понедељак, 08. децембар 2014.

Меркелова копа сопствени гроб кладећи се на антируске тртљарије

Као да би урадила све што Вашингтон од ње затражи.Из убеђења или глупости ?
Та жена је просто неподношљива.

Колико ће још бомбардовања дечијих вртића покушати да оправда пре него што је Немци шутну ?


Као што смо известили прошле недеље, Ангела Меркел је на удару три своја претходника - Шредера, Кола и Шмита - због свог бескомпромисног става према Русији.

Они који су се питали како ће реаговати на овакве критике нису морали дуго да чекају.

"Велт ам зонтаг" је управо објавио њен интервју под насловом. "Ангела Меркел окривљује Москву за дестабилизацију источне Европе"

Глупости ?


А они који су се надали да су њене речи биле некако двосмислене, или чак погрешно преведене, сада ће морати да се суоче са чињеницом: Ангела Меркел је одани слуга Америчке империје.

Речи Ангеле Меркел не остављају простора за дијалог и компромис. Она је у праву, њени критичари нису у праву, а Путин је злочинац који мора да плати цену за своје поступке.

"Уверена сам да је одговор ЕУ на руске акције исправан", каже она. "Путин дестабилизује Источну Европу." Овде нема опасности од погрешног превода.

У офанзиву: "... то што је Русија прекршила Будимпештански меморандум о суверености и територијалном интегритету Украјине из 1994. не може се оставити без последица."

Иако је време Божића, а не Први април - Дан будала, Меркелова би да се шали. Само, њеним вицевима се нико не смеје : "Молдавија, Грузија и Украјина су донеле потпуно суверену одлуку о потписивању Споразума о придруживању са ЕУ."

Ало ?! Већ заборави шта се десило у Кијеву, чим је бивши - легитимни и демократски изабран председник Украјине, Јанукович - одбио да потпише Споразум о придруживању ?

А што се тиче Будимпештанског меморандума из 1994. године, њиме се Украјина одрекла статуса нуклеарне силе у замену за гаранције у погледу свог суверенитета и територијалног интегритета.

Зато Русија није смела да отме Крим - омиљени Меркелкин аргумент. Непрестано га понавља, последњи пут недавно у Милану и то пред самим Путином. У ствари, била би у праву, да су невоље тако почеле.

Али, Европска унија и САД су биле те које су, организовањем државног удара у Кијеву, прекршиле слово и дух Будимпештанског меморандума.

Петљати са опозицијом до те мере да бираш следећег премијера, што су САД несумњиво урадиле - што је документовано чувеним "Јебеш ЕУ" телефонским разговором Викторије Нуланд - није исто што и поштовати суверенитет једне земље.

Би ли нам Меркелка могла рећи када су се то последњи пут страни политичари ангажовали у демонстрацијама, чак и насилним, у Паризу, Лондону или Берлину - или било где друго у ЕУ - охрабрујући их да крену у обарање легално изабране владе ?

Крајње је време да се престане с том причом о Криму. Кримом није почела међународна криза. Апсурдно је претварати се да јесте, како то Меркелова иначе ради.

Серђо Романо, уважени италијански коментатор, и бивши амбасадор у Совјетском Савезу и НАТО, погодио је право у мету, када је 20. новембра у "Коријере де ла сера" написао:

     "Пре него што је Русија модификовала географску карту Украјине, САД су већ биле модификовале геополитичку карту Европе, ширењем НАТО-а на све бивше чланице Варшавског пакта. Током самита у Букурешту 2008., САД су предложиле чланство у НАТО-у двема новим државама: Украјини и Грузији."

     "НАТО није организација за колективну безбедност читавог европског континента. То је политичко-војни савез створен за супротстављање потенцијалном непријатељу."

     "Да ли је стварно било толико тешко предвидети каква ће бити руска реакција на прогресивно проширивање организације рођене током хладног рата ? "

    
За Ангелу Меркел очигледно јесте. Без обзира на то колико њене колеге Немци - бивши канцелари, високо рангирани политичари, пословни лидери, па чак и "Шпигл" - покушавали да је натерају да види ствари и из руске перспективе.

Али њена вика овај пут није усмерена само на украјинску кризу. Иде она даље, спремна је да отвори нови фронт. Боље рећи, два.

Она заиста критикује Русију због тога што "ствара проблеме" Молдавији и Грузији, чим је друга потписала Споразум о придруживању ЕУ.

Wie bitte ? Moldava ? Georgia ?

Чек мало, каква случајност, зар то нису исте оне земље за које је амерички Конгрес рекао да су предмет руског "настављања политичке, војне и економске агресије" ?!

"Молдавија годинама пати због сукоба у Придњестровљу. Уложили смо велике напоре не би ли помогли, али, авај, до сада узалуд. И Грузија исто тако годинама трпи, због замрзнутих сукоба у Јужној осетији и Абхазији."

Што се тиче Украјине, ни једне једине речи о ратним злочинима неонациста из "Десног сектора". Патња коју парамилитарне групе наносе народу Доњецка и Луганска очигледно није привукла њихову пажњу.

Ни помена о сталном гранатирању свим врстама муниције забрањене међународним законом - од касетних до фосфорних бомби - и то цивилних циљева, као што су куће, школе и болнице.

Али хеј, "Украјину су задесиле анексија Крима и борбе на истоку земље".

Као да Украјина није сама започела тај сукоб! Као да председник Украјине Порошенко колико прошле недеље није одбацио компромис - федерализацију.

Меркелова такође отворено пребацује што "Русија покушава да успостави економску и политичку међузависност у неколико земаља Западног Балкана".

Ето ти сад. Потпуно изолована од остатка Европе, Русија би према томе требало да не остварује никакав утицај на све, чак и оне земље, попут Србије, са којима има јаке историјске везе !

Јасно је да, без обзира на (лажне) саосећајне речи о Молдавији, Грузији и Украјини које "пате" од етничких сукоба које су наводно подстакли Руси, оно што заиста смета Ангели Меркел - тј њеном америчком господару - јесте то што Русија одбија да буде сатерана у ћошак, и уместо тога кује нове савезе.

Иако је Русија дочекивана као респектабилна европска сила барем од Бечког конгреса 1814., сада Меркелова види само Берлин, Брисел и Вашингтон као легитимне "европске" играче.

За остале на Западу постоје буџетска смањења - она у свом интервјуу такође налаже "реформе" у Француској и Италији - и споразуме са ММФ-ом, дакле опет смањења буџета, на Истоку.

Русија једноставно не треба да брине о томе шта се дешава на њеним границама, нити, Боже сачувај, да штити Руса од страних ултра-националистичких поглавника, подржаних (или чак инсталираних) из иностранства.

Шта год се десило Русији - укључујући државни удар, нацистички препород и инсталирање противракетног система  -  то нису њене ствари. Никада у историји се од било које земље није очекивало да се понаша тако глупо.

Ангела Меркел није могла да изговори јасније и истовремено мрачније речи.

Уобичајена охолост пред пад.

     "Оне које богови желе да униште прво направе лудим."

Геополитички погледи Ангеле Меркел су управо то - једноставно луди.


Аутор: Данијел Поцати
Извор:Russian news: Merkel Digs Own Grave, Doubles Down With Harsh Anti-Russia Rhetoric - Russia Insider
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

Петар Јаћимовић:ШТО СЕВЕРНИЈЕ,ТО ЧЕМЕРНИЈЕ

У јавним натписима ћирилица заступљена са једва два одсто . На северу Бачке у односу на своје писмо, Срби мањина у сопственој држави.
Мада се, у последње две године, у извесној мери поправља, положај ћирилице у целој Србији и даље је - поражавајући. То важи за све њене делове, а нарочито за онај северни, дакле за Бачку, Банат и Срем. Упркос томе или, боље речено, управо због тога, од мисије да се то, из корена, промени и наше писмо добије третман који му припада, ми никада нећемо одустати.Ово, на почетку разговора за „Дане“, кажеПетар Јаћимовић, члан најужег руководства Српског удружења „Ћирилица“ из Београда и први човек њеног новосадског повереништва „Српска Атина“, уз остало и аутор књиге „Српска ћирилица – нека буде што бити не може“. На челу тог удружења је песник Добрица Ерић, а у њему је више од 600 угледних људи,разних професија.

Најмање је лингвиста, на којима је, поред оне коју, разуме се, носе политичари којима српски национални интерес, а тиме ни наше писмо, нису значили ништа, заправо и највећа одговорност за систематично убијање ћирилице – наставља Јаћимовић.


На кога, конретно, мислите?

На све оне који су 1954. учествовали удефинисању такозваног Новосадског договора о језику и његовој потоњој примени. Тада је одлучено да Срби и Хрвати говоре српско хрватским и хрватаско-српским језиком, а пишу ћирилицом и латиницом. Тако је, то посебно наглашавам, хрватска латиница ушла у српски језик и, нажалост, постала доминантна.Обрнутог процеса, дабоме, није било.

Нови Правопис српског језика Матице српске усвојен је 2010. Да ли је тиме процес полатиничења нашег писма заустављен?

Нажалост, није! Мада у Уставу Србије донетом 2006. године, изричито стоји да су у Србији у службеној употреби српски језик и ћирилично писмо, у том правопису је као равноправно писмо наведена и латиница. За то је најодговорнији редакциони одбор на чијем челу је био проф. др Мато Пижурица и чији циљ је био да се у српски језик, по први пут, уведе двоазбучје. Узгред, не верујемо да се то десило случајно, биће, ипак, да је то „плод“ неке спреге са нелингвистичким структурама.

ТАДИЋЕВ ОТПОЗДРАВ

Ваше удружење је, својевремено,писало и бившем председнику Борису Тадићу, молећи га да ученицима у Србији буду набаљене ћириличне тастатуре за рачунаре...
Када је најављена бесплатна подела тастатура, електронском поштом смо му, на ћирилици наравно, послали ту молбу. Из Народне канцеларије која је тада радила у његовом кабинету, добили смо одговор „да из техничких разлога не могу да прочитају наш мејл“. И да, у случају да га шаљемо поново, „текст напишемо латиницом“. Па, како то другачије схватити осим као забрану нашег писма и то са највишег места?


Којим?

Недуго по промоцији новог Правописа, Пижурици је, у просторијама Покрајинског извршног већа, уручена награда за животно дело у друштвено-хуманистичким областима.Нешто пре тога, одредба о равноправној употреби латинице ушла је и у несрећни Статут Војводине, онај који је у готово две трећине одредби Уставни суд прошле године оценио неуставним.

Колика је данас заступљеност ћирилице у јавним настиписима у највећим војвођанским градовима?

Поражавајуће мала или, прецизније,негде око два одсто! Ако, примера ради, обиђете најдужу новосадску саобраћајницу Булевар ослобођења, избројаћете 200 локала разних делатности и, бројком и словима, шест ћириличних натписа. Сличне статистике,нажалост, бележимо и у Суботици, Сомбору и другим градовима широм српског дела Паноније.

Задржимо се на саверу Бачке.„Ћирилица“ је у Бајмоку основала своје повереништво „Јован Дучић“...?

Да и умало да то урадимо под светлошћу свећа! Оснивачки састанак је, наиме, одржан у Српском културном центру „Никола Тесла“ у којем, због недостатка новца за плаћање рачуна,месецима није било струје, па смо провукли кабел из једне продавнице да би светла ипак било. С друге стране, националне мањине ту имају своја друштва са изузетним условима за рад.

Зато што се управо она, неуставно и против наших виталних интереса, инсталира у српски језик. У свету постоје на десетине врста латинице француска, немачка, шпанска,румунска, мађарска...Сваки од тих народа се служи својом и туђа му не значи ништа.Илустрације ради, шта странцу, а ми то, као,радимо због њих, значи да на улазу у тај град види латинични натпис ŠABAC? Ако хоћете да помогнете рецимо Немцу, морали бисте уместо са „Š“, што је њему потпуно непознато слово, ту реч почете са „SCH“. Илустрације ради, за разлику од већине држава ЕУ где је тај проценат 20, наша земља је предвидела обавезну употребу мањинског језика и писма свуда где припадници неке националне мањине чине више у 15 одсто становника.У Војводини тај услов испуњава десетак јединица локалне самоуправе. А знате ли у колико се мањински језици службено корист? У чак 37. И никома од нас заиста не пада на памет да од тога прави проблем. Нажалост,представници националних мањина кад је о ћирилици реч често реагују сасвим супротно.

ВЕЛИКО И МАЛО

Указујете и на многе друге манифестације кршења Закона о службеној употреби језика и писма?


Ви ћете, и у Суботици и у другим градовима, видети мноштво натписа најпре на мањинском језику, а тек потом на српском, с тим што је овај други исписан ситнијим словима. А у закону се,изричито, наводи да најпре мора да иде ћирилично назив на српском, а тек онда, десно од тог назива или испод њега,онај на мањинском језику. Оба, наравно,словима исте величине.


Мислите на пример њеног враћања на аутобусе градског превоза у Новом Саду?

Не само на то, али свакако и на то. Ласло Галомбош, потпредседник новосадског Савета за међунационалне односе је, тако, оценио да градска власт увођењем ћирилице вређа мањине?! Заменица покрајинског омбудсмана Ева Вукашиновић је, чак, приблегла и неистинама, тврдећи како су, у Статуту Града Новог Сада, ћирилица и латиница наведене као равноправна писма што је, једноставно,нетачно, у том докумнету, усклађеном, разуме се, са Уставом Србије, латиница ни не помиње.

Нису, ни мало, заостајали ни велики борци за демократију из страначких редова...?

Да, а најгуснија је, свакако, изјава Александра Кравића, функционера Лиге социјалдемократа Војводине који се усудио да изговори следећу реченицу: „Није Нови Сад Чачак, тамо ћирилица може, овде не може“.Замислите докле смо ми дошли, кад неко тако нешто може да изговири у сред града у којем проценат Срба, увелико, премашује 90 одсто и који, у најраскошнијем значењу тих речи, већ век и по зову и „Српска Атина“!

Интервју је објављен у магазину "ДАНИ" 27.11.2014.године

Извор: Петар Јаћимовић:ШТО СЕВЕРНИЈЕ,ТО ЧЕМЕРНИЈЕ

 

Дискриминација

Протеклих неколико месеци сам изгубио дописујући се са мобилним оператерима због очигледних крађа које им је држава дозволила, али о том неком другом приликом. У једној од тих преписки у вези повећаног рачуна за услугу Бокс 3 коју сам користио код ''Телекома'' упозорио сам их да им се обраћам службено и да сва преписка мора бити у складу са чл.10 Устава Србије, односно на ћирилици. Ту моју ''жељу'' су испоштовали и када су после десетак размењених мејлова и бесправног искључења одлазног саобраћаја на мом броју увидели да сам у праву дуг на рачуну је анулиран, па сам одлучио да са њима наставим сарадњу. Одабрао сам нови пакет услуга и отишао у пословницу да потпишем уговор. Међутим, када су ми одштампали уговор одбио сам да га потпишем јер је био на латиници. Сматрајући да је уговор службени документ и да је противуставно од мене тражити да га као таквог потпишем, упутио сам поново приговор ''Телекому'' на шта сам добио следећи одговор:
Telekom-odgovor2
Исти одговор сам добио и од друга два оператера:
cirilica-vip
cirilica-telenor
Ако је чланом 10 Устава Србије регулисано је да је у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо зашто сам онда добио такве одговоре? Објашњење свих оператера је исто:
Telekom-odgovor3
По њима, а у свакодневном животу видите и по тумачењима многих других, Устав не прецизира шта се сматра службеном употребом језика и писма, већ да је то регулисано  Законом о службеној употреби језика и писама где се наводи да се под службеном употребом сматра употреба језика и писма у раду државних органа, органа аутономних покрајина, градова и општина, установа, предузећа и других организација кад врше јавна овлашћења, а пошто они (фирме) не врше јавна овлашћења тога нису ни дужни да се придржавају.
Да ли је то тако? Појам службеног који се у Речнику српскога језика Матице српске преписује више од двадесет година дефинисао је наш познати академик Радомир Лукић (1914.-1999.),члан Српске академије наука и уметности, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду, теоретичар правних наука, оснивач катедре за филозофију и социологију права:
СЛОЖНО - СЛУЖИТИ
слỳжбен и слу̏жбен. -а. -о 1. (одр.) а. који се односи на службу и на вршење дужности у служби (1), који служи за административно пословање, одређен за службу: ~ печат, ~ пут, ~ спис, ~ просторија. б. који је у државној или некој другој јавној служби; који је овлашћен да заступа некога, да делује у нечије име: ~ лице, ~ представник. в. који се обавља у име (државне или неке друге власти): ~ разговор. ~ протокол. г. који је у јавној, званичној употреби: ~ језик, ~ писмо. 2. фиг лишен присности, срдачности. хладан, крут, уздржан: ~ тон, ~ опхођење.
(стр.1218 издање 2011.)
Према томе, све у вези посла (службе) јесу службена (званична или јавна) обраћања, ондносно све што није приватно то је службено (јавно), па тако и обраћања на којима стоји печат или заштитни знак фирме, било у писаном или електронском облику,због чега МОРАЈУ БИТИ НА СЛУЖБЕНОМ ЈЕЗИКУ И ПИСМУ! Другачије речено чланом 10 Устава Србије је одређен један службени језик (српски) и једно службено писмо (ћирилица) тако да на читавој територији Србије њени грађани морају да знају и да користе службени језик и службено писмо регулисано уставом земље где живе, како је у свим другим државама света регулисано. Зар треба бити правник да би се то разумело? Шта ту није јасно? Значи ако већ двадесет, тридесет година постоји усвојена дефиниција шта је то службено зашто је било потребно доносити Закон који је ту врло јасну и прецизну дефиницију додатно појашњавао? Зато што је неко био или издајник, или идиот, или, што је у последње време врло популарно, обоје.
Разлог за доношење  спорног Закона о изменама и допунама Закона о службеној употреби језика и писама 2010.године јесте био усклађивање са Уставом Републике Србије, односно увођење српског језика и ћириличног писма у службену употребу, али је због навода из претпоследње реченице изостављено да се ћирилица дефинише као ЈЕДИНО службено писмо српског народа, чиме је направљена рупа у Закону како би се у службену употребу увела латиница. Тако смо ми браћо и рођаци, господо и пријатељи, ЈЕДИНА ЗЕМЉА на овој кугли земаљској где се за један службени језик везују два писма чиме је сам Закон о употреби језика и писма у супротности са Уставом Србије. Напомињем да су чим је поднет предлог за измену закона из удружења ''Ћирилица'' Скупштини Србије, председнику Репбулике Србије, Српској православној цркви, председнику САНУ, председнику Матице Српске, Вуковој задужбини и Институту за српски језик доставили захтев за оцену уставности са свим члановима у којима је Закон неуставан, али је без обзира на то Закон усвојен.
Да зло буде веће напрасно су се појавили велики стручњаци, лингвисти, који нас уверавају да је и латиница српско писмо и да по томе треба да буде равноправна, заборављајући, или пре за паре не знајући, да је ћирилица једино изворно српско писмо, а да је латиница коју је Ђура Даничић прилагодио за српски језик (да има 30 слова као и азбука) само писмо српског језика. То је управо латиница коју Хрвати погрешно зову Гајевом и која се према међународном документу ISO/FDIS 12190 од 1992., од када су српски и хрватски два различита језика, везује за њихов језик, као што се за српски језик везује само једно писмо-ћирилица (према другом стандарду ISO/FDIS 12199 српски језик није наведен у светским језицима који који користе латиницу).
cuvari cirilice
(Фото: Чувари ћирилице)
А чему уопште служи то изједначавање латинице од стране ''надривуковаца'' и ''сербокроатиста''? Ако су Срби једини народ коме је било забрањивано писмо, једини народ коме су паљене књиге само зато што су на ћирилици, о чему је писао Гијом Аполинер 1917.године, ако је папа аминовао ратне злочине аустроугара међу којима су били и рушење православних манастира и паљење црквених књига у циљу затирања писма и православне вере (наравно да је и вера везана за писмо), ако је издајничким актом од кога се још нисмо опоравили 1954. (Новосадски договор) само Србији наметнута равноправност језика и писама која је за остале републике СФРЈ важила само формално, али не и фактички (због чега је ћирилица из Хрватске и Босне скоро ишчезла), ако је још од 1972. језик у Хрватској носио префикс ''хрватски'' а језик у Србији до скоро није смео да се зове српски, ако се након распада заједничке државе према категоризацији УНЕСКО-а (UNESCO) оно што је штампано на српском језику латиницом сврстава у хрватску културну баштину, коме онда иоле нормалном може пасти на памет изједначавање та два писма? Па само ономе коме латиничење служи за расрбљивање, покатоличење и асимилацију Срба. И то је неумитна чињеница коју треба што пре да схвате сви: окупатори су национални идентитет и интегритет Срба уништавали рушењем и паљењем, комунисти су у циљу спречавања српске хегемоније (изгледа да је једино хегемонија смела да буде српска) и ''равноправности језика и писама свих народа и народности'' скоро комплетну интелигенцију побили и послали у логоре, а демократе то раде под плаштом борбе за људска права.
Ето зато ми не живимо у уређеној држави где је неуставно свако друго писмо осим онога  које је Уставом одређено (како је у свим другим државама света), зато имамо свега 2% натписа фирми на службеном писму (само у Кнез Михаиловој улици у Београду је 86% назива на латиници), зато се установе под управом Владе Србије отварају на латиници (најновији случај Клинике за кардиоваскуларну хирургију у Нишу је у супротности и са Уставом и са Законом о службеној употреби језика и писама), зато наша спортска репрезентација изгледа смешно када се појави у дресовима на латиници (што је поново у супротности и са Уставом и са Законом јер јој те дресове купује Влада Србије, односно Министарство спорта), зато  не можете да пошаљете телеграм из државне установе на службеном језику те исте државе, зато смо окружени медијима у којима је заступљено све осим службеног језика и писма, зато не можете потписати уговор са банком или мобилним оператером на службеном језику и писму државе у којој живите, зато сте фрустрирани јер не знате чија је то држава и зато немам други назив за оне који су нас у ту ситуацију довели од идиота и издајника.
                                                                                                   
Ако је, наводим само горе поменути пример, фирма ''Телеком'' 78% у власништву државе Србије, што ваљда значи и грађана Србије, а ја не могу да склопим уговор са том ДРЖАВНОМ фирмом на службеном језику и писму ИСТЕ ТЕ ДРЖАВЕ чије сам ја онда државе грађанин? Или смо одавно колонија, само политичари то од нас крију као и многе друге важне уговоре и споразуме.
Пошто је дискриминација по основу употребе писма један од најтежих облика дискриминације према Закону о забрани дискриминације захтев Заштитнику грађана да ме заштити од дискриминације сопствене државе послао сам 15.новембра. Део одговора од 5.12. видите испод, али је поента да и поред жалби значајног броја грађана ни Заштитник грађана не може да уради ништа ВАН законских норми, односно све док је Закон о употреби језика и писма овакав накарадан он нема основа да предузима било шта из своје надлежности.
zastitnik
И шта оно рекоше у реклами која се свако вече врти на телевизији: ''У Србији је дискриминација забрањена законом''? Мислим да је треба допунити са ''...за све, осим за Србе''.
Аутор: Жељко Пантелић

Украјински политички аналитачар: Бесарабија и Одеска област пате од "сепаратистичких тенденција"

Бесарабија
У случају независности Гагаузије, сепаратистичке тенденције у гагауским селима Одеске области ће бити повећане, сматра украјински политички аналитичар Олег Постернак.

Према експерту, јужни дио Одеске области има "национално шаролик састав становништва, а на велика већину због разних околности утичу руски федерални ТВ канали".

У чланку објављеном на аутор такође тврди да је регија Бесарабије "захваљујући напорима украјинске владе увек представљала конгломерат који живи у миру и слози разних националности, али да није украјинска у смислу вредности, социјалних и грађанских фактора".

Постернак верује да Украјинци, Руси, Бугари и Гагаузи из регије немају довољно патриотизма, и "теже оправдавању поступака Владимира Путина".

Према аналитичару, гагауско становништво Бесарабије је такође предмет појаве сепаратистичких покрета због близине аутономног региона Гагаузија на југу Републике Молдавије.


"Народ Гагауза је православни народ турског порекла и њих у области има око 27 000. историјски и ментално гравитирају према Турској и Аутономном региону Гагаузија у Молдавији. У случају проглашења независности Гагаузије, постоји опасност од сепаратистичке ферментације у гагауским областима украјинске делте Дунава", пише Олег Постернак.

"Дакле, локално становништво југа Одеске области ће у случају ширења вируса сепаратизма или заузети објективно неутрални став, или чак симпатисати непријатеље јединства земље" - каже аутор у свом чланку.

Википедија:

Бесарабија  (рум. Basarabia, укр. Бесарабія, рус. Бесарабия) је историјска покрајина у источној Европи између Дњестра на истоку и реке Прут на западу. Данас је највећи део Бесарабије у саставу Молдавије, док су најсеверније области, као и јужни део који излази на Црно море (Будјак), део Украјине.

У периоду после руско-турског рата 1806-1812, и потом Букурештанског мира, источни делови Кнежевине Молдавије, турског вазала, заједно са неким областима раније под директном османском влашћу, припали су царској Русији. Та аквизиција је империји било последње територијално проширење у Европи. Новостечене територије су организоване као Губернија Бесарабија, са називом раније коришћеним за јужне равнице, између Дњестра и Дунава. После Кримског рата, 1856. године, јужне области Бесарабије су враћене под молдавску управу. Руска владавина над целом регијом је обновљена 1878., када је Румунија, резултат уније Молдавије са Влашком, била под притиском да размени те територије за Добруџу.


Превод на енглески: Кристина Рус
Извори:Политолог объяснил, как гагаузские села Украины могут стать сепаратистскими и Bessarabia part of Odessa Region suffers from "separatist tendencies" - Fort Russ
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски