Тако ти ја пратим агрегатор довода и прочитам да је "Порошенко презентовао нову непорециву потврду руске агресије". Помислих да ће сад да ме тресне гром ИСТИНЕ. И заиста, ето линка на твит и две невероватне фотографије.
Нешто од оног на горњим сликама су козачке личне карте, а козаци нису ни крили да се тамо боре и да се боре на организован начин још од пролетос - то није тајна од априла 2014. Затим су ту и неке ознаке, медаље и иконе, све из исте, козачке приче. И руски пасоши, без икаквог објашњења чији су и одакле су ти људи дошли. Подсећам вас да је од самог почетка пракса с добровољцима кад долазе у Донбас подразумевала да предају пасоше на граници, и да евиденција о њима није била најуреднија, тако да су, кад погину и нема никога ко би их препознао, сахрањивани као "непознат војник" у заједничку, братску гробницу. Али су чак и тада неки људи стизали с пасошима. На пример, један добровољац који је морем и преко Мариупоља (пре пада) дошао у Донбас, стигао је с руским пасошем и користио локални транспорт да дође у СБУ Луганска, где се придружио милицији. Наравно, до јесени се видело да таква пракса не води никуда - на пример, када сам радио интервју са водником из батаљона "Жиган" Семеновског, он је имао пасош Руске федерације, војничку књижицу ДНР и потврду да у војним акцијама учествује од 9. септембра 2014. године. Што значи да би хунта, да је наш "Жиган" пао у борби и да је хунта дошла до његових докумената, исто могла да их представи као доказ "руске агресије". Као кад бих ја налетео на мину на путу за Новосветловку и они покупили мој руски пасош - да ли би то био доказ агресије'. А шта да имам украјински идентификациони број? Или спомен медаљу добијену на Дан рођења Стаљина?
У ствари, помоћ добровољаца (не само из Русије, већ и из суседних и далеких земаља) није агресија, и подразумева се присуство одређеног процента докумената (службених и неслужбених) оних земаља из којих су људи дошли да се добровољно боре за Донбас - као и за време Шпанског грађанског рата против фашизма, када су добровољци са собом носили документа из своје државе.
Иначе, крунски драгуљи међ овим доказима су истекли сертификат члана Државне думе РФ и знак припадника царинске полиције, који је одавно неважећи, укинут. Да поновим, особу с таквим куриозитетима ништа не спречава да иде да се бори, али по хунтиној логици, ако таква особа још увек има свој руски пасош, то значи да је СССР напао Украјину. Све у свему - неозбиљно. Нешто слично представи са аутобусом из Волновахе којег је пенетрирао субпројектил из мине, са којим је Порошенко махао пред Европом.
Овде је нешто друго интересантно: хунта нам сво време рата прича како шаље своје излетнике у Донбас и да они тамане на "хиљаде Путинових војника". Али, ако је тако, где су онда хиљаде докумената да потврде њихово присуство у Украјини? Зашто Порошенко, кад већ цвили о руској агресији на Донбас, ОВО нуди као доказ, а Сједињене Америчке Државе показују мутне сателитске фотографије које имплицирају - ништа?
Јер хунта, осим махања некадашњим ознакама припадника царинске полиције и потврде Државне думе о чланству, нема шта да покаже у смислу докумената који потврђују другу етапу хибридног рата. А нема, јер те бајке, војне победе над руском војском, постоје једино у главама лоших пропагандиста, па су, следствено, докази о тим победама подједнако виртуелни.
Аутор: Борис Александрович Рожин
Извор: Colonel Cassad (in English)
Превод: Ћирилизовано за СРБИН.ИНФО
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!