених страна. Говорећи о стварању  јединственог финансијског тржишта евроазијског простора, и највећи оптимисти међу стручњацима предвиђају да ће процес интеграција довести до удаљавања долара из структуре међусобних плаћања. Увођење западних секторских санкција може само да убрза дубљу монетарну интеграцију, када ће долар и евро бити одбачени као главне валуте.

 Још увек није јасно да ли ће то спречити садашње ширење ЕУ на постсовјетске земље, јер Европа је и даље прилично активна на постсовјетском простору. Мада неки стручњаци тврде да је негативан ефекат озлоглашеног програма "Источно партнерство" веома прецењен од руских политичара, јер овај програм нема један велики подстицај - перспективу чланства у ЕУ.


 Аутор: Марија Сиделникова, главни уредник новинске агенције Весник Кавказа
 Извор: Currency and geopolitics in post-Soviet space | Vestnik Kavkaza
 Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

Украјина губи на америчким изборима

Што се тиче Арсенија Јацењука, амерички изборни резултати нису могли бити гори за још-увек-не-украјинског-премијера. Ни за Петра Порошенка, украјинског председника пораженог јер је мањина Украјинаца 26. октобра отишла до својих гласачких места, амерички исход није ништа бољи.

Зашто ? Зато што су излазне анкете говоре да ће огромна већина америчких гласача игнорисати Украјину и Русију на средњорочним конгресним изборима ове седмице, и да победнички кандидати и анкетарани немају жеље за суочавање са Кремљом. То такође значи да нови Конгрес неће имати мандат од нас бирача да троши готовину на Кијев и спасавање Украјинаца од хладног времена и њихове привреде разоре грађанским ратом. За већину Американаца, према анкетама, хладноћа и неуспех привреде је оно чега се плаше у својој кући.

Друго значење америчких изборних резултата је да председничка кампања, која почиње одмах, ништа боље не обећава ни украјинским ратним странкама, односно онима који би да мењају руски режим. Ренд Пол, републикански сенатор из Кентакија - који се противи рату са Русијом који везује уз званичнике око Хилари Клинтон - објаснио је свој став у 116 дигиталних карактера твитованих под насловом "Хиларини губитници: "Нисте мислили да може бити горе од турнеје промоције Хиларине књиге ? Било је. Захваљујући америчким бирачима.

Према извештају "РАНД корпорације", госпођа Клинтон је уприличила 45 представљања за 26 кандидата за два месеца пре дана избора. Једанаест њених штићеника је победило; тринаесторица изгубили; двојица су на путу пораза.




Једна од ретких утрка за Сенат у којима је кандидат, актуелни сенатор Линдзи Грејем из Јужне Каролине, јавно позвао на оштрије санкције против Русије, одлучена је згодном разликом у корист Грахама. Али, у истраживању међу бирачима Јужне Каролине, ко је за и против њега, Украјина, Русија или санкције нису ни поменуте. У вези Грахамових позиција, и других америчких сенатора који неће бити у трци за поновни избор до следеће године, прочитајте ово.

У САД  - или Великој Британији, Канади, Француској, Италији, Немачкој, Данској, итд - скоро да није било анкета о томе шта бирачи стварно мисле о рату са Русијом. Према анкети Галупа о излазности спроведеној пре дана избора, ово су приоритетна питања која код бирача изазивају забринутост:

Извор: Economy, Government Top Election Issues for Both Parties

Када је Галуп анализирао разлике између бирача две партије, питања на којима су се показале велике разлике су климатске промене, једнаке плате за жене, неједнакост прихода, право на абортус и незапосленост. Испоставило се да су републикански бирачи много забринутији од демократа због инвазија из иностранства  - две врсте: Мексиканаца и других илегалних усељеника са југа, и; терориста са Блиског истока. Према Галуповим анкетарима, то за председничке кандидате сада значи: "Кандидати који се надају да ће изазвати интерес и одзив међу демократама треба да се фокусирају на питања неједнакости, укључујући питање неједнаких плата за жене. Кандидати који би да повећају излазност међу републиканцима треба да се фокусирају на исламске милитантне и ситуацију у Ираку и Сирији, дефицит, и на порезе и имиграцију."

На почетку предизборне кампање, истраживање пропаганде кандидата је открило да се Украјина и Русија не спомињу. У марту, када је Галуп покушао да измери ниво интереса Американаца за иностране вести, то је било управо у време после извршеног насилног државног удара у Кијеву. Сходно томе, сукоб са Кремљом због Украјине изазвао је "посебну пажњу" две трећине испитаника. Али је ниво пажње ипак био много мањи него што код других спољнополитичких догађаја из недавне прошлости. Такође је јасно да су најзабринутији Американци старији од 50 година: они су сигнализирали да не желе војно уплитање САД.

Јучерашњи резултати анкете о излазности коју је спровео програм "АБЦ њус" (од 5. новембра), наводе да је 34% гласача рекло да су гласали да региструју своје противљење председнику Бараку Обами, а 61% је рекло да су незадовољни, чак и љути на републиканске лидере у Конгресу. Приоритетна питања за узорак АБЦ-а су економија, затим ебола, геј бракови и легализација марихуане. Све у свему, 65% верује да земља иде у погрешном правцу.

Испаде да су Американци песимистичнији од Украјинаца, ако верујете анкетама које финансира влада. Када је Америчка агенција за међународни развој платила Галупу да у анкети постави исто питање украјинским бирачима пре њихових избора 26. октобра, само 51% - 15 процентних поена мање него у САД - дало је негативан одговор:

Извор: http://www.iri.org/sites/default/files/2014%20October%2014%20Survey%20of%20Residents%20of%20Ukraine%2C%20September%2012-25%2C%202014.pdf
Једина војна акција у иностранству коју подржава већина бирача, према овом истраживању излаза, је бомбардовање ИДИЛ-а у Ираку и Сирији. Анкета "Форбса" о излазности тврди да 58% гласача за Представнички дом Конгреса САД одобрава америчку војну акцију против ИДИЛ-а у Ираку и Сирији. Али, седам од њих десет је рекло да су веома забринути због могућности још једног великог терористичког напада у САД. Украјина и Русија се нигде не помињу, јер су анкетари већ знали да Американци за њих не маре.

Једина анализа ставова америчких бирача према бројним страним безбедносним претњама стиже из Пју истраживачког центра из Вашингтона, ДС. Његов новац је пореклом из нафтне компаније "Сан" (Sun Oil Company). Од дивиденди и капиталних добитака, породица Пју је дала новац за истоимени труст које плаћа за Пју истраживачки центар - који заузврат подржава истраживања неједнаког квалитета, укључујући "рибање" руске политике у погледу антарктичке штуке и русофобију лондонског "Гардијана".

Ево Пјуовог поређења свог најновијег истраживања сентимента америчког бирача из августа 2014, и новембарског из 2013. године:

Извор: Top Security Threats: Al Qaeda, ISIS, Iran, N. Korea | Pew Research Center for the People and the Press


"ИДИЛ је сада, као највећа претња, у центру пажње америчке јавности. Исламске екстремистичке групе попут Ал Каиде годинама су на врху листе у нашим истраживањима тога шта јавност види као највећу глобалну претњу САД.  Око 71% Американаца је изразило исти став у нашем најновијем истраживању, док 67% Американаца каже да је највећа претња ИДИЛ, која пре годину дана чак није била ни "на радару". Једине друге претње које су рангиране тако високо као ове две, од 2009. године, у различитим периодима, биле су нуклеарни програм Северне Кореје, нуклеарни програм Ирана, сајбер напади из других земаља и и све јачи талибани у Авганистану."

"После месеци конфронтације са Русијом због њених акција у Украјини, удео Американаца који на Кремљ гледају са забринутошћу је порастао, али само скромно. Око четвртине (26%) испитаника Русију види као противника, других 49% као озбиљан проблем, али не као противника - према резултатима анкете из јула месеца. Те бројке су се мало промениле од нашег мартовског истраживања, пошто је Русија анектирала Крим. Поновљено истраживање у априлу је опет показало опрез јавности у погледу мешања САД: 53% је фаворизовало употребу повећаних економских и дипломатских санкција против Русије, али је 62% испитаника било против слања оружја или војне опреме влади Украјине."


Аутор: Џон Хелмер
Извор: UKRAINE LOSES US ELECTION – AMERICAN VOTERS GIVE THUMBS DOWN TO DEMOCRATS’, HILLARY CLINTON’S WAR AGAINST RUSSIA | Dances With Bears
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

Десетогодишњица борбе против преименовања српског језика обиљежена у мраку

Актив професора српског језика из Никшића, којег чине професори никшићких средњих школа који су се, прије десет година, успротивили преименовању српског језика у Црној Гори и због тога остали без посла и услова за егзистенцију, обиљежио је, у четвртак 6.новембра 2014.године, у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу, десетогошњицу борбе за очување имена српског језика и идентитета.



Тим поводом је уприличена изложба докумената и фотографија, везаних за протесте који су се, од почетка школске 2004. године одржавали свакодневно у Никшићу пуна четири мјесеца.



У наглашеној тишини и пажњи публике, која је до последњег мјеста испунила салу Црквено-народног дома у Никшићу, говорили су: Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, проф. др Јелица Стојановић, др Драгица Минић у име родитеља дјеце који памте жртву својих професора, те Весна Тодоровић и Веселин Матовић, отпуштени професори.



Овом приликом је представљен и нови број (43-44) часописа "Слово“, који је настао као један вид борбе за очување српског имена, српског језика и идентитета у Црној Гори.



Догађај је обиљежио мрак у сали, који је, усљед нестанка електричне енергије, настао на самом почетку вечери, а струја је, какве ли случајности, дошла, врло брзо, након што је последњи учесник завршио своје обраћање.











Извор: ЕПАРХИЈА БУДИМЉАНСКО-НИКШИЋКА
    

Дамир Мариновић: Верски корени неповерења Русије према Западу

Постоји нешто у руској колективној меморији што изазива неповерење Руса према Западу. Да ли то неповерење има религиозне корене?

Ја се донекле слажем са неким идејама изнетим у тексту “Антизападни сентимент као основа руског јединства”, раду Марије Снеговаје који је жестоко искритиковао колега из РИ, Ерик Краус.

Руски идентитет има дубља антизападна осећања него што је имплицирано недавним порастом антизападним расположењем међу Русима, првенствено проузрокованим оним што се доживљава као САД и НАТО агресија.

Дакле, шта је један од главних узрока руског историјског неповерења према Западу?


Ватикан је вековима покушавао да преобрати руске православне хришћане у католичанство. И успео је у томе са православним хришћанима у Западној Украјини и деловима Западног Балкана. Чак и данас, зилотизам Ватикана је жив и здрав. Ватикан покушава да постигне “црквено јединство са православним хришћанима”, наравно, под приматом папе.

Свети Александар Невски је зауставио апсорпцију Русије у католичку Европу и тако спасао руско православље.
Страни окупатори – Ватикан са шведским и пољским снагама, Наполеон, Хитлер и НАТО – доживљавају се као симболи насилне западне цивилизације.

Међутим, руски идентитет није формиран као реакција или историјски рефлекс на западни експанзионизам. По својој природи, руска култура није антизападна ни заснована на антагонизму према страним цивилизацијама и концептима.

Многи Руси кажу да руски идентитет припада другачијем цивилизацијском “коду” – као наследнику велике византијске традиције и цивилизације. То је разлог с којег је Руска империја вековима себе видела као Трећи Рим. Православна цивилизација се разликује од западне у погледу вредности, традиције, религије, итд.

Само прочитајте “Сукоб цивилизација” Семјуела Хантингтона, књигу у којој аутор тврди да ће културни и верски идентитет људи бити примарни извор сукоба у постхладноратовском свету. И многи би се сложили да је то управо оно што се данас дешава. Већина недавних сукоба има или религијске или културне узроке. Поред тога, крвави грађански ратовиу на Балкану и у Украјини имали су и имају јаку религијску и цивилизацијску димензију.

Немојмо заборавити да многи амерички и европски хришћански конзервативци подржавају Путина због његових хришћанских погледа и заговарања породичних вредности. Можда су сити отворено антихришћанског и антипородичног приступа својих влада социјалним питањима?


Аутор: Дамир Мариновић
Извор: Russian news: The Religious Roots of Russia’s Mistrust towards the West – Russia Insider
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски