"Перемога" је украјинска реч за победу, а недавно је добила нову конотацију: пораз представљен као победа.
Неколико живописних видеа уског грла код Дебаљцева и његове периферије. Призори с пута неодољиво подсећају на оне с краја лета код Амвросијевке и Иловајска, и незаборавне апокалиптичне слике првог "Јужног џепа". Има доста језивих слика с правца којим су се кретале војне јединице, тако да када се гледају осетите снажан дежа ви, као да није прошло шест месеци од када је излудела гомила појурила да се пробије од Иловајска и тамо посула пут лешевима и скелетима возила, које је касније дуго требало уклањати. У том смислу, прича о Дебаљцеву јасно показује да хунтина команда, иако су делови пешадије научили нешто у овоме рату, и даље много не мари за своје јединице, због чега хунтине снаге трпе превелике губитке, који су се могли избећи да је било компетентног вођства. Неки мисле да све то није могло да се деси без издаје и да се с врха команде хунте информације стално прослеђују Новоруским оружаним снагама, али како год бичо, мислим да не треба за све кривити агенте - мада је факат да се без њих не може. Ја мислим да је недовољна компетентност хунтиних генерала који померају стрелице по картама имала значајнију улогу у војним поразима хунте. У принципу, и за то има објективних разлога (Украјинске оружане снаге су, на срећу, демонтирали 24 године, уништавајући огромно совјетско наследство, војно обрзовазовање и професионализам, док је главни и системски критеријум за напредовање у каријери постала политичка лојалност на граници пузавости, па је Украјина створила гомилу генерала познатих најпре по корупцији и амбицији да дођу на места где се може красти - уз неколико изузетака који су још више истицали правило. Има и субјективних разлога, када се скривање сопствених погрешних прорачуна претворило у операције у којима су војници масовно гинули. Чак и амерички специјалисти - саветници хунте по питањима логистике, извиђања, информатичког и електронског ратовања нису могли да сасвим закрпе системске рупе хунтине ратне машинерије. Кадрови су изузетно важни, да не кажемо да "решавају све", и свакако је могуће наћи пристојне команданте на нивоу чете, батаљона, па чак и бригаде, али што се тражи навише по војној хирерархији, то су мање шансе да ће се наићи на пристојног војника, што и не треба да чуди, јер политичка и идеолошка лојалност нису довољне да компензују професионалне недостатке, које војници касније плаћају својом крвљу.
Уз видеа, ту је и рубрика виртуелног "перемогаза", дражесног Косте Гришина, аутора који очарава својом генијалношћу и умећем да крваву драму претвори у крваву фарсу, или, како би рекао један мој познаник љубитељ црног хумора, у "крвави флајш". (Али се вашем преводиоцу, поштовани читаоци и корисници Ћирилизовано, не да преводити некада Гришина а сада Семен Семенченка, на извору имају и фотокопија СС писанја на руском и превод на енглески, па коме је до тога, нек код Касада изволи.)
Изворни текст на руском: Colonel Cassad - Дорога перемоги
Извор: Colonel Cassad (in English) - The road of peremoga
Превео и приредио: Александар Јовановић - Ћирилизовано
Неколико живописних видеа уског грла код Дебаљцева и његове периферије. Призори с пута неодољиво подсећају на оне с краја лета код Амвросијевке и Иловајска, и незаборавне апокалиптичне слике првог "Јужног џепа". Има доста језивих слика с правца којим су се кретале војне јединице, тако да када се гледају осетите снажан дежа ви, као да није прошло шест месеци од када је излудела гомила појурила да се пробије од Иловајска и тамо посула пут лешевима и скелетима возила, које је касније дуго требало уклањати. У том смислу, прича о Дебаљцеву јасно показује да хунтина команда, иако су делови пешадије научили нешто у овоме рату, и даље много не мари за своје јединице, због чега хунтине снаге трпе превелике губитке, који су се могли избећи да је било компетентног вођства. Неки мисле да све то није могло да се деси без издаје и да се с врха команде хунте информације стално прослеђују Новоруским оружаним снагама, али како год бичо, мислим да не треба за све кривити агенте - мада је факат да се без њих не може. Ја мислим да је недовољна компетентност хунтиних генерала који померају стрелице по картама имала значајнију улогу у војним поразима хунте. У принципу, и за то има објективних разлога (Украјинске оружане снаге су, на срећу, демонтирали 24 године, уништавајући огромно совјетско наследство, војно обрзовазовање и професионализам, док је главни и системски критеријум за напредовање у каријери постала политичка лојалност на граници пузавости, па је Украјина створила гомилу генерала познатих најпре по корупцији и амбицији да дођу на места где се може красти - уз неколико изузетака који су још више истицали правило. Има и субјективних разлога, када се скривање сопствених погрешних прорачуна претворило у операције у којима су војници масовно гинули. Чак и амерички специјалисти - саветници хунте по питањима логистике, извиђања, информатичког и електронског ратовања нису могли да сасвим закрпе системске рупе хунтине ратне машинерије. Кадрови су изузетно важни, да не кажемо да "решавају све", и свакако је могуће наћи пристојне команданте на нивоу чете, батаљона, па чак и бригаде, али што се тражи навише по војној хирерархији, то су мање шансе да ће се наићи на пристојног војника, што и не треба да чуди, јер политичка и идеолошка лојалност нису довољне да компензују професионалне недостатке, које војници касније плаћају својом крвљу.
Уз видеа, ту је и рубрика виртуелног "перемогаза", дражесног Косте Гришина, аутора који очарава својом генијалношћу и умећем да крваву драму претвори у крваву фарсу, или, како би рекао један мој познаник љубитељ црног хумора, у "крвави флајш". (Али се вашем преводиоцу, поштовани читаоци и корисници Ћирилизовано, не да преводити некада Гришина а сада Семен Семенченка, на извору имају и фотокопија СС писанја на руском и превод на енглески, па коме је до тога, нек код Касада изволи.)
Изворни текст на руском: Colonel Cassad - Дорога перемоги
Извор: Colonel Cassad (in English) - The road of peremoga
Превео и приредио: Александар Јовановић - Ћирилизовано
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!