Наше писмо најугроженије је у јавној сфери иако би баш ту требало да има заштиту државе и институција
Највећи
светски претраживач интернета препознаје ћирилицу као српско писмо.
Ипак, само неколико домаћих новина излази на овом писму, док неке
високотиражне немају чак ни ћирилично интернет издање. Употреба ћирилице
у медијима била је тема јучерашње трибине Удружења новинара Србије
(УНС).
Изговор да се латиница користи јер ћирилица није блиска свету
компјутера више не стоји. Технички проблеми који су постојали на почетку
компјутерске револуције, када није било чак ни латиничног слова ју, у
великој мери су превазиђени.
Оливера Стојадиновић, професор на Факултету примењених уметности, поменула је сајт „Типометар”, где се налази мноштво бесплатних ћириличних фонтова које могу сви да користе. Кад је о медијима реч она је истакла да је прелазак на ћирилицу питање воље и могућности да се тај подухват финансијски поднесе.
– Чињеница је да ћирилична слова заузимају 20 одсто више простора, углавном због заступљених слова „и“ и „л” која у латиници заузимају мање места, али зато је ћирилица читљивија па могу да се користе мања слова – нагласила је Стојадиновић.
О историји писма коју су Срби прихватили заједно са хришћанством и писменошћу у деветом веку, говорио је професор Филолошког факултета Александар Милановић.
– У њој се налази културно памћење нашег народа и због тога има велики симболички а не само практични значај. Најгори је ипак наш однос према ћирилици, тај комплекс ниже вредности, став да је то сељачко писмо, нижа култура, а заправо је реч о писму и правопису који су међу најфункционалнијим на свету – рекао је Милановић.
Додао је да његови студенти користе ћирилицу и да је она најугроженије у јавној сфери иако би баш ту требало да има заштиту државе и институција. Проблем је, по његовом мишљењу, што се у закону јасно не види где мора да се користи ћирилица. Као једно од могућих решења поменут је порез на језички луксуз, који би, на пример, обавезао фирме да плате уколико желе да фирма има латинични натпис.
На трибини је представљен и сајт УНС-а „Ћириловање”, који ће се бавити темама везаним за очување ћирилице и њену већу заступљеност у медијима. Ту ће бити доступни програми које би новинари могли да преузимају, конвертери у ћирилицу и занимљиви фонтови.
Србија је друга земља после Русије која је добила национални домен на ћирилици. Од јуна је регистровано скоро 7.000 .срб домена, али се не користе колико би требало, нагласио је Предраг Милићевић, извршни директор Регистра националних домена Србије.
– Највећи светски претраживач „Гугл” препознаје ћирилицу као српско писмо. Проблем је у људима, а не у технологији. Код нас су ћирилични домен углавном регистровале фирме. У Русији која је за нас референтна, користи више од 60 одсто физичких лица, а код нас само 25 одсто. Али Руси су врло хомогени и ћирилица им је битна – рекао је Милићевић.
Закључак је да се нико у Србији системски не бави очувањем ћирилице, па тако чак и сајт Храма Светог Саве има наставак .com.
Као допринос очувању српског језика у дигиталној ери Милорад Симић из агенције „Србософ”, дугогодишњи сарадник Института за српски језик, најавио је да ће на интернету, у основном облику, бесплатно, бити доступан велики српски електронски речник и речници Вука Караџића и Ђуре Даничића.
Ј.Ј.К
Извор: Ћирилица – „Гуглу” блиска, медијима страна - Снага Народа - Снага Народа
Оливера Стојадиновић, професор на Факултету примењених уметности, поменула је сајт „Типометар”, где се налази мноштво бесплатних ћириличних фонтова које могу сви да користе. Кад је о медијима реч она је истакла да је прелазак на ћирилицу питање воље и могућности да се тај подухват финансијски поднесе.
– Чињеница је да ћирилична слова заузимају 20 одсто више простора, углавном због заступљених слова „и“ и „л” која у латиници заузимају мање места, али зато је ћирилица читљивија па могу да се користе мања слова – нагласила је Стојадиновић.
О историји писма коју су Срби прихватили заједно са хришћанством и писменошћу у деветом веку, говорио је професор Филолошког факултета Александар Милановић.
– У њој се налази културно памћење нашег народа и због тога има велики симболички а не само практични значај. Најгори је ипак наш однос према ћирилици, тај комплекс ниже вредности, став да је то сељачко писмо, нижа култура, а заправо је реч о писму и правопису који су међу најфункционалнијим на свету – рекао је Милановић.
Додао је да његови студенти користе ћирилицу и да је она најугроженије у јавној сфери иако би баш ту требало да има заштиту државе и институција. Проблем је, по његовом мишљењу, што се у закону јасно не види где мора да се користи ћирилица. Као једно од могућих решења поменут је порез на језички луксуз, који би, на пример, обавезао фирме да плате уколико желе да фирма има латинични натпис.
На трибини је представљен и сајт УНС-а „Ћириловање”, који ће се бавити темама везаним за очување ћирилице и њену већу заступљеност у медијима. Ту ће бити доступни програми које би новинари могли да преузимају, конвертери у ћирилицу и занимљиви фонтови.
Србија је друга земља после Русије која је добила национални домен на ћирилици. Од јуна је регистровано скоро 7.000 .срб домена, али се не користе колико би требало, нагласио је Предраг Милићевић, извршни директор Регистра националних домена Србије.
– Највећи светски претраживач „Гугл” препознаје ћирилицу као српско писмо. Проблем је у људима, а не у технологији. Код нас су ћирилични домен углавном регистровале фирме. У Русији која је за нас референтна, користи више од 60 одсто физичких лица, а код нас само 25 одсто. Али Руси су врло хомогени и ћирилица им је битна – рекао је Милићевић.
Закључак је да се нико у Србији системски не бави очувањем ћирилице, па тако чак и сајт Храма Светог Саве има наставак .com.
Као допринос очувању српског језика у дигиталној ери Милорад Симић из агенције „Србософ”, дугогодишњи сарадник Института за српски језик, најавио је да ће на интернету, у основном облику, бесплатно, бити доступан велики српски електронски речник и речници Вука Караџића и Ђуре Даничића.
Ј.Ј.К
Извор: Ћирилица – „Гуглу” блиска, медијима страна - Снага Народа - Снага Народа
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!