Русија и Иран мењају правила игре светског рата

Динамика руске спољне политике је благо речено импресивна откако је САД објавио рат уводећи финансијске и економске санкције Русији. Није још увек јасно да ли ће бити довољно да разбије економску опсаду Вашингтона и отвори пут за истинску глобалну економску алтернативу банкротираном доларском систему.
 

Јасно је да се Владимир Путин и група индустријских барона која се налази иза њега не скривају у страху.Последњи пример је скорашња посета руског министра одбране Техерану како би склопили велике војне договоре са Ираном. Утицај за обе земље као и за будућност Евроазије је потенцијално велика.

Русија и Иран су потписали договор о војној сарадњи 20. јануара ове године у Техерану. Руски министар одбране Сергеј Шојгу и ирански министар одбране и војне логистике Хусеин Деган потписали су нови договор. Истичући на њиховој важности Шојгу је рекао: „Теоретска база сарадње у војној сфери је створена.“

Додао је да су се две земље сагласиле о „билателарној сарадњи у практичном смислу и промоцији пораста војних капацитета оружаних снага обеју земаља.“ Њих двојица су се такође договорили о „важности потребе да се развије руска и иранска кооперација у заједничкој борби против мешања спољних сила у проблеме региона“, изјавио је ирански министар одбране Деган. Како би отклонио свако неразумевање, додао је да је разлог за погоршање ситуације у региону политика САД-а да се меша у унутрашње проблеме других земаља.

Како се обе земље граниче са стратешки важним Каспијским морем, њихово приближавање је од огромног утицаја на глобалну геополитику. Обамина администрација је покушала да методом штапа (економске санкције) и шаргарепе (обећање да ће повући санкције) изманеврише Иран како би начинио велике уступке на свом нуклеарном програму.
До недавно, упркос САД-овим санкцијама због Украјине, Русија је била вољна да покаже добру вољу Вашингтону и учествује у 5-1 нуклеарним преговорима са Ираном како би Техеран направио велики уступак у нуклеарном програму. Та фаза је јасно готова и позиција Ирана у преговорима са САД-ом, Француском, Немачком и Британијом је постала много снажнија.

Иран, Сирија и рат за цевовод

За Вашингтон, нуклеарни притисак је део покушаја да се Иран присили да напусти свог савезника Башара ел Асада у Сирији, а да отвори пут за Катар, блиског савезника Саудијске Арабије и једног од највећих извора природног гаса у Персијском заливу. Катар, који је главни финансијер САД-ових и израелских ИДИС-ових терориста у Сирији и Ираку, сада жели да свој гас извози преко Сирије и Турске у ЕУ.

Иран, који држи други део огромног извора гаса Персијског залива, потписао је стратешки уговор са Асадом и Ираком у јуну 2011. По коме би се саградио нови Иран-Ирак-Сирија цевовод дуг 1500 километара, од њиховог складишта Асалујеха, иранске луке близу налазишта Јужни Парс па све до Дамаска у Сирији. Одатле би цевовод водио преко Либана до источног Медитерана и великог европског тржишта гаса. Назвали су га „исламским цевоводом“.
Запремина иранског гаса би била скромна у односу на руски Јужни ток. Приближно 20 милијарди кубика годишње би остало за Европу од цевовода Иран-Ирак-Сирија, у поређењу са 63 милијарде од Јужног тока.

Катар би био губитник. Oва сунитска исламска држава, која финансира ИДИС, као и Муслиманско братство и друге шармантне џихадисте није присталица такве идеје. Катар се приближио Асаду 2009. И предложио да саграде цевовод Катар-Сирија који би до ЕУ дошао преко Турске, али је глатко одбијен. Асад је рекао да су његови односи са Русијом и Газпромом много важнији. Баш у време када се потписивао договор о исламском цевоводу Иран-Ирак-Сирија, Вашингтон, Саудијска Арабија и Катар су одлучили да покрену рат како би свргли Асада и заменили га режимом који би био пријатељскији према Катару и Вашингтону. Тешко да је све била случајност.

Блиске војне везе Ирана и Русије

Данас, Путинова Русија и Иран су два постојана савезника Асада у рату против исламиста ИДИС-а које обучава САД. Ипак, савезништво Москве и Техерана је било опрезно све до сада.
Године 2010., када је Дмитриј Медведев био председник одговоран за спољну и одбрамбену политику Русије направио је направио много помирљивих потеза да пређе на Вашингтонову “добру страну”. То је била ера када је Хилари Клинтон блесаво ресетовала односе односе САД-а са Русијом после Путиновог одласка са места председника и свеже инаугурације “мирног демократе” Обаме.

Један од потеза који је највише коштао Медведева било је потписивање председничког декрета у септембру 2010. у коме је подржао забрану УН-ове забране продаје оружја Ирану (забрана је финансијски подржана од стране САД-а) као део санкција САД-а против наводног нуклеарног програма Ирана. Забрана је руску војну индустрију коштала 13 милијарди долара због забране продаје војно-технолошких производа последњих неколико година, процењује Центар за анализу светске трговине оружјем (CАWАТ).

Медведевљев декрет забранио је све војне трговине Русије и Ирана и укључио је трансфер оружја до Ирана изван граница Русије авионима или бродовима који су под руском заставом. Медведев је такође ретроактивно анулирао иранску већ плаћену куповину софистицираног руског С-300 земља-ваздух САМ ракетног система. Иран је тада тужио руску државну фирму Rosoboronexport на ОSCЕ Арбитражном суду у Женеви.

s400

Све до сада проблем С-300 је био главна кост у грлу односа Техерана и Москве. Сада, према извештајима Debka.file (прим. прев. израелска обавештајна служба углавном прослеђује информације и своју пропаганду овом сајту) Русија се сложила да испоручи С-300 систем који је Иран купио 2007. Русија ће такође испоручити С-400 напредни ракетни систем. Они цитирају иранског министра одбране:”Две земље су одлучиле да реше проблем са С-300”. Генерал пуковник Леонид Ивашов, бивши званичник руског министарства одбране, је додао: “Направљен је корак у смеру сарадње на пољу економије и војне технологије, у најмању руку по питању одбрамбених система С-300 и С-400”.

Познаваоци војног оружја кажу да је С-400 далеко супериорнији од УС ПАЦ-3 ракете Патриот. Верује се да је С-400 први систем на свету који може да користи различите врсте ракета, и претходно направљене и нове, јединствене за САМ. Он је мобилан и тешко је открити га. Може да погоди стратешке бомбардере попут Б-1, ФБ-111 и Б-52Х; електронске борбене авионе попут ЕФ-111А и ЕА-6; извиђачке авионе ТР-1; авионе са брзим откривањем радара као што су Е-3А и Е-2Ц; борбене авионе Ф-15 и Ф-16; скривене авионе попут Б-2 и Ф-117А; стратешке крстареће ракете попут Томахавка и балистичке ракете домета до 3500 км.
Са друге стране, Пентагоново колосално оружје Lockheed Martin F-35 Joint Strike Fighter није дизајнирано да пробије одбрану С-300/С-400 система. Упссс…

Амерички пројекат Ф-35, “борац будућности”, који има нуклеарно оружје за масовну деструкцију, започет је 2001. Након деценије, превазиђеног буџета за 100%, очекује се да ће коштати 1.5 трилиона долара. Због таквог неуспеха, на нож су узети сви слични пројекти Пентагона и њихов буџет је смањен. Међутим, сада користећи ИДИС у Сирији и Ираку и конфликт у Украјини са Русијом позвано је на проширење буџета за 35 милијарди долара. Украјинска криза и ИДИС су тачно на време спасили америчку војну индустрију.
Ако је извештај DebkaFile o испоручењу С-400 Ирану тачан, а највероватније јесте, тада је геополитика целе битке између Обамине администрације и Русије, Ирана, Сирије и ускоро Кине врло глупа.

Битку воде саветници председника Обаме који имају тунелску визију, попут Сузан Рајс. Они су неспособни да нађу везу између догађаја, и према томе нису интелигентни људи. Воде је војни индустријски комплекси САД-а, главни уговарачи очајног Ф-35. Води је врло богата, зависна од моћи, олигархија која је убеђена да поседује свет. Заправо, према последњим догађајима, они губе контролу над светом за који су мислили да контролишу захваљујући својој глупости. Неки то називају законом непредвиђених последица.

Аутор текста је F. William Engdahl, који је консултант за стратешки ризик и предавач. Има диплому из политике са универзитета Принстон и најпродаванији је аутор по питању нафте и геополитике.

Преводилац текста, инспирисан последњим пасусом, као доказ ауторових тврдњи, предлаже текст http://srbin.info/2015/01/26/zeleni-gadafijev-otpor-nato-je-izgubio-rat-sada-se-igra-po-nasim-pravilima-ekskluzivno/

Аутор: Ф. Вилијам Енгдал
Извор: Putin and Iran Do a ‘Game Changer’ | New Eastern Outlook
За  СРБИН.ИНФО и Ћирилизовано превела: Маја Орлић

Коментари