Истраживање показало да 47 одсто испитаника пише искључиво латиницом у односу на 36 одсто оних који користе само ћирилицу
Иако су у Србији потпуно равноправне, ћирилица све више уступа
место латиници. Најновије истраживање показало је да више од 47 одсто
испитаника користи латинично писмо, спрам 36 одсто оних који су остали
верни ћирилици. Остали анкетирани тврдили су да користе подједнако оба
писма.
– Спровели смо истраживање на територији целе Србије и обухватили и градове и села. У телефонској анкети учествовало је 1.011 особа, од 12 до 75 година из свих делова наше земље. Резултати су показали да ћирилица полако губи корак са латиницом, а томе је пре свега допринео технолошки напредак. Јер, међу онима који користе интернет чак 57,3 одсто испитаника пише латиницом у односу на 28,8 одсто оних који не одустају од ћириличног писма – објашњава за „Политику” Павле Ђокић, власник и директор „Open soursa”,
специјализоване фирме за прикупљање података, која је спровела поменуто истраживање.
Упозоравајући податак да ћирилично писмо полако нестаје јесте да међу испитаницима у доби од 20 до 29 година, чак 65,1 процента анкетираних пише искључиво латиницом, према 18,1 одсто оних који користе само ћирилицу. Тренд у корист латинице наставља се и у старијем добу – међу онима који су у петој деценији живота 57,8 одсто пише латиницом, а 32,6 одсто користи само ћирилицу. Само међу старијима од 60 година ћирилица опстаје као једино писмо – међу испитаницима у седмој деценији 45,2 одсто њих пише ћирилицом, а 32,7 одсто испитаника – латиничним писмом.
Некада је ћирилица била главна у руралним срединама, данас, међутим, и ту је све мање оних који пишу овим писмом. У сеоским срединама ћирилично писмо „води” у односу на латиницу за свега три процента (42,9 одсто становника села пише ћирилицом, а 39,8 одсто латиницом). Уколико се пореди по регионима Србије два писма воде „мртву трку” у западној Србији и Шумадији (40,9 процената користи латиницу према 40,5 одсто оних који пишу ћирилицом). У источној и јужној Србији ћирилица једва одолева (42,2 одсто испитаника користи то писмо, а 40,4 процената њих пише латиницом), док се у Војводини за латиницу определило 7,5 одсто више анкетираних. У Београду латиницом пише чак 61,6 одсто становника, у односу на 21,9 одсто који користе искључиво латиницу.
Иако је по мишљењу многих баш интернет „крив” за потискивање ћирилице, професор Вељко Брборић, шеф Катедре за српски језик на Филолошком факултету, напомиње да нас ништа не спречава да у електронском дописивању користимо ћирилицу.
– Посреди је, ипак, наш однос и наша свест према писмима. Ми појединачно имамо избор које ћемо писмо користити, а чим имамо избор потискивање није обавезно. Проблем је у нашем односу према писмима, али и у непажњи, немару и небризи – наводи Брборић за „Политику”.
Њега не чуди податак да су млади потпуно занемарили ћирилицу. Они, наиме, најчешће не размишљају о писмима и свеједно им је које користе, каже наш саговорник. Али, зато су окружени латиницом – од мобилних телефона, на којима само у току једног дана напишу на десетине порука, до реклама које су исписане латиничним писмом.
– Има ту тренда, али и немара – ћирилица се не негује, нико је не афирмише, млади су равнодушни, али је проблем и у томе што није урађена ваљана „обука” и што људи не знају да је ћирилица примарно српско писмо. Ћирилице је најмање у медијима, они размишљају функционално и определили су се за латиницу – објашњава Брборић.
Тенденција да је латиница све више у употреби, ипак, није новијег датума, каже овај стручњак.
– Латинице је код нас било и пре стварања прве Југославије (1918), а она је, стицајем околности, била фаворизована и између два рата. После Другог светског рата латиница је додатно оснажена, али ми се никада нисмо јасно трудили да чувамо ћирилицу, равноправност је била само у Србији и донекле у БиХ, Хрватска деценијама није познавала ћирилицу. Тако да је садашње стање резултат века и деценија које су иза нас – наводи наш саговорник.
Ипак, он верује да ћирилица неће пасти у заборав, јер у Србији се и даље више књига штампа на ћирилици, која се најчешће користи и у уџбеницима у основним и средњим школама.
– На крају, судбина ћирилице зависи од нас, колективно и појединачно, уколико буде негована, уколико буде развијана свест о њој, њеној важности и улози, од школе, преко медија до државне управе она ће имати јасну будућност. Рачунари ће нам у томе помоћи, некада је 95 одсто писаћих машина било на латиници, данас сваки рачунар има ћирилицу, а и мобилни телефони могу да имају ћирилицу. Будућност ћирилице зависи од нас и наших поступака, школа и медији ће имати пресудну улогу у томе – наводи Вељко Брборић.
– Спровели смо истраживање на територији целе Србије и обухватили и градове и села. У телефонској анкети учествовало је 1.011 особа, од 12 до 75 година из свих делова наше земље. Резултати су показали да ћирилица полако губи корак са латиницом, а томе је пре свега допринео технолошки напредак. Јер, међу онима који користе интернет чак 57,3 одсто испитаника пише латиницом у односу на 28,8 одсто оних који не одустају од ћириличног писма – објашњава за „Политику” Павле Ђокић, власник и директор „Open soursa”,
специјализоване фирме за прикупљање података, која је спровела поменуто истраживање.
Упозоравајући податак да ћирилично писмо полако нестаје јесте да међу испитаницима у доби од 20 до 29 година, чак 65,1 процента анкетираних пише искључиво латиницом, према 18,1 одсто оних који користе само ћирилицу. Тренд у корист латинице наставља се и у старијем добу – међу онима који су у петој деценији живота 57,8 одсто пише латиницом, а 32,6 одсто користи само ћирилицу. Само међу старијима од 60 година ћирилица опстаје као једино писмо – међу испитаницима у седмој деценији 45,2 одсто њих пише ћирилицом, а 32,7 одсто испитаника – латиничним писмом.
Некада је ћирилица била главна у руралним срединама, данас, међутим, и ту је све мање оних који пишу овим писмом. У сеоским срединама ћирилично писмо „води” у односу на латиницу за свега три процента (42,9 одсто становника села пише ћирилицом, а 39,8 одсто латиницом). Уколико се пореди по регионима Србије два писма воде „мртву трку” у западној Србији и Шумадији (40,9 процената користи латиницу према 40,5 одсто оних који пишу ћирилицом). У источној и јужној Србији ћирилица једва одолева (42,2 одсто испитаника користи то писмо, а 40,4 процената њих пише латиницом), док се у Војводини за латиницу определило 7,5 одсто више анкетираних. У Београду латиницом пише чак 61,6 одсто становника, у односу на 21,9 одсто који користе искључиво латиницу.
Иако је по мишљењу многих баш интернет „крив” за потискивање ћирилице, професор Вељко Брборић, шеф Катедре за српски језик на Филолошком факултету, напомиње да нас ништа не спречава да у електронском дописивању користимо ћирилицу.
– Посреди је, ипак, наш однос и наша свест према писмима. Ми појединачно имамо избор које ћемо писмо користити, а чим имамо избор потискивање није обавезно. Проблем је у нашем односу према писмима, али и у непажњи, немару и небризи – наводи Брборић за „Политику”.
Њега не чуди податак да су млади потпуно занемарили ћирилицу. Они, наиме, најчешће не размишљају о писмима и свеједно им је које користе, каже наш саговорник. Али, зато су окружени латиницом – од мобилних телефона, на којима само у току једног дана напишу на десетине порука, до реклама које су исписане латиничним писмом.
– Има ту тренда, али и немара – ћирилица се не негује, нико је не афирмише, млади су равнодушни, али је проблем и у томе што није урађена ваљана „обука” и што људи не знају да је ћирилица примарно српско писмо. Ћирилице је најмање у медијима, они размишљају функционално и определили су се за латиницу – објашњава Брборић.
Тенденција да је латиница све више у употреби, ипак, није новијег датума, каже овај стручњак.
– Латинице је код нас било и пре стварања прве Југославије (1918), а она је, стицајем околности, била фаворизована и између два рата. После Другог светског рата латиница је додатно оснажена, али ми се никада нисмо јасно трудили да чувамо ћирилицу, равноправност је била само у Србији и донекле у БиХ, Хрватска деценијама није познавала ћирилицу. Тако да је садашње стање резултат века и деценија које су иза нас – наводи наш саговорник.
Ипак, он верује да ћирилица неће пасти у заборав, јер у Србији се и даље више књига штампа на ћирилици, која се најчешће користи и у уџбеницима у основним и средњим школама.
– На крају, судбина ћирилице зависи од нас, колективно и појединачно, уколико буде негована, уколико буде развијана свест о њој, њеној важности и улози, од школе, преко медија до државне управе она ће имати јасну будућност. Рачунари ће нам у томе помоћи, некада је 95 одсто писаћих машина било на латиници, данас сваки рачунар има ћирилицу, а и мобилни телефони могу да имају ћирилицу. Будућност ћирилице зависи од нас и наших поступака, школа и медији ће имати пресудну улогу у томе – наводи Вељко Брборић.
