Што се тиче Арсенија Јацењука, амерички изборни резултати нису могли бити гори за још-увек-не-украјинског-премијера. Ни за Петра Порошенка, украјинског председника пораженог јер је мањина Украјинаца 26. октобра отишла до својих гласачких места, амерички исход није ништа бољи.
Зашто ? Зато што су излазне анкете говоре да ће огромна већина америчких гласача игнорисати Украјину и Русију на средњорочним конгресним изборима ове седмице, и да победнички кандидати и анкетарани немају жеље за суочавање са Кремљом. То такође значи да нови Конгрес неће имати мандат од нас бирача да троши готовину на Кијев и спасавање Украјинаца од хладног времена и њихове привреде разоре грађанским ратом. За већину Американаца, према анкетама, хладноћа и неуспех привреде је оно чега се плаше у својој кући.
Друго значење америчких изборних резултата је да председничка кампања, која почиње одмах, ништа боље не обећава ни украјинским ратним странкама, односно онима који би да мењају руски режим. Ренд Пол, републикански сенатор из Кентакија - који се противи рату са Русијом који везује уз званичнике око Хилари Клинтон - објаснио је свој став у 116 дигиталних карактера твитованих под насловом "Хиларини губитници: "Нисте мислили да може бити горе од турнеје промоције Хиларине књиге ? Било је. Захваљујући америчким
бирачима.
Према извештају "РАНД корпорације", госпођа Клинтон је уприличила 45 представљања за 26 кандидата за два месеца пре дана избора. Једанаест њених штићеника је победило; тринаесторица изгубили; двојица су на путу пораза.
Једна од ретких утрка за Сенат у којима је кандидат, актуелни сенатор Линдзи Грејем из Јужне Каролине, јавно позвао на оштрије санкције против Русије, одлучена је згодном разликом у корист Грахама. Али, у истраживању међу бирачима Јужне Каролине, ко је за и против њега, Украјина, Русија или
санкције нису ни поменуте. У вези Грахамових позиција, и других америчких сенатора који неће бити у трци за поновни избор до следеће године, прочитајте
ово.
У САД - или Великој Британији, Канади, Француској, Италији, Немачкој, Данској, итд - скоро да није било анкета о томе шта бирачи стварно мисле о рату са Русијом. Према анкети Галупа о излазности спроведеној пре дана избора, ово су приоритетна питања која код бирача изазивају забринутост:
Када је Галуп анализирао разлике између бирача две партије, питања на којима су се показале велике разлике су климатске промене, једнаке плате за жене, неједнакост прихода, право на абортус и незапосленост. Испоставило се да су републикански бирачи много забринутији од демократа због инвазија из иностранства - две врсте: Мексиканаца и других илегалних усељеника са југа, и; терориста са Блиског истока. Према Галуповим анкетарима, то за председничке кандидате сада значи: "Кандидати који се надају да ће изазвати интерес и одзив међу демократама треба да се фокусирају на питања неједнакости, укључујући питање неједнаких плата за жене. Кандидати који би да повећају излазност међу републиканцима треба да се фокусирају на исламске милитантне и ситуацију у Ираку и Сирији, дефицит, и на порезе и
имиграцију."
На почетку предизборне кампање, истраживање пропаганде кандидата је открило да се Украјина и Русија не спомињу. У марту, када је Галуп покушао да измери ниво интереса Американаца за иностране вести, то је било управо у време после извршеног насилног државног удара у Кијеву. Сходно томе, сукоб са Кремљом због Украјине изазвао је "посебну пажњу" две трећине испитаника. Али је ниво пажње ипак био много мањи него што код других спољнополитичких догађаја из недавне прошлости. Такође је јасно да су најзабринутији Американци старији од 50 година: они су сигнализирали да
не желе војно уплитање САД.
Јучерашњи резултати анкете о излазности коју је спровео програм "АБЦ њус" (од 5. новембра), наводе да је 34% гласача рекло да су гласали да региструју своје противљење председнику Бараку Обами, а 61% је рекло да су незадовољни, чак и љути на републиканске лидере у Конгресу. Приоритетна питања за узорак АБЦ-а су економија, затим ебола, геј бракови и легализација марихуане. Све у свему, 65% верује да земља иде у погрешном правцу.
Испаде да су Американци песимистичнији од Украјинаца, ако верујете анкетама које финансира влада. Када је Америчка агенција за међународни развој платила Галупу да у анкети постави исто питање украјинским бирачима пре њихових избора 26. октобра, само 51% - 15 процентних поена мање него у САД - дало је негативан одговор:
 |
| Извор: http://www.iri.org/sites/default/files/2014%20October%2014%20Survey%20of%20Residents%20of%20Ukraine%2C%20September%2012-25%2C%202014.pdf |
Једина војна акција у иностранству коју подржава већина бирача, према овом истраживању излаза, је бомбардовање ИДИЛ-а у Ираку и Сирији. Анкета "Форбса" о излазности тврди да 58% гласача за Представнички дом Конгреса САД одобрава америчку војну акцију против ИДИЛ-а у Ираку и Сирији. Али, седам од њих десет је рекло да су веома забринути због могућности још једног великог терористичког напада у САД. Украјина и Русија се нигде не помињу, јер су анкетари већ знали да Американци за њих
не маре.
Једина анализа ставова америчких бирача према бројним страним безбедносним претњама стиже из Пју истраживачког центра из Вашингтона, ДС. Његов новац је пореклом из нафтне компаније "Сан" (
Sun Oil Company). Од дивиденди и капиталних добитака, породица Пју је дала новац за истоимени труст које плаћа за Пју истраживачки центар - који заузврат подржава истраживања неједнаког квалитета, укључујући "рибање" руске политике у погледу
антарктичке штуке и
русофобију лондонског "Гардијана".
Ево Пјуовог поређења свог најновијег истраживања сентимента америчког бирача из августа 2014, и новембарског из 2013. године:
"ИДИЛ је сада, као највећа претња, у центру пажње америчке јавности. Исламске екстремистичке групе попут Ал Каиде годинама су на врху листе у нашим истраживањима тога шта јавност види као највећу глобалну претњу САД. Око 71% Американаца је изразило исти став у нашем најновијем истраживању, док 67% Американаца каже да је највећа претња ИДИЛ, која пре годину дана чак није била ни "на радару". Једине друге претње које су рангиране тако високо као ове две, од 2009. године, у различитим периодима, биле су нуклеарни програм Северне Кореје, нуклеарни програм Ирана, сајбер напади из других земаља и и све јачи талибани у Авганистану."
"После месеци конфронтације са Русијом због њених акција у Украјини, удео Американаца који на Кремљ гледају са забринутошћу је порастао, али само скромно. Око четвртине (26%) испитаника Русију види као противника, других 49% као озбиљан проблем, али не као противника - према резултатима анкете из јула месеца. Те бројке су се мало промениле од нашег мартовског истраживања, пошто је Русија анектирала Крим. Поновљено истраживање у априлу је опет показало опрез јавности у погледу мешања САД: 53% је фаворизовало употребу повећаних економских и дипломатских санкција против Русије, али је 62% испитаника било против слања оружја или војне опреме влади Украјине."
Аутор: Џон Хелмер
Извор:
UKRAINE LOSES US ELECTION – AMERICAN VOTERS GIVE THUMBS DOWN TO DEMOCRATS’, HILLARY CLINTON’S WAR AGAINST RUSSIA | Dances With BearsПревод:
Ћирилизовано за
The Saker Српски
