Пуковник Касад: Укратко о важном


1.Заиста има делимичног повлачења тешког наоружања. Хунта, мада много спорије од ДНР и ЛНР, повлачи нешто од тешког наоружања, иако је све то праћено повременим борбама без икаквог оперативног значаја. Хунта није прогурала идеју о мировним снагама, незадовољна је својом саботажом процеса повлачења, али је, после Захарченковог ултиматума и после повика на њу и ДНР из Европе, да повлачење тешког наоружања мора да иде брже, заиста почела да неке ствари повлачи. На чудан начин: иако то ради са нешто артиљерије и СВЛР, наставља са ротацијама на линији фронта, али не само то, већ довлачи оклопне јединице, и као замену онима са губицима, и као појачање групацијама које могу учествовати у офанзиви. Генерално, вара где год може. Општа тенденција је таква да ће неко време интензитет војних дејстава бити редукован на минимум и вероватније је да ће бити месец-два некаквог "примирја" у Донбасу, него да га бити неће. Али је сигурно да ће "Империја Добра" и њене кијевске марионете у једном тренутку прекинути примирје, па се и Новоруске оружане снаге и хунта припремају за пролећну кампању. Према службеним изворима из ДНР, тренутно се у НОС сваког дана пријављује до 200 нових људи. Бројка сасвим пристојна, и ако темпо појачавања остане исти, онда ће НОС до априла не само успети да потпуно надокнаде губитке претрпљене у зимској офанзиви, већ ће и повећати своју бројност, мада ће хунта, и то треба рећи, задржати одређену, иако не од пресудне важности, бројчану премоћ, због својих већих мобилизацијских могућности.

2.  Рад страних војних инструктора у Украјини, који ће неке украјинске јединице обучавати по западним стандардима, са фокусом на добијање страног оружја, почеће у марту. Са украјинске стране, сарадња се остварује преко Министарства одбране и делимично преко СБУ. Под плаштом обучавања генеричких војних јединица, наставиће се распоређивање информацијске и извиђачке инфраструктуре САД, а рашће и број НАТО земаља у том процесу, који се тренутно одвија уз страховање дела америчког естаблишмента да би савремено америчко наоружање могло допасти руку Новоруских оружаних снага, значи руских. Објављена коресподенција између начелника Генералштаба УОС, Муженка, и представника приватне војне компаније "Грин груп", показује један начин решавања тог проблема. Опсервација страних стручњака код Изјума и Волновахе указује да је планирана сарадња са УОС већ отпочела.

3.  У и око Мариупоља, града о ком хунта и САД непрестано трубе да је у опасности, опажено је прегруписавање снага на северу у правцу Гранитноје и Волновахе. Треба напоменути и једну интересантну карактеристику хунтине одбране, прилично слабо утврђивање на истоку града, што као да призива Новоруске оружане снаге да са истока крену у борбу за градске блокове. У суштини, провоцира се чеони напад, иако је очигледно да много више обећава бочни напад на север Мариупоља, ако поново крену војна дејства високог интензитета. Наш извор из Мариупоља каже да ће хунта, ако јој стварно запрети опасност од губитка града, дићи у ваздух неколико објеката од стратешке важности.

4.  И нешто о попуни хунтиних снага после зимске кампање. Највећи део материјалних средстава (нових, поправљених и обновљених) достављен је јединицама Украјинских оружаних снага. Батаљони територијалаца и "пунитиваца" су добили само остатке. Исто важи за редовно снабдевање, које се још увек делимично заснива на добровољним испорукама. Очекује се да ће се убрзо појавити проблем недостатка муниције за СВЛР, која се не производи у Украјини. Али, и прилично изненађујуће, појавио се и проблем лаког наоружања - наравно да га у Украјини има колико год желите, али су то углавном "антиквитети", варијанте АК са којима већ сада можемо видети украјинске војнике, који их користе да би компензовали недостатак савременог ватреног оружја. Такође треба напоменути да су мобилизацијске залихе Украјине, које су отворене последњег пролећа за снабдевање АТО, знатно смањене после годину дана рата, нарочито оброка, конзерви меса и горива. Судећи по скандалима у врху хунте, добар део тих  средстава до фронта није ни стигао (нпр, летос су се у Дњепропетровску могле купити цигарете из времена СССР-а), било да су покрадена или продата на црно.

Генералштаб још увек није способан да потпуно потчини разне батаљоне, јер се војно руководство боји политичких последица (нереда у Кијеву, између осталог, за које нема наређења од САД да их разбије - за сада), плус што код пунитиваца и територијалаца ауторитет министра одбране и шефа Генералштаба стоји веома ниско, јер је информативна кампања претварања дебаљцевске катастрофе у победу била неуспешна, а међу војницима се шире приче оних који су успели да изађу из обруча, са свим детаљима о бежанији команданата и страшним условима под којима су морали да се бране и повуку. За губитке криве команду сектора и Генералштаб, док команданта 128. бригаде заиста поштују и захвални су му што је сам донео одлуку због које се бар нешто људи спасло. И треба рећи, иако је тај човек непријатељ, заслужио је да му одају признање.


Аутор: Борис Александрович Рожин
Извор: Colonel Cassad (in English)
Превод: Ћирилизовано за СРБИН.ИНФО

Коментари