четвртак, 20. новембар 2014.

Бивши аустралијски премијер: Ширење НАТО-а је била велика грешка


Китинг је у периоду '91-'96 био ван власти, управо када се ширење НАТО-а захуктавало
У време Путинове посете Аустралији, бивши аустралијски премијер Пол Китинг је дао интервју једној домаћој телевизији, оштро критикујући НАТО.

Жестоко је критиковао и цео Запад што је починио озбиљну грешку ширећи НАТО на крају хладног рата.

Китинг сматра да су садашњи догађаји резултат таквих погрешних одлука.

Зашто су врхунски западни лидери склони памети тек кад напусте положај ?

Већ смо чули бившег шефа немачких оружаних снага, бившег италијанског премијера, председника Европске комисије Романа Продија и многе друче бивше великодостојнике који критикују садашњу контрапродуктивну политику Запада према Русији.

Ево неких кључних теза из његовог интервјуа:

Запад је на крају хладног рата имао прилику да среди статус Русије, као што смо урадили са Немачком после Другог светског рата, али су Сједињене Америчке Државе упрскале ствар.

Запад је проширио НАТО до западне границе Русије. Мађарска, Пољска и балтичке државе су требале да буду мостови, а не војне испоставе.

Успламтели руски национализам само је реакција на понашање САД.

Северноевропска низија је фундаментално неодбрањива. Балтичке државе чланице НАТО-а се не могу одбранити од руске пешадије и артиљерије.

Запад је захватио шлаг са торте када су Руси били слаби, уместо да гледа дугорочно.

Русија је велика држава, шта год ми мислили о томе. Има једну на свету јединствену карактеристику: капацитет да уништи САД. Само из тог разлога, да нема других, према њој би требало водити паметну политику.

Амбиција Клинтонове администрације требала је да буде интеграција Русије у Европу. Клиннтон је одлучио да прошири НАТО, Буш је с проширивањем наставио.




Аутор:Дамир Мариновић
Извор:Russian news: Former Australian PM: Expanding NATO Was A Big Mistake - Russia Insider
превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

Украјинци руског Деда Мраза замењују европским Санта Клаусом


Украјинске власти, обузете европском хистеријом, доносе бизарне одлуке. На пример, у граду Лавову, власти намеравају да ћирилично писмо замене латиницом. Сада Кијев намерава да отпусти руски новогодишњи лик Деда Мраза и замени га Санта Клаусом.

Нису изнети разлози за такав чудан потез. Међутим, одговарајући декрет је већ објављен на званичном сајту градске управе.

Судбина Сњегурочке, унуке Деда Мраза, за сада није позната.



Извор: Ukrainians to replace Russian Ded Moroz with European Santa Claus - English pravda.ru
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

DeepResource: Браво Мађарска !


Мађарска пркоси притиску Вашингтона и пудлица му из Брисела, у 2015. години гура напред са изградњом мађарске деонице гасовода Јужни ток. Мађарска свакако нема других опција, јер од пројекта Набуко нема ништа паф - Don’t cry for the Nabucco pipeline. Поред Мађарске, Словенија, Бугарска и Аустрија и даље подржавају пројекат. И Србија:

    Европска комисија ће рећи Србији да ће њеним изгледима за придруживање шкодити ако буде градила Јужни ток, руски гасовод.

На шта кажемо: игноришите. ЕУ чланство није више толико привлачно, као што је некад било сиромашним земљама,рецимо Пољској. Сигурност снабдевања горивом је много важнија.

РТ - Мађарска почиње изградњу Јужног тока у 2015, упркос западном притиску

Напомена преводиоца: Аутор иначе омиљеног ми блога - омиљеног јер кратко прокоментарише тему а затим вам да изворе па истражујте сами, дакле верује у радозналост својих читалаца - изгледа да се овог пута није баш најбоље обавестио. Не мислим само на Vucich,Mihailovich&Co, već на "мађарско пролеће", мада бљицкасте новине то другачије називају -Mađarska kao nova Ukrajina, а није тачно ни да нема других опција, јер ту је, поред братског Азербејџана, и суседна: Nigeria: An Alternative Energy Source For The European Union? – Analysis / Нигерија: Алтернативни извор енергије за европску унију ? - Анализа


Извор: Bravo Hungary! | DeepResource
Превео и приредио: Александар Јовановић
за The Saker Српски

The Saker: Пре пута

Драги пријатељи,

сад ћу на пут, да урадим оно што највише волим: са женом у кола, оставимо све иза себе и проведемо неколико дана у дивљини Флориде. Ако Бог да, вратићемо се у петак.

У међувремену, остављам вас са неколико кратких напомена:

1) Подкаст: Дефинитивно је некаква грешка у  другом делу подкаста, а нисам имао времена да откријем каква. Наравоученије: била је грешка што сам пост са питањима оставио да буде отворен до петка 18000 GMT и очекивао да подкаст урадим до понедељка. Следећи пут ћу оставити три дана да постављате питања (понедељак-среда), а онда ћу искористити преостало време (среда-недеља) да припремим подкаст за понедељак. Од сада и док нови блог не буде спреман, постављаћу га на "Саундклауд", "Медијафајер" и "Јутјуб".

2) Из коментара на "хомофобични видео" који сам данас  (19. новембра - прим. прев.) поставио видим да неки од вас нису схватили да особа што седи поред полицајца није жена, већ, и да цитирам службену догму, особа која исказује "нормалну и природну варијацију у људској сексуалности, што само по себи није извор негативних психолошких ефеката".

3) Ових пар недеља ме бомбардују с оптужбама да рекламирам Шешеља и "дискредитујем" или чак да сам "напустио" Стрелкова. Оно што ови критичари очигледно не разумеју јесте да ја могу да дискутујем о нечијим ставовима или ситуацији, без да нужно одобравам ставове или издајем ту особу. Ја немам никакво лично мишљење о Шешељу и имам велико поштовање за Стрелкова. Мој поглед на свет и људе није бинаран, црно или бело, волим да слободно анализирам и дискутујем идеје, ситуације и личности. Ако је неко претуп да се носи са таквим диверзитетом приступа, онда му предлажем да избегава овај блог као кугу, јер ћу сигурно наставити да тако радим и даље.

4) "Путин је слаб и побеђен" хор не попушта. Мислим да је у питању превише излагања корпоративним медијима који Путина константно представљају као потученог, изолованог, пониженог и иначе сломљеног. Пошто такви коментари не стижу у друштву са чињенично заснованим и логично представљеним аргументима, не видим смисао у томе да их побијам.

5) Новорусија: данас је министар иностраних послова Лавров говорио на седници Думе посвећеној посланичким питањима и поменуо могућност да економска блокада Новорусије од нацистичког режима у Кијеву (који је практично украо новац народа Новорусије) буде увод у украјински напад. Ја лично сам уверен да су недавне изјаве Путина и Лаврова о овој могућности припремање јавног мњења у Русији и, у извесној мери, ЕУ, за ситуацију у којој ће Русија можда морати да интервенише да заустави такав напад. Садашња ситуација је изузетно опасна, али не и безнадежна, а сигуран сам и да Русија и друге земаље врше велики притисак на хунту и њене америчке газде да не нападну.

6) Амерички избори: Ја нисам амерички држављанин, тако да ионако не гласам. Да јесам, опет не бих гласао. Избор мањег зла још увек је избор зла. И де факто одобравање легитимности система. Могу ли да препоручим онима који су заинтересовани за ово питање да прочитају један мој стари пост под насловом "СССР 1974 - САД 2007: повратак у будућност"?

ОК, то је све за данас. Одох у моју вољену дивљину са женицом. Видимо се за пар дана!

The Saker



Извор: The Vineyard of the Saker: Before hitting the road :-)
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

Да ли је Русија азијска сила ?

Москва би могла да заузме јединствену позицију у балансирању “источних сила” у Азији.


 Москва је одавно објавила свој заокрет ка Азији, па ипак, упркос све горим односима са Западом, Русија још није доказала да је код куће у Азији и на Пацифику.


Како се владавина руских царева ширила од Москве ка Истоку у слабо насељену дивљину Сибира, Русија је постајала све мање европска и све више евроазијска земља у географском смислу. Основан 1860. године, град Владивосток ( владар Истока) је требало да постане манифестација ове “правац Исток” политике.

У следећих 150 година Русија је ратовала у Азији, стварајућићи и савезништва и непријатељства, али се још увек за њу тешко може рећи да је азијска држава. Зашто ?

Иако је сигурно да руски Далеки исток није окупиран од Кинеза (као што неки паничари у Москви воле да тврде), захват централне владе је тамо много слабији него у европском делу земље. Приморска област још увек је “тамо”, није “овде”. Психолошки, на њу се још увек гледа као на неку врсту колоније, најкорисније због минералних ресурса и стратешке вредности. Русе стално подсећају да је Камчатка руска колико и Црвени трг, али однос према њој никад није био исти и мало је вероватно да ће се нешто променити у блиској будућности. Далеки Исток је већином место где идеш, не одакле си.

Удаљеност руских источних територија доноси мањак елите која гледа ка Истоку. Пажња креатора политике је увек била усмерена ка Европи, чак и током хладног рата. Руска уметност и култура је по својој природи европска и Руси су најпознатији по свом учешћу у европским уметничким формама. Политичке и економске теорије које су опстале у Русији, колико год измењене, увек су долазиле из Европе, не из Азије.

Тако да не изненађује да је руска азијска политика увек била на другом месту, у најмању руку. Још од пада Совјетског Савеза, најближи суседи Русије су увек били њена највећа брига, као и Европа, за коју је још увек везује већина пословних интереса.

Импулс да се руска спољна политика према Истоку уравнотежи враћа се непрестано, али је мало садржаја у овом допадљивом концепту. У свом најогољенијем облику, продаја нафте и гаса Кини и више оружја свима осталима је главнина политике Кремља према Азији. Многи су покушавали да то промеене, и многи нису успели.

Разлог неуспеху можда лежи у озбиљној инкомпатибилности азијске потражње са руском понудом. Шта је то што азијске државе желе? Скорашњи политички документ (руски) нуди четири K што Азији требају за даљи развој: конзумација, конективност, капитал и креативност.

Иако време још није истекло, нерешено личи на највероватнији резултат. Русија још увек има велике капацитете у ваздухопловству, енергетском сектору и тешкој индустрији – свe са производима за којима је велика потражња у Азији. Конективност и инфраструктура су такође поља где Руси могу да се искажу, имнајући у виду колико Москва има искуства са повезивањем својих 17 милиона квадратних километара територије.

Капитал и креативност, међутим, можда неће бити јака страна савремене Русије. Економске потешкоће које су на видику не указују да ће Русија постати СДИ џин, да ће бити толико привлачна за стране директне инвестиције у блиској будућности. Не би требало очекивати ни ватромет идеја у овим временима с обзиром на стање привреде земље. Још увек треба доста индустрализације, тако да је постиндустријска креативна економија још увек циљ на дуже стазе.

Међутим, Русија има једну јаку предност у привлачењу држава Азије. Што се тиче мањих држава у региону, оне осећају притисак и САД-а и Кине да изаберу између њих двоје, а Русија би могла да се представи као трећа опција. Земље попут Вијетнама увиделе су шта значи седети на две столице, па пуштају две силе да се отимају око њих успут примајући поклоне у трговини, развојној помоћи и инвестицијама.

Русија може покушати да се врати у Азију као непристрасан али забринут међународни фактор, промовишући ову нову несврстаност и спречавајући поларизацију региона. Виђена као неурачунљива на Западу, Русија би могла да постане миротворац на Истоку.


 О аутору: Антон Цветов је менаџер односа са медијима и владом у Руском савету за међународне послове Russian International Affairs Council (RIAC), московској “тинк тенк” организацији за питања међународне политике. Он твитује о азијским дешавањима и руској спољној политици на @antsvetov. Ставови изнесени овде су ауторови и не представљају ставове Руског савета за међународне послове.
Извор: The Diplomat
Превод. Александар Мачак за The Saker Српски

Мистраљеза немоћи Француске


Где су сада Шарл де Гол и Жак Ширак, чак и Франсоа Митеран, када су нам потребни ? Они би одлучили у интересу Француске, а не у интересу Вашингтона. Али не Оланд, он не.

Зар није цакан ?
Према пољском заменику премијера и министру одбране Томашу Симонијаку, ЕУ и НАТО покушавају да задрже Француску од предаје већ плаћених носача хеликоптера. Пољска, традиционално најоданији савезник САД у Европи, предвидљиво је против продаје било какве напредне војне опреме Русији. Очекујте да ће, кад дотера цара до дувара, Пољска бити прва на удару руског нафтног ембарга (а Немача последња).

 TASS: World - Poland: EU and NATO pressure France into giving up on Mistral delivery to Russia - Пољска: ЕУ и НАТО притискају Француску да одустане од испоручивања Мистрала Русији

     МОСКВА, 4. новембар / Тасс /. Према уговору, Француска може да одложи предају "Владивосток Мистрал" носач хеликоптера Русији за још три месеца - рекао је за ТАСС извор из руског система војно-техничке сарадње са иностранством.
 Такође: TASS: Economy - France can delay handover of Mistral to Russia for three more months — source


Извор: DeepResource
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

Сироти Ујка Сем, Путин пријатељује и са Јапанцима

 

Клин овдје, клин ондје – тек да се Ујка Сем упосли
(Клин се клином избија – нове главобоље за Ујка Сема)

Овај чланак је прво изашао у “Вол стрит журналу

Челници Јапана и Русије су се договорили да продубе билатералне везе у низу корака – укључујући и посјету руског предсједника Јапану следеће године – иако је Јапан под притиском западних земаља у циљу спровођења санкција због интервенције Москве у Украјини.


Руски предсједник Путин и јапански премијер Шинзо Абе сусрели су се прошле недјеље у Пекингу пред почетак самита АПЕК-а, њихов седми по реду састанак откако је г-дин Абе у децембру преузео дужност премијера. У току 70-минутног сусрета два лидера су разговарали о заједничким напорима по питањима енергетике и заштите животне средине, сарадњи на националној сигурности и развоју оружаних система Сјеверне Кореје.

Недостатак напретка у билатералним односима са Русијом је фрустрирао г-дина Абеа, који жели рјешавање територијалних неслагања и продубљивања привредних веза са сјеверним јапанским комшијом као један од превасходних вањско-политичких приоритета. Овај задатак је постао отежан продубљивањем санкција од стране САД и ЕЗ против Москве и притиском на Јапан да их у томе слиједи.

Два челника су дискутовали о узајамним позицијама у расправи о групи острва под контролом Русије сјеверно од Јапана. Раније ове године, г-дин Абе је позвао г-дина Путина да јесенас посјети Јапан – прилика у Токиу схваћена као корак ка дипломатском пробоју. Притисак на Токио да се придружи санкцијама је тај пут учинио неопортуним, иако позив никада није повучен.

Господин Абе је у честим састанцима неговао личне везе са господином Путином. Раније ове године, он је позвао господина Путина да јесенас посети Јапан - прилика коју у Токију виде као корак који би могао да доведе до дипломатског продора. Притисак на Токио да се придруже санкцијамаучинио је тај пут неопортуним, иако позив никада није отказан.

Јапан је успоставио властите санкције против Русије, укључујући смањење увоза оружја и онемогућавања руских банака у продаји обвезница у Јапану. Москва је критиковала Токио због “његове немоћи да води независну инострану политику”, иако критичари кажу да су јапанске санкције безопасне.

Јапански званичници су изјавили да ће Јапан, као припадник групе Г7, наставити да притиска Москву због њене украјинске политике. Г-дин Абе је у недјељу рекао г-дину Путину да очекује да Русија „игра конструктивну улогу“ у стварању мира у Украјини, рекао је његов савјетник. Али истовремено, Јапан покушава да пожури са сопственим предлозима у побољшавању билатералних односаа, укључујући потписивање основног мировног уговора – корак који су обје земље избјегавале откако је Русија заузела острва крајем Другог свјетског рата, острва која Јапан зове Сјеверним територијама.

Јапан такође жели дио колача у енергетском развоју руског Далеког истока. Током последњих година, Русија је постала важан енергетски извозник у Јапан, рангирана на четвртом мјесту као добављач гаса и на пето мјесто по испоруци сирове нафте.Токио се боји продужених санкција које би директно угрозиле способност Русије да извози гориво.

За Јапан, Русија такође представља противтежу Кини, чији растући утицај у Источној Азији иритира и Москву и Токио. На недјељном сусрету, г-дин Путин и г-дин Си Ђингпинг су се сложили да сарађују у енергетском сектору, укључујући гасоводе и нуклеарну енергију – према државној агенцији Синхуа. Такође су се сложили да убрзају сарадњу у изградњи брзих жељезница, у ваздухопловству и у финансијском сектору.

Извор: Russian news: Now Putin is Even Making Friends with Japan – Russia Insider
Превод: Лаза