недеља, 09. новембар 2014.

Степски соко пао, Степски соко пао ...

Добро, да се мало нашалимо, али ћемо тек видети који је узрок пада нашег сајта The Saker Српски, као и руског, немачког и новозеландског сајта заједнице Степског сокола. Француски и сајт нашег пријатеља на енглеском језику The Vineyard of the Saker су у функцији.

Поздрав,
А. Јовановић

План Запада: Русија у своје "историјске границе"

Welcome to Fort Russ - where you find translations of select content from Russian media, popular bloggers and prominent analysts!

Ову причу сам пре неки дан чуо од професора са Московског државног универзитета, Леонида Головка. У Москву је почетком 2006. године стигла делегација правника из једне од најразвијенијих земаља Западне Европе, да се упозна са нашим правосудним системом. Међу њима је био светски познат научник, у својој земљи веома поштован. Леонид Головко, успут буди речено, такође стручњак међународног угледа, позвао је колегу кући на вечеру. Током оброка, он је изненада упитао:

" Колико се Руси из Сибира и са Далеког истока разликују од вас из Москве ?"

Професор је био изненађен, али је одговорио:

"Ох, не, уопште се не разликују, Руси као и сви остали."

Али се питао зашто странца одједном интересује то питање. А онда се испоставило да је делегација у својој амбасади имала пријем на којем су чланови чули какав је "политички план". Шеф дипломатске мисије је рекао да је основна идеја агенде да се не заборави да Русија треба да уђе у своје историјске границе.

"Украјину ?" - наш професор није баш разумео о чему Европљанин говори.

Али се испоставило да Русија треба да буде не само без Украјине, већ и без Урала. Сибир и Далеки исток треба да буду за општу употребу и под спољном управом. Страни гост је о томе говорио нехајно, као о рецепту за ноклице.

У то време је Леонид Головко, као и ја и многи од нас, још веровао да цивилизовани Запад несебично узима у обзир интересе свих, а не само своје, да је Запад забринут због неправде која је задесила Русију после распада СССР-а, када смо изгубили територије које су нам одувек припадале.

Тачније, наш професор, као мудар човек, можда је већ и пре тога почео да сумња, јер је навикао да ради са подацима, да их упоређује и налази узроке. Али није очекивао да се о агресији може говорити тако непосредно и гласно. То ће рећи, када се такви разговори појаве у обавештајним извештајима и снимцима пресретнутог радио саобраћаја, то је још и разумљиво - прљава дела и мрачни циљеви се разматрају у тајности.

Штавише, ми не знамо шта је тамо, у тим обавештајним извештајима. Наши либерали, на пример, сматрају да Стејт департмент инструише свог амбасадора у Русији како да уради што више добрих дела за земљу домаћина. Како да организује суботње чишћење Краснопресненског парка или, на пример, да нахрани неколико московских бескућника.

А сада испаде да смо били и да морамо бити подељени. Да, чак и када смо били пријатељи, редовно се састајали на Г-8 и срдачно се руковали. Американци и Руси су "бај - бај". Путинова душа се огледа у очима ...

Сви европски амбасадори су истовремено инструисани о тајном плану и одговарајућем понашању у припремном периоду. Борцима и боркињама је наређено да појачају борбу за "људска права" у земљи, у Грузији је посао добио Сакашвили, а Украјина одгаја младу генерацију бандерита.

Мада ... после Јужне Осетије и Крима план мора да се измени и прилагоди. Али циљ не, наравно.

Одједном ми се пред очима створи Мадлен Олбрајт са својом идејом да је Сибир припао Русији грешком, иако би требао да припада САД. Чак и ако те речи није изрекла наглас, сасвим је сигурно да је тако мислила. Као што мисле и други амерички и европски "партнери".

Смешна ствар је да Грузија и Украјина још имају сегмент становништва који верује да њихова земља нешто значи САД. Не значи ништа, рођаци, сасвим супротно: борити се против Русије, слабити је и поткопавати - то је ваш задатак, ваш, а не драгоцених војника НАТО-а. Пре свега због нафтом богатог Сибира, нафтом тако потребном Американцима.

Добро, можда таквих у Грузији није много остало. На реду су Украјинци.

П.С. Отприлике у време професорове московске вечере, Вилијам Енгдал је објавио "The Emerging Russian Giant Plays its Cards Strategically", где Сибир назива "Великом наградом". Врло занимљиво, по мом мишљењу.


Са руског на енглески превела: Кристина Рус
Извори: @Ani-Al и Fort Russ
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

Руска барка (руски филм са енглеским титловима)


Не постоје такве ствари као совјетска или америчка висока култура, само стаљинистичка пропаганда, гугенхајмско смеће и порно & реп. Постоје европска и руска царска висока култура.
Надамо се повратку европске високе културе после завршетка “Америчког доба” и модерности.


Руско-немачка копродукција “Руска барка” (руски: Русскии ковчег) је историјска драма, филм из 2002. године, који је режирао Александар Сокуров. Читав филм је снимљен у Зимском дворцу руског Државног музеја Ермитаж, у једном 96-минутном стедикем-кадру.

 “Неименовани приповедач лута Зимским дворцем у Санкт Петерсбургу. Наратор наговештава да је погинуо у некој страшној несрећи и дa је дух што лута дворцем. У свакој одаји сусреће разне стварне и фиктивне људе из различитих периода 300-годишње историје града. Он је у пратњи “Европљанина”, којег представља маркиз де Кустин, француски путник из деветнаестог века.” /Russian Ark/

Извор: Russian Ark | DeepResource
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски