недеља, 30. новембар 2014.

The Saker: Да ли је Безлер стварно наиван ?

"Уједињена федерализована од нациста ослобођена Украјина ?"
Хајде, молим вас, па воз је напустио станицу.
У овом тренутку, то је чисто фантазирање.
/Коментар читаоца Андреаса Волша/

Ово питање дели многе искрене и добре људе које ретко виђам да му се обраћају директно. А ипак, то је питање од пресудног значаја. Данас желим да се с њим суочим.


Реалан аргумент (верзија 1.)

Лепо рече Ото фон Бизмарк: "Политика је наука могућег." И лепо је и фино надати се најбољем, али се морате, сем ако сте залуђени и верујете у магију, припремити за најгоре и нагодити за нешто на средини. Има доста сукоба који су се завршили неком врстом компромиса који се ниједној страни не допада, али су га обе стране прихватиле једноставно зато што је алтернатива још гора. И како је Андреас Волш тачно истакао - "уједињена федерализована од нациста ослобођена Украјина" (Безлеровим речима) јесте веома тежак задатак. У ствари, све је више знакова да подршка такозваној антитерористичкој операцији (АТО) "расте", и да је зомбификација украјинског народа веома успешна. На пример, пре само два дана сам гледао још једну видео-конференцију неких грађана Кијева и Доњецка, и био ужаснут кад чух да Кијевљани и даље озбиљно говоре, а очигледно сасвим искрено, да "руска војска учествује у биткама у Новорусији". Што се тиче садашњег сазива украјинске Раде, препуна је нацистичких команданата, вођа одреда смрти, политичара који су очигледни нацисти и, наравно, олигарха. Истина је да нема ни назнаке денацификације Украјине, напротив, постоје сви знаци убрзане нацификације украјинског друштва.

То је све тачно, али то је само део слике. Мали део.


Реални аргумент (верзија 2.)

Велики проблем са горњим реалним аргументом је то што је у потпуности фокусиран на кратак рок. Још горе, одговара на погрешно питање, које је ово: Има ли неких знакова денацификације у Украјини или не ? Исправно питање је сасвим другачије: Да ли је нацистички режим у Украјини одржив ? То је такође и реалан аргумент, рекао бих реалнији од оног првог. Да одговоримо на ово питање, прво морамо одговорити на потпитања:

а) Да ли је нацистички режим у Украјини суштински одржив ? То јест, да ли би нацистички режим, ма и под најповољнијим сплетом околности, могао да опстане у Украјини ? У практичном смислу, то значи следеће: Могу ли нацисти спречити потпуну сомализацију онога што је остало од Украјине ? Могу ли, ако им се споља да довољно подршке, стабилизовати и некако обновити некакав облик државности ?

б) Кад би кијевски нацистички режим чак и био одржив, да ли би земље око Украјине прихватиле нацистичку Украјину као сталног суседа ? Најзад, Хитлер са власти није скинут гласањем, била је потребна совјетска војска (уз нешто касније помоћи англо-сила) да га се свет отараси. Рекао бих да постоје неки режими који су по себи толико ужасни да их нико никада не може прихватити (нпр, ИДИЛ).


Хајде сада да кренемо од првог питања

Мислим да нико неће негирати да је Украјина брод који тоне. Украјиннске привреде више нема, готова је, мртва. Више нема новца, нема готовине, нема злата. Украјина тренутно плови по инерцији и празног резервоара, а када једном стане, ствари ће постати врло, врло гадне. Сдашњи режин је тренутно окупиран свакаквим, веома "патриотским", али потпуно бескорисним стварима. Хунта преправља историјске књиге (иако без пара да их штампа), на водеће државне функције поставља људе који нису украјински грађани (Американце, Пољаке, Немце, Литванце, Грузине итд.) и мења назив Другог светског рата. Одлична ствар, сигурно, али је болно јасно да хунта нема никаквог плана за решавање економских проблема, чак се и не претвара да га има. Према томе, имамо посла са бродом који тоне и чија се посада чак и не претвара да се труди да брод не оде на дно океана. Колико је то одрживо ?


Хајдемо на друго питање:

Такође је неспорно да ни Европа ни Русија не могу просто окренути главу од Украјине као да имају посла са подсахарском Африком и претварати се да она не постоји. Без обзира на то колико ће Украјина на крају личити на Сомалију, Конго или Либерију, Украјина постоји, тамо живе милиони људи, а они не желе да умру. И имају оружје, много оружја. Без обзира с каквом политиком, ЕУ и Русија ће морати да спасава украјински народ, а ниједна страна нема нит средства, нит воље да то чини сама. То, опет, значи да обе стране имају право вета на било који план за спасавање Украјине. Значи, и Русија.

Русија, узгред, има и ту опцију да спасава само Донбас - ионако најбогатији и најобразованији део Украјине, а остатак да остави ЕУ бирократији. Поред тога, Русија је далеко више у стању да се самоизолује од "африканизоване" Украјине, него што то може ЕУ. Другим речима, Европској унији много више прети украјински хаос. Што Руси знају.

Најзад, али сасвим сигурно не најмање важно, без обзира ко је на власти и каква је политичка ситуација, географија диктира једноставну стварност: Русија ће увек бити највећи трговински партнер Украјине. Мислити другачије значи игнорисати природу тржишних снага. Другим речима, сваки, али сваки, план за обнову Украјине мора да буде усмерен на поновно успостављање веза са Русијом.

Све горе наведено једноставно се може сумирати овако: на дужи рок, ниједан кијевски режим није одржив ако нема подршку Русије. Заиста јесте тако једноставно.

Наравно, на краћи рок, па чак и средњорочно, Англоционисти могу да кијевски режим одржавају у животу, али је дугорочно гледано то бескористан труд, јер немају ни изблиза ресурса да би то било за стално.


Као и прави ратови

Недавна поплава "као ратова" које нам је преносио ЦНН је резултирала тоталном заблудом јавности о томе како се воде прави ратови. Навикли смо на то да Сједињене Америчке Државе нападају, "лоши момци" да као нешто узвраћају ватру, онда САД победе, после сви у следећи псеудорат. То нису и тако се не воде прави ратови.

Прво, да се реше прави ратови потребне су године. Не мислим на псеудоратове типа "Пустињска олуја" или бомбардовање Србије, мислим на "праве" ратове, као што су били Први и Други светски рат.  Или амерички рат против Јапана на Пацифику. Или Корејски рат (који је, технички, још у току).

Друго, у већини реалних ратова нападнута страна је углавном неспремна за одбрану, зато се напада. Што је потпуно тачно за Русију, као што су неки правилно закључили из питања Хазину и његових одговора: до 2014. Русија није била спремна да се бори против Англоционистичке империје (Русија би радије да сукоб буде 2020.). Али када сте нападнути, ви нисте могли да бирате време напада, стога је предност инхерентно на страни нападача.

Треће, због тога, већина правих ратова почиње повлачењем нападнуте стране. То директно проистиче из друге тачке горе. Тренутно, Русија се "повукла" на мање од читавих Доњецке и Луганске области, и морала је да "одустане" не само од већег дела историјске Новорусије, већ и целе Украјине. Што је нормално и потпуно предвидиво. У ствари, сасвим је невероватно да читава украјинска војска није могла да савлада две прилично мале области.

Али свако ко верује да ће се на овоме рат завршити је наиван и не схвата шта је овде у питању: само постојање Русије, Русије као нације и државе. Русија никад, али никад, неће дозволити да се овај сукоб замрзне било где близу тренутне линије додира. У ствари, Русија никад неће дозволити да нацистички кијевски режим остане на власти и, као што сам горе објаснио, Русија има средства да то спречи.

Стари људи из Донбаса су били у праву када су садашњи рат одмах упоредили са Другим светским ратом. У оба случаја се ради о опстанку Русије, не само као нације и државе, већ и као цивилизације. Никакву разлику не прави то што се Русија у Другом светском рату борила против немачког Вермахта, а сад против напредних пропагандистичких техника. У оба случаја се ради о покушају уништавања Русије у најширем смислу речи. Упознао сам много људи који су преживели Други светски рат, проучавао сам његову историју, па могу да кажем да је садашња русофобија још гора него за Хитлеровог времена. Немцима тада бар нису утувљивали мржњу према Русима ( у та срања су веровали једино припадници НСДАП, а и они не сви), док је садашња русофобија постала генерализована и потпуно хистерична, нарочито у САД и Украјини под контролом хунте.

Ако можете, читајте мало украјинску националистичку штампу, слушајте њихове говоре, читајте њихове сајтове, укључујући социјалне мреже, покушајте да себи што реалније представите шта украјински националиста мисли, и схватићете једноставну ствар: суштински, "Украјина" није ништа друго до "Анти Русија". Украјина као концепт нема позитиван садржај, у ствари, она нема чак ни било какву инхерентну реалност. Украјина је тек Анти Русија, дефинисана је супротстављеношћу Русији.

Историјски гледано, украјински пројекат је први пут створило папство, као "антиправославље", али после пада хришћанства на Западу и пораста национализма, "Украјински пројекат" се, од пре свега антиправославне, претворио у своју савремену, секуларну верзију - у Анти Русију.

Као што и јудаизам, у историјском, културном и религиозном смислу није ништа друго до антихришћанство, тако је и "украјинизам" само "антирусизам".  Мислите да се шалим ?

Погледајте само наказе од којевских властодржаца. Имигранти рођени у Америци, јеврејски олигарси, нацисти, унијатски свештеници, борци за права гејчади, командати одреда смрти и проеуропски студенти. Па ми кажите, постоји ли икаква идеја, икаква права вредност која створи такав ЗОО врт наказа. Само једна: бесомучна мржња према Русији.


Реалан реализам

Онтолошки однос између Русије и Украјине сличан је ономе електрона и позитрона: када се сударе, експлодирају и ослобађају много енерије (у облику насиља, надајмо се без гама-зрака). Добра вест за Русију је то што је маса њене материје много већа од масе украјинске антиматерије, и то за неколико редова величина. Простије речено, то значи да ће "украјински позитрони" (тврди русофобични нацисти) изгубити, барем гледано дугорочно. Руска маса је већа у  демографском, географском, интелектуалном, културном, друштвеном, духовном и, наравно, у економском смислу. Нацисти немају шансе.

Дакле, Безлер не да није наиван, Безлер види даље. Наравно, непосредни задатак је заштитити Новорусију и омогућити јој да преживи зиму. Тада ће краткорочни задатак бити да се обнови Новорусија (о којој треба мислити као о "Ослобођеној Украјини", за разлику од "Окупиране Украјине" илити Бандерастана. Потом, средњорочно, задатак ће бити да се с ким год на власти у Кијеву био постигне некакав договор, али договор који ће осигурати можда привремену, али солидну безбедност Новорусији. На крају, дугорочни задатак ће бити да се примени одговарајући политички притисак да се, на прикривен начин, појача процес денацификације Украјине, тако да изгледа да се не ради скоро ништа (нека Укији мисле да се "самоденацификују").

Да, то ће узети године, као и сваки рат. али другог решења нема. Крајње је наивно мислити да Русија може себи да приушти да живи поред Анти Русије, на страну мајушна Новорусија. И, на крају, народ Украјине, већина бар, заслужује много боље од тога да живи под нацистичким режимом ! Тачно, сада се чини да империјална пропаганда побеђује, али се већ појављују прве пукотине, нарочито у Европи, а што наказе више показују своје право лице, теже ће еуроплутократама бити да их продају као "добре момке" ионако осиромашеном и непријатељски настројеном европском становништву. Биће као са "херојским авганистанским муџахединима", који су у почетку били "борци за слободу", па су их деградирали у "исламске фундаменталисте, да би постали "терористи Ал Каиде" и сада "ИДИЛ архизликовци".

Када се каже све што се има, када се учини шта се може, када се прашина слегне и рат се заврши, остају две ствари: чињеница да је Украјина вештачка творевина и чињеница да нико неће желети да поново започне тај рат. Теоријски, разбијање Украјине на неколико делова јесте могуће, али представља огроман ризик: питање граница је потенцијално најбољи начин да се поново крене са насиљем и терором. Далеко боље решење је обезбедити да свакој области буде дозвољено да одржава и развија свој идентитет.  Дакле, из свих ових разлога, "уједињена федерализована од нациста ослобођена Украјина" није само могуће, већ је једино решење.

Безлер је у праву.

The Saker

Извор:The Vineyard of the Saker: Is Bezler really naive?
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

Кијев за Донбас спрема нуклеарну катастрофу

Јавна је тајна да је Кијев спреман и труди се да нанесе максималне губитке непослушном становништву Донбаса. Казнена експедиција мирне градове свакодневно гађа свакаквом муницијом до које може доћи. Стамбене зграде се гађају минобацачима, вишецевним лансерима ракета, па чак и моћним Точка-У (SS-21 Scarab) пројектилима. Неколико пута нам је јављено да се спремају саботаже на критичним комуналним инфраструктурним и хемијским постројењима.

Овог пута смо сасвим случајно сазнали за још један план који је породила хунта - да десеткује народ Донбаса, начином који изазива ужас. Немоћан да сломи дух самоодбране Новорусије, пошто није успео да патриоте Донбаса порази оружјем, Кијев се спрема за још један очајнички корак, маневар који прети да побије локално становништво радиоактивним отпадом.

Хемијски полигон у власништву Владе Доњецка, у склопу постројења за производњу хемијских средстава, налази се у близини села Пески. На рубу полигона је депонија нуклеарног отпада, са прецизним координатама 48.037298N и 37,663182Е. Особље објекта је веома тајанственo што се тиче стварног садржаја подземног склоништа, али се говори да се у њему чувају бројна кутијаста херметички затворена бурад, шипке нуклеарног горива и високо радиоактивни остаци графитне облоге реактора. Објекат је прегледан пре 30 година и установљено је да постоје структурална оштећења, и да је склониште испуцало и деградирано. Касније је одлучено да се пресели, али одлука никада није остварена.


У последње време су две "Точка-У" ракета пале у близини тог објекта, као случајно. Једна ракета је експлодирала 800 метара од депоније радиоактивног отпада, а друга три километра од полигона. Нема много смисла у томе да украјинска војска троши своје малобројне и драгоцене ракете на орање удаљених поља. Што нас доводи до неких туробних закључака.

Упркос томе што носи снажну бојеву главу, "Точка-У" ракета не може да уништи подземно склониште. Али украјински ракеташи јесу у стању да ископају огромне рупе и узнемире горње слојеве земљишта, нарочито ако знамо да су ракете опремљене са фокусираним високо експлозивним пуњењем и фрагментационом облогом са довољно снаге да се склониште оштети. То би могло да произведе продирање подземних и површинских вода у оштећена склоништа која и прокишњавају, а онда би вода са изотопима текла ниже, до Даноха падовa, даље у резервоар воде код Карловке, која је на реци Волчји и снабдева Доњецк водом за пиће, па ће загађене воде неминовно наћи пут до кућних славина.

Какве би биле последице још једне лудачке идеје из кухиње кијевског режима ? С обзиром на то колико је времена радиоактивни отпад био на депонији, по свој прилици ћемо видети како су пијаћа вода и земљиште контаминирани са два радиоактивна изотопа, стронцијумом 90 и цезијумом 137, са временом полураспада од најмање 30 година.

Као и калцијум, стронцијум 90 улази у људско тело са храном и пићем, највише се акумулира у костима, а затим истискује калцијум и отежава стварање црвених крвних зрнаца. Стронцијум 90 је врло опасан по људе и потребно је 18 година да се избаци. Цезијум 137 напада читаво тело и одмах утиче на све виталне органе. Особа затрована са ова два изотопа би патила од малигних тумора, рака крви, радиоактивне катаракте, имала би краћи животни век, артериосклерозу, смањену плодност и патила би од прераног старења.

Са неких 400 кубних метара радиоактивног отпада баченог у близини Доњецка, ако Кијев успе да спроводе свој очигледан план, воде и земљиште Донбаса би деценијама били контаминирани, што би значило смртну казну целој области. Кијев никада не би признао своју одговорност за тај ужасан злочин, за "инцидент" би просто свалио кривицу на своје ракеташе, што су промашили циљ, или на саме борце покрета отпора.


Аутор: Алексеј Зотијев
Извор: Kiev is Scheming for a Nuclear Disaster for Donbass » voice of Sevastopol
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски