Миодраг Којић: Српски лингвисти против новосадског договора – истине и заблуде

Миодраг Којић

Након 60 година од његовог настанка огласила се и група српских лингвиста поводом годишњице преименовања српског језика у српскохрватски, као и осталих достигнућа злогласног језичког новосадског споразума. Тиме су језички стручњаци учинили први корак у обесмишљавању резултата новосадског договора, којим је нестао српски језик а ћирилица почела да се затире таквом жестином да је садашња ситуација са српским писмом почела да се мери са резултатима Павелићеве забране из 1941. године. Такође су се по први пут српски језички стручњаци усудили да траже сврставање културне баштине српског народа са простора бивше Југославије тамо где и припада – у нематеријалну баштину српског народа. Оно што није исказано на скупу поводом годишњице новосадског договора је начин да се сачува ћирилица у Србији ( и српским земљама као и расејању) и спречи преименовање српског језика у Србији. Такође поставља се питање каква је језичка политика или прецизније да ли се задржава страно писмо у језичкој употреби кроз подметнуту и смишљену јавну употребу осведочену законом о језику и писму.

Стање ствари у дилетантско-сплеткарошкој секцији српских интернет медија - пример Небојше Малића и саучесника

Примером се, наравно, ништа не доказује, ово је само илустрација и одговор Малићу и "сведоцима" (нема бољег сведока од саучесника) на "Небојша Малић: Ко је и како „рушио” The Saker Српски". И можда би бољи пример од Малића, Каргановића и Лазића био Жељко Цвијановић, али то је већ много сложенија, за зло способнија и тиме опаснија појава, зато о њему, методама му и циљу другом приликом.

Одмах да кажем да никако не доводим у питање њихов дар за писање - и сам читам (Лазића чак и са задовољством) њихове радове. Нисам баш велики љубитељ "ауторских" текстова и мишљења на основу покупљеног по интернету, али и то има неку употребну вредност: Каргановић, рецимо, уме да прикупи грађу, систематски је изложи и да свој закључак, али без много самонаметљивости, ту меру зна, пушта чињеницама да говоре. Не доводим у питање ни питкост Малићевих радова, мада од њега никад ништа ново нисам сазнао, али треба умети и повезати позобано по мрежи, он то уме, свака част.

Ф. Виљем Енгдал: Зашто Рокфелери намеравају да униште све фармере на свету ?

Западна поп-култура је већим делом прошлог века систематски клеветала и обезвређивала професију која би требало да буде најпоштованија од свих, оне који на земљи раде по цео дан и дан за даном, да би нам понудили храну, људе чији је претпостављени друштвени статус пречесто сличан блату и прљавштини земље коју обрађују. Нико да застане, поразмисли и постави једноставно питање: шта бисмо радили када би побили све наше пољопривреднике ?

Наивнији становници градова би се брецнули без да много размисле: "Али ми смо индустријализовали производњу хране, данас нам не треба мануелни пољопривредни рад."

Заиста, бројке су импресивне.