Да ли је могуће?

Шетам прије неколико дана једном градском улицом и случајно, или не, сретнем се са једним војним пензионером високог ранга. Уз обострани поздрав и куртоазно га приупитам шта ради и чиме се бави као пензионер, а он ти мени полако, реч по реч, исприча у детаље чиме се бавио у последња два дана.

„Јуче сам ти био у републичком фонду ПИО - Филијала за град Београд, да се информишем шта је урађено са мојим захтевом за повраћај бесправно смањене пензије и доношење решења сада по новом позамашном смањеном износу исте. 

Обзиром да сам захтев поднео пре више од два месеца и у дотичној филијали на шалтеру 5, упутише ме у канцеларију 39 или 40. Покуцам, уз дозволу уљудно уђем у канцеларију, представим се ко сам, шта сам и зашто сам дошао. Службеница ми љубазно објасни и упути ме на други спрат у канцеларију бр. тај и тај. Одмах се упутим на други спрат и, по истом маниру, друга службеница, схвативши зашто сам дошао, одмах ме упути у Дирекцију фонда, с објашњењем да је брдо таквих захтева стигло и да их достављају Дирекцији фонда. На моје питање шта ће мој захтев у Дирекцији фонда, јер се нисам жалио на недобијено решење у првом степену, одговор је следио одмах - тако им је наређено.

Пошто се ближио крај радног времена, сутрадан се упутим право у Дирекцију фонда, знатижељан шта ово све може да буде, не слутећи шта ћу све сазнати. На пријавници Дирекције фонда обезбеђење ме упути такође на други спрат канцеларија бр. тај и тај, где ме прими господин са врло израженим пословним маниром и по мом представљању и објашњењу зашто сам дошао, врло кратко и јасно ми објасни - видите ове картонске кутије (које су биле сложене до плафона канцеларија веће квадратуре од осталих), то су све захтеви поднешени од пензионера из свих филијала у Републици Србији. Заборавих да кажем, да ми је то, чим сам ушао у канцеларију, одмах запело за око, што ми је изазвало сумњу да нисам дошао на право место.

Обратим се дотичном господину и он ми одмах кратко одговори, показујући на гомилу картонских кутија у којима су све захтеви пензионера, да ни случајно не доносе решења по том основу која траже пензионери и да им је тако наређено. Пошто господин прихвати неке моје ставове у вези са оваквим понашањем надлежног министарства и кад му рекох да сам војни пензионер и шта сам био итд, и увидевши да се у проблем усклађивања војних пензија разумем, што је потврдио, рекавши да смо у праву за тражено усклађивање, констатовали смо да је смањење пензија по оваквом систему дискриминаторско и просто неодрживо.

И тако завршимо ћаскање. Излазим на врата захваљујући се на веома важној информацији, да нам фонд ПИО неће достављати тражена решења, што ме је одмах навело на закључак да има сумњивих радњи код донетог закона о привременом смањењу плата и пензија, али немоћан да схватим, како то, да држава, која је сама донела закон о општем управном поступку,  даје себи за право да га не поштује. То се не памти ни у много недемократскијим системима у свету. Па зар овако у Европу? Али, ако и они исто раде, а такав се закључак намеће, нама не треба Европа, нама требају политичари који поштују сопствене законе и сопствени народ."

И тако, идући према аутобусу, питам се да ли ће ико од пензионера добити тражено решење. Или неће. Да ли је могуће?


У Београду, 2. марта 2015                                                                  Милорад Колашинац