Занатлије чувају и матерњи језик

Бањалука - Као по неписаном правилу бројни су приватни предузетници који својим фирмама или локалима дају стране називе. Тако се на подручју града могу видјети пицерије с италијанским именом, британски пабови, али и чудни називи фризерских и козметичких салона који у себи садрже енглеске ријечи "бјути" (лијеп), "леди" (дама), "фејс" (лице)…

 
Учитељица у пензији Дара Вукојевић каже да живи недалеко од угоститељских објеката у Борику који носе имена италијанских и швајцарских градова и да не схвата зашто од толико домаћих назива ови кафићи носе имена страних.

- Да ли је то тренд или помодарство али није ми јасно зашто то  приватници раде. Српски језик је толико богат, толико је наших лијепих градова, језера или ријека, изведеница да не морамо користити туђи рјечник. Немам ниша против да људи раде шта хоће али ми који не познајемо енглески, осјећамо се као странци у властитом граду - рекла је Вукојевићева.

Као члан Удружења просвјетних радника "Рана јесен", истиче да  ова појава смета свим члановима овог удружења, али и већини грађана.

- Многи се буне. Учитељице које су отишле у пензију под старе дане похађају курс енглеског, како се не би осјећале изгубљено и неписмено. Питам се постоји ли ико ко ради на одбрани ћирилице и српског језика - казала је Вукојевићева.

Директор Занатско-предузетничке коморе Бањалука Јован Братић рекао је да је број назива градских предузећа писан на ћирилици готово занемарљив.

- Углавом се кафићима имена дају на енглеском, италијанском или шпанском језику. Око 80 одсто градских кафића има стране називе, или носе имена свјетских метропола. Фирмама се дају страни или називи неких скраћеница, док су занатске радње једине које носе препознатљива домаћа имена. Они што чувају старе занате чувају и матерњи језик - рекао је Братић.

Истиче да је предузетницима остављена слобода избора па је на то тешко утицати.

Лингвиста Милорад Телебак сматра да је ван памети честа употреба страног језика и каже да га људи на улици често питају зашто се та појава толико раширила.

- Ти што дају стране називе, не размишљају да о људима који не познају страни језик. У Републици Српској би бар требало да се пише писмом српског језика а то је ћирилица. Свуда у свијету се обавезно контролише на којем је језику назив под којим се региструје нека радња, којим писмом је писан и да ли задовољава естетске и ликовне услове. Институције треба да пропишу обавезу да се поштује језик и писмо које је у употреби  - сматра Телебак.

Аутор. Јасмина Перишић
Извор: Zanatlije čuvaju i maternji jezik