недеља, 16. новембар 2014.

ЈЕЗИК И ПИСМО КАО ОСНОВА НАЦИОНАЛНОГ И ЛИЧНОГ ИДЕНТИТЕТА (1)

Миодраг Којић
Текст Миодрага Којића је објављен у зборнику радова са округлог стола " Ко разара српску културу?", одржаног у организацији Српског удружења "Ћирилица" Савиндана 2014 а посвећеног обележавању 200 година жртвене смрти Светог ђакона Пајсија и игумана Авакума као и 100 година од жртвеног чина Гаврила Принципа.
Ови јубилеји нека нас подсете да нема културе без идеала, а идеализма без жртве.

Сви који су се, у покушају да пронађу одговор како да се заустави разарање српске културе, уочи Савиндана 2014. године окупили у престоном Београду на округлом столу Српског удружења Ћирилица, показали су да још има одговорних људи у српском народу који су свесни да је прекомпоновање нације по неким новим мерилима одавно почело и да се наставља несмањеном жестином. Није случајно да се уочи дана српског просветитеља и духовног оца нације покушавамо сабрати, духовно ојачати и суочити са изазовима 21. века. Без обзира на сва подметања о ретроградности и превазиђености нашег писма и језика и коначно – наше православне вере, ми остајемо сабрани управо на светосавском путу.

Непрестани напади на српску културу имају два разлога: први је новијег датума и представља глобалистичко притискање ради слабљења националних држава и њихове децентрализације и регионализације ради успостављања новог поретка и светске владе; а други разлог је гашење светосавског модела културе као изразитог православног духовног концепта, наслоњеног на руски православни философски поглед о смислу постојања човека и односа у свету. Права вера, хришћанска, Богом је откривено знање људима о најважнијим тајнама живота, а култура је само начин да се лакше и садржајније прихвати и сагледа ово Божје знање.

Док се таквог концепта у својој основи придржава светосавска вера и култура, европска наука и култура је постала сама себи циљ, дивећи се обездуховљеним људским достигнућима. Европска цивилизација је извршила духовно самоубиство, жртвујући веру ради живота телом ради тела. „Европска култура почива на човеку као темељу. Човеком се исцрпљује њен програм и циљ, њена средства и садржина, човек је мера свих ствари, видљивих и невидљивих, и то – европски човек. Кратко и искрено речено: европски човек је себе прогласио за Бога“. Када се речима владике Николаја и др Јустина Поповића сагледа западна цивилизација и култура (њен највиши ниво), јасно је зашто српска култура, ћирилица, српски језик и Православље представљају бедем који треба начети да се кроз њега разлије европска културоманија и робовање стварима. Реч је заправо о „хришћанској“ култури која све мање познаје Христа. Тако се може разумети ћутање Европе када се руше православне светиње на Косови и Метохији и када се гази ћирилица у Хрватској. Зар нису још у 19. веку Виктор Иго и Достојевски, као што Ханке чини данас, позивали цивилизовану Европу да предузме нешто по питању спасавања српског народа и културе?

Изгледа да је наметање туђих, пре свега западних вредности и њихово неминовно прихватање нешто што представља неизбежну судбину „малих“ народа, где се од скора почео убрајати и српски. Пошто живимо у тржишном времену, времену бројки, и народи су почели да се дефинишу цифрама: колико их има, колики им је просек примања, колики је друштвени бруто производ или војна моћ...
Зашто се престала мерити величина народа сходно његовом доприносу светској култури, духовности, доприносу исконском поимању правде или свеукупном трајању и учешћу од почетка цивилизације? Да ли се баш све мора тржишно мерити? Ако се баш све може купити и продати, да ли тиме и наша национална вредност, као што је српски језик, такође подлеже трговини? Данас изгледа да је и то могуће! Могуће је преименовати српски језик одлукама скупштинске већине и, под маском заштите мањинских права, спроводити окупациону политику Калаја и Аустро-угарске после 100 година и то на територији Републике Србије. Србија је нападнута и бомбардована бесомучно, такође под маском исте заштите мањинских права другог народа.

Да ли је крађа имена језика, као највеће културне тековине, основне нематеријалне баштине сваког народа, супротна свим лингвистичким правилима, дозвољена под маском заштите људских права? Да ли проглашавање српских православних манастира на Косову и Метохији „косовским“ који ће временом постати „албански“, дакле да ли се та фарса такође одиграва према неком закону о заштити потрошача, или закону о правима мањина, или ко зна каквом европском закону? Само када је српско право на језик и ћирилицу у питању, као што је то у Вуковару или Црној Гори случај, не постоје никави европски демократски закони о заштити. Управо је чланство Хрватске у ЕУ произвело нови и највећи талас прогона српског писма и српства уопште. Ако закони Европе, или боље речено ЕУ, не штите српски народ у суседним републикама, да ли те исте законе морамо спроводити на нашој територији? Или је то питање бесмислено пошто се зарад сигурне европске будућности и не поставља већ се подразумева правило: за Европу све, од Европе ништа.

Мишљења, тврдње и тумачење чињеница представљају ставове аутора
(Наставиће се)

Аутор: Миодраг Којић
Извор: ЈЕЗИК И ПИСМО КАО ОСНОВА НАЦИОНАЛНОГ И ЛИЧНОГ ИДЕНТИТЕТА (1)
За Ћирилизовано: Ћирилица : Милорад Ђошић

Зашто нас је интернет претворио у лицемере

Причамо да смо забринути због приватности, али информације радо делимо по мрежи

Осамдесет један одсто Американаца се не осећа безбедно на друштвеним медијима, а ипак их стално користи. Фотографија: Микаел Дамкиер  / Alamy/Alamy

Давно, у зениту старог Совјетског Савеза, настао је израз који описује лаковерне западне интелектуалце који су дошли у посету Русији, а нису примећивали људску и другу цену изградње комунистичке утопије. Израз је "корисни идиоти" и користи се за многе људе који би требало да знају боље.

Сада предлажем нови, аналогни термин, који више одговара времену у коме живимо: корисни лицемери. То смо ти и ја, рођаче, и то је како нас господари дигиталног универзума виде. Зато имају доста и добрих разлога. Чују нас како кмечимо о приватности, безбедности, надзору, итд, али примећују да, упркос нашим жалбама и сумњичавости, ништа не радимо по том питању. Другим речима, ми причамо једно, а радимо нешто сасвим друго, што је добра радна дефиниција лицемерја, каква се само може пожелети.

Ово звучи грубо, знам, али подаци опис подржавају. Већина података које изнети је из САД, али не мислим да су ствари овде много другачије. Неке од најпоузданијих информација о понашању људи на мрежи стижу из Пјуовог истраживачког пројекта о интернету и америчком начину живота, за који се спроводе редовне анкете о томе како Американаци користе интернет. Пју је прошле среде објавио налазе истраживања о томе како јавност перцепира приватност и безбедност у постсноуденовско доба. Оно што су истраживачи открили отрежњујуће је штиво.

"Њујорк тајмс" је резултате резимирао једноставно: "Американци причају да желе приватност, али се тако не понашају." Или, јер што просто кад може компликовано: "Американци кажу да су крајње забринути због своје приватности на интернету и у коришћењу мобилних телефона. Они кажу да не верују интернет компанијама или да ће их влада заштитити. Али ипак настављају да користе разне сервисе и дају своје личне податке."

Истраживање Пјуа показује да је неповерење у онлајн и телефонске комуникације порасло због Сноуденових открића. Осамдесет један одсто испитаника се не осећа безбедно када на друштвеним медијима дели личне податке. Више од две трећине испитаника осећа исто када четује, 59% када куцка и прима текстуалне поруке, 57% брине е-пошта и 46% разговор преко мобилних телефона. Осумњичени су чак и фиксни телефони, 31% испитаника се због њих осећа нелагодно.

Анкетирани су рекли да су подједнако сумњичави према својој влади и великим интернет компанијама. Ипак, више од половине је спремно да "шерује" информације о себи са компанијама у замену за "бесплатне" услуге и више од трећине је усвојило поруку да су ове услуге "ефикасније" као резултат експлоатисања њихових личних података.

Осамдесет одсто оних који користе сајтове за друштвено умрежавање кажу да су "забринути" због могућности да оглашивачи и остала трећа лица имају приступ подацима које деле по овим мрежама. У ствари, изгледа да код одраслих постоји општи недостатак поверења  у сигурност онлајн комуникација, да нема ни једног јединог електронског канала који би већина америчких корисника сматрала "врло сигурним", када дели личне податке са другом особом или организацијом.

Генерално, из анкете проистиче да велика већина Американаца на онлајн и телефонске канале у најбољем случају гледа као на донекле несигурне. Ипак, ти исти људи настављају да користе те исте канале комуникације. То показује да већина корисника интернета пати од онога што психолози називају "когнитивном дисонанцом", односно, "стање недоследности у мишљењу, веровању или ставовима, посебно у понашању код доношења одлука и код промене понашања".

Тако да имамо мистерију: зашто и даље користимо комуникационе канале ако им не верујемо? Уобичајени одговор је наша стара другарица Тина ((There Is No Alternative - не постоји алтернатива). У неким областима, ми смо заробљени снагом мрежног ефекта - силе која људе убеђује да данас морају бити на Фејсбуку, чак и ако им се "баш и нешто не свиђа". На пример, приче о малтретирању тинејџера јер не користе Фејсбук не подстичу независност. У другим областима, на пример сервисима е-поште Гугла, Мајкрософта и Јахуа, имамо да их људи користе јер нису спремни да плате за услуге е-поште.

И мада постоји технологија за заштиту приватности, рецимо шифрованих е-писама, већина људи је не користи јер ју је превише тешко имплементирати - када треба нешто уратити и показати да умеш, приватност није толико важна колико кажу да је.

У том смислу, да ли би могло бити да оно што добијамо није интернет какав кажемо да хоћемо, већ интернет какав смо заслужили? Технологија држи огледало људске природе, и оно што видимо у њој су, па, корисни лицемери.


The Saker Српски: Када Британци и британска штампа причају о лицемерју - треба им веровати, јер познат им је предмет, а и примери им не могу бити блискији. Када "Гардијан" на пук пребацује кривицу због свеприсутног надзора у Британији, можда жели да се умили МИ 5, Владином главном штабu за комуникације (GCHQ) или коме год што му је лупао и пленио опрему, али није да није, има истине у реченом, треба се замислити.


Аутор: Џон Нотон
Извор: Гардијан
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

Патријарх Кирил: "У Украјини уништено педесет цркава Московске патријаршије"


Патријарх московски и све Русије Кирил изразио је забринутост због уништених руских цркава у Украјини.

"Наша црква је предмет физичког притиска: три свештеника су убијена, више од десет их је ухапшено, затвoрeно и мучено, многи су протерани из земље, а око педесет наших цркава је или потпуно уништено или тешко оштећено" - постовао је Кирил на сајту Руске православне цркве.

Патријарх је такође рекао да Црква и даље обе стране позива на дијалог и мир. Узгред, недавно су милитанти "Десног сектора" заузели цркву у селу Бутин у Тернопољској области на западу Украјине. Радикални елементи су одбили да парохијане пусте у цркву и тиме их спречили да обаве литургију.

Локални свештеник ми је рекао да су цркву, када је дошао у црквену заједницу, већ заузели представници Кијевске патријаршије. Улаз је чувао "Десни сектор". Полиција је све то мирно посматрала.

Украјинска православна црква Московске патријаршије је огорчена оваквим акцијама милитаната.


Аутор: Анастазија Новикова
Извори: Комсомолска правда и Fort Russ
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

Украјинске снаге у стању високе борбене приправности

Према радио саобраћају украјинскиих снага који је пресрела милиција у вечерњим сатима 15. новембра, украјинска војска је стављена у стање високе борбене приправности. Велика је активност у етру, живо се размењују информације између јединица окупационих снага и њихове команде.

Постоје две могућности: 1) Украјинске оружане снаге (УОС) се припремају да нападну; 2) УОС се припремају за одбрану (последњих дана су водили расправу да ли ће их у недељу напасти оружане снаге Новорусије).



Извори: МОЛНИЯ: украинские войска приведены в повышенную боевую готовность, в эфире большая активность | Русская весна и Fort Russ
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски