уторак, 06. јануар 2015.

ГАМБИЈА: Неуспели државни пуч у режији САД

Текст је посвећен Гамбијцу Муси, који се старао о напуштеним псима на Дорћолу, када је изгубио сваку наду да ће дочекати бољи живот ван Гамбије.  За Мусу, и за све Африканце који су постали жртве колонијалиста.
 
Председник Гамбије Јахја Џамех


Пред сам почетак нове године, у малој западноафричкој држави Гамбији покушан је државни удар. План дезертера гамбијске војске био је вешто скован. Док је председник Гамбије Јахја Џамех боравио у Дубаију, извршен је пуч. Наоружани људи заузели су неколико делова главног града и напали кућу председника. Војска је узвратила ватром и убила четворицу нападача, док су остали побегли, те тако неславно завршили напад на Јахјину владавину.


За време покушаја револуције, са опозиционих радио станица чули су се позиви народу да устане против председника Јахје. Међу становништвом колају гласине да су завереници држављани САД-а или да имају двојно држављанство. Председник Јахја је показао да сумња да је главни завереник бивши командант почасне председничке гарде, Ламин Санеха. Локални медији пренели су да су брат и мајка Ламина међу ухапшенима, док је сам Ламин убијен за време удара.

Ламин Санех је био 36-огодишњи војник, који је војно знање добио у иностранству. Школовао се у краљевској Војној академији у Сандхурсту (Британија) и на америчком Националном универзитету за одбрану. Постављен је за команданта председничке гарде 2012., али је убрзо напустио то место и отишао у САД, где је добио азил. Гамбијски медији тврде да се он удружио са другим опозиционарима у САД-у и Европи како би окончао 20-огодишњу владавину Џамеха. Вашингтон је негирао да стоји иза пуча и подсетио на то да се залаже једино за мирну смену власти.

Ко је Јахја Џамех, eксцентрични председник Гамбије?

Познат по својој увек блиставој белој одећи, фесу и афричким штапом за шетање, Јахја Џамех је тренутно један од најексцентричнијих лидера у свету. Рођен је у мају 1965., а на власт је дошао 1994., као 29-огодишњи поручник. Сада је председник који себе описује као посвећеног Муслимана са чудесним моћима, као што је моћ да људе излечи од сиде, дијабетеса и неплодности. Такође је убеђен у то да хомосексуалност прети људском постојању.

Џамех тврди да га подржава већина Гамбијаца, и скоро сви Муслимани, што је потврдила његова победа на председничким изборима када је добио 72% гласова.

Иако је тада први пут дозволио опозиционим лидерима да добију свој простор у медијима, Економска заједница западноафричких држава није желела да призна изборе, јер је сматрала да су гласачи и опозиција били застрашени.

Наиме, Јахја Џамех је дозволио опозицији да се промовише, али је истовремено увео казне од 24-120 хиљада евра, и затвор до две године, за сваког новинара који објави лажну вест. Уведени су строги услови за оснивање својих новина, а Џамех је захтевао да се свака вест пре објављивања добро провери.

Светску јавност, више од лоше економске ситуације Гамбије, потресла је изјава Јахје да ће убити хомосексуалце и противнике свог режима.
Додуше он је то једном заиста и учинио са девет затвореника, који су изведени пред стрељачки вод прошле године. У свом обраћању обећао је да ће и остале смртне казне (укупно 47) бити извршене јер неће дозволити да шачица људи терорише становништво.

Ипак, то не спречава 140.000 туриста из Британије, Шведске и Данске да сваке године проведу одмор на рајским плажама Гамбије, што знатно повећава буџет ове земље. Његове присталице кажу да је земља безбедна и да Јахја није похлепни аутократа, већ да само тражи од народа да поштује правила.

„Тешко је зато што многи имају слабо образовање и нису увек свесни својих обавеза. Први гамбијски унверзитет је основан 1998., али иако је доста школа саграђено, земљи и даље недостаје квалификованих професора“, речи су локалног становника.

Плаже у Гамбији су међу најлепшима у свету
На оптужбе да је поставио само своје људе на стратешке позиције без консултација, присталице одговарају да сви лидери постављају људе од поверења на важне позиције.

Интересантно је да је Министар економије Јахја Џамех, Министар пољопривреде Јахја Џамех, Министар туризма Јахја Џамех, а уз то је и шеф обавештајне службе. Несумњиво је да се Јахја Џамех окружио најповерљивијим људима.

Током своје владавине Јахја је био оптуживан и да је помагао побуњеницима Сенегала у покушају да свргне власт у тој држави.

Како је Гамбија у потпуности окружена Сенегалом, ове две земље су врло повезане, али су у затегнутим односима, који су се погоршали након што су стрељана девет затвореника, од којих су двојица били из Сенегала.

Мрља у гамбијској политици јесте и то што се помиње као једна од кључних рута за транспорт дроге из Латинске Америке у Европе. Канцеларија Уједињених Нација за дрогу и криминал известила је 2005. да шверцери најчешће користе управо ову западноафричку државу.

Те године је ухапшено 15 особа, међу њима и виших владиних и војних званичника, као и 2 тоне кокаина чија је тадашња вредност на улици износила више од милијарду долара.

Демонизација Јахје Џамеха у западњачким медијима

Медији западних земаља у најбољем случају преносе искривљену слику о неким догађајима. Школски пример за то је Африка, чија је права историја непозната већини, будући да су медији кројили нашу слику о другим, непознатим земљама. Почевши од Волт Дизнија, који Африканце представља као канибале и примитвне, све до чланака ББЦ-ја у којима су демонизовани бројни афрички лидери, попут Моамара Гадафија, Иди Амина (угандског некадашњег лидера) и Роберта Мугабеа (председника Зимбабвеа). На слично опхођење је наишао и Јахја Џамех.

Јахја је на свим билбордима у Гамбији
Јахја Џамех тврди да има исцелитељске моћи, а бројни Гамбијци лек за своје болести потражили су управо од њега. Јахја људе лечи гамбијским биљкама и муслиманским молитвама.

На удару западних медија нашао се када је покушао да докаже да је сида излечива.

Након примене терапије на пар особа, њихови узорци крви су послати на анализу, али резултати нису видели светлост дана.
Не чуди толика хајка против Јахје, знајући да би откриће да Јахја поседује лек, знантно угрозило фармацеутску индустрију, јер он у својим терапијама не користи лекове.

А Јахја је у могућности да излечи не само сиду, већ и друге болести које муче људе на Западу.

Иако велики медији омаловажавају могућности природног лечења уз помоћ биљака и духовног прочишћења, није мали број људи из САД-а и Европе који лек траже на обалама Западне Африке. На срећу Африканаца, Јахја није једини који има те способности.

“Хомосексуланост у свакој својој форми и манифестацији, која је јако зла, против-човечна и против Алаха, се промовише као људско право од стране неких великих сила.”, изјавио је својевремено Јахја када је од њега затражено да легализује хомосексуалце. Потом и запретио да ће таквима одрубити главе.

Свима који су повезани са групама које се залажу за људска права поручио је да им гамбијска влада неће гарантовати безбедност.

Пијаца у највећем гамбијском граду Серекуди
Иако је очекивано да ова изјава Јахју представи као крволочног диктатора, људима који нису под толиким утицајем западњачке пропаганде је сасвим нормално и природно да се вођа државе стара о моралу и здрављу нације.
Председник Гамбије је 2013. године одлучио да изађе из Комонвелта, следећи пример Мугабеа који је то учинио 2003. године. Јахја је учинио тај потез због притиска Запада на ову малу земљу.

Реално гледајући, организација Комонвелт, којој припадају све земље које су колонизоване од стране Британије, није много помогла Гамбији.
Стога не чуди што британска штампа нема много лепих речи за Јахју.
Интересантно је да нико није поменуо да се Јахја успешно изборио са свим провокаторима, који су покушали да изазову верски грађански рат, те да влада већа верска равноправност него у земљама Запада.

Да ли је Јахја Џамех западноафрички Гадафи?

Када је Јахја ненасилно преузео власт 1994., један од првих који му је пружио подршку био је Моамар Гадафи. Јахја се потом повезао са другим независним лидерима, попут Хуго Чавеза, венецуеланског лидера, Махмуда Ахмадинеџада, иранског лидера и Нинор Виара, лидера Гвиниеје Бисао. Они су му омогућили довољно наоружања да сачува своју земљу од похлепних империјалистичких сила.

Међутим, Јахја је постао симбол издаје. За једног војсковођу и лидера земље неопходно је да има исправан однос према својим сународницима, подређенима и пријатељима. Откако је дошао на власт, његови потези му нису служили на част. Од обичног војника дошао је на моћну позицију, што је вероватно лоше утицало на још незрелог човека.

Када је дошао на власт Јахја се обрачунао са свим људима из окружења који су му у томе помогли. Лажно је оптужио другог по команди Сану Сабалија, затворио и убио Саидибу Хајдара, отпустио Едварда Сигатеа и Јанкубу Тураја, елиминисао поручника Бероуа, а затим извршио систематско чишћење старијх војника, полиција, обавештајне службе и државних службеника.

Његово познавање дипломатије је врло лоше, што је угрозило  односе са многим земаљама. Када је ухваћен један његов брод са оружјем који је добио од Ирана, сместа се дистанцирао од те земље. Плашећи се да до њега не дође „Арапско пролеће“, Јахја је био први државник у Африци који је стао против Моамара Гадафија, првог човека који је помогао његовој земљи. После бројних лажи да је Гадафи диктатор и издајник Африке, Јахја је забранио Гамбијцима да помажу Либијцима у одбрани земље од плаћеника.

Пре него што је Афричка Унија уопште коментарисала догађаје у Либији, Јахја је био први који се залагао за рушење легалне власти у тој земљи. То је изазвало запрепашћење свих. Опозиција Гамбије није могла да верује да се Јахја залаже за побуњенике који имају исте циљеве као и они. Јахја је тада дефинисао нови начин забадања ножа у леђа највернијем пријатељу.

Јахја није нарочито храбар човек, а храброст је кључна особина ако неко жели да постане добар лидер афричке земље попут Гадафија, будући да су оне под великим притиском својих колонизатора. Зато, Гамбија треба наћи новог, одважног вођу, који би покренуо економију ове сиромашне земље и одлучно се супротставио империјалистичким силама. Непоуздана политика Џамеха спречила је бројне савезнике Гамбије да улажу у ту земљу.

Јахја је имао 20 година да промени ситуацију у Гамбији и у томе није успео. Свакако, то не значи да власт треба отићи у руке америчких пулена, који би исрцпли сво природно богатство Гамбије.

Гамбија, драгуљ Западне Африке

Гамбија је једна од најмањих афричких земаља и за разлику од суседних западноафричких земаља ужива у стабилности откако је добила независност. Ипак, стабилност није довела просперитет, јер упркос реци Гамбија, која протиче кроз центар Гамбије, само једна шестина земље је обрадива.

Због лоше обрадиве земље, доминантна је производња кикирикија, што је довело до велике зависности Гамбије од извоза кикирикја.

Истовремено, због недостатка основних житарица, Гамбија је са друге стране зависна од светских цена и продукције житарица.

Последица је да земља зависи прилично од спољне помоћи како би балансирала своје трошкове. Зато је и 80% Гамбијаца испод границе сиромаштва. Једна од идеја Џамеха је била да Гамбија постане земља нафте, што би повело Гамбијце у нову будућност.

Гамбија има 1.880.000 становника, и већина је исламске вероисповести.

Упутнице


http://www.theafricareport.com/News-Analysis/the-gambia-yahya-jammeh-west-africas-gaddafi.html
http://www.france24.com/en/20141230-gambia-coup-attempt-capital-shooting-presidential-palace-jammeh/
http://observer.gm/africa/gambia/article/president-jammehs-bbc-interview
http://gainako.com/?p=5618
http://sagepage-uncolonized.blogspot.com/2012/12/yahya-jammeh-west-african-gaddafi.html
http://www.bbc.com/news/world-africa-24383225

За Србин.инфо: Маја Орлић


Александар Јовановић за Ћирилизовано: Откуд текст из области спољне политике и намењен другом сајту на овом блогу? Зато што је текст Мајин, читатељке која је преко свог омиљеног сајта решила да - као слободољубив човек, а још студенткиња, и то не језика - да свој допринос онима које воли, људима Африке који се за своју слободу боре.

И зато што интернет није једносмерни медиј, није (класична) телевизија, на пример. Ако сте на интернету само "конзумент" (одговарајуће одвратна реч), онда сте вероватно и припадник "гласачког тела" (без главе). Маја је то и осетила и схватила, кренула је другим путем - да узима, али и да даје: преводи и пише.

И нека ми буде дозвољено, као читаоцу, да кажем да бих волео да прочитам интервју са Мајом Орлић. Јер таква девојка, а људина, чини вас поносним што сте Србин.







Нема коментара:

Постави коментар