Пуковник Касад: Љубазна Црноморска флота


Адмирал Касатонов у веома информативном интервјуу открива неке детаље операције "љубазних људи".

Када се полуострво поново ујединило са Руском Федерацијом, "Љубазни људи" и "Крим је наш" су постали нови руски брендови. Ускоро, већ идуће недеље, биће прослављена прва годишњица уједињења. За уједињавање са Русијом је гласало више од 80% Кримљана.

Руска Црноморска флота је после тога почела да се појачава новим бродовима, авионима, обалским системима. Армијска група је значајно појачана. Задатак постављен Министарству одбране био је да група буде самодовољна. Уредник РИА Новости Сергеј Сафронов је о процесу решавања тог проблема разговарао са адмиралом у пензији Игорем Касатоновим, који је био командант Црноморске флоте у периоду 1991-1992. године.


Адмирал Игор Касатонов и вођа понуне у Севастопољу Алексеј Чали
Игоре Владимировичу, како се догодило да моћна Црноморска флота буде практично уништена?

Најважнији циљ наших противника је 1991. године био је уништавање наше војске. Уништен је појас стратешке одбране, седам војних области, три групе снага, три стратешке команде су нестале. Туркестанска војна област, на пример, бројала је 400,000 људи, група у Украјини - више од 700,000 хиљада, група на Балтику - више од 350,000 људи.

Совјетска армија је 1991. године имала 3,5 милиона припадника. Два милиона је нестало. Све групе снага које су остале на територији нових држава су пренете тим републикама. Тако је Црноморска флота завршила у независној Украјини. Руска влада је показала неразумну великодушност и политичку кратковидост. Све се по флоту могло завршити трагично, да није било свести морнара Црноморске флоте, њиховог незадовољства, воље команданата и чињенице да морнари нису прихватили нову заклетву на оданост. То је био протест, чак и побуна. И не толико против Украјине, пре против Русије.

Ви сте управо тада постали командант Црноморске флоте?

Да, ситуацију смо успели да преокренемо за осам месеци, вође су селе за сто, почели су преговори. Међутим, били смо збуњени тиме што се Русија, иако практично кредитор Украјине, понашала као нека врста посредника. И поред те чињенице, требало је да будемо тврђи. јер после 3. августа 1992., преговарачки процес је довео до катастрофе: Црноморска флота је морала да напусти све изузев Крима - Николајев, Херсон, Одесу. Остали су нам само Севастопољ, Феодосија и Гвардескоје аеродром близу Симферопоља. То је била огромна грешка. Скоро 25% украјинског становништва је живело на овим кључним тачкама - десет милиона људи. То јест, били су унутар руске информативне сфере утицаја.

Колика је била група када сте јој Ви командовали?

Почело је смањивање групе какво се не памти. Ја сам, као командант, имао групу од 70,000 припадника и 80,000 запослених цивила. Флота је до 16. марта 2014. спала на 12,000 људи, уместо 25,000, колико је требала да има по споразуму са Украјином о подели флоте. И наравно, оперативна зона и зона одговорности - све је то сведено на минимум.

Ипак, флота је остала на Криму. И управо је та околност помогла да се армијска група значајно повећа 2014. године?

Чињеница да је Црноморска флота била и остала тамо постала је основа за дејства која су уследила после 23. фебруара прошле године. Може се рећи да је Црноморска флота поставила темеље, јер официри су знали шта се дешава около, где се налазе украјинске јединице, разрађивали су та сценарија по мапама. То јест, Црноморска флота је извршила своје задатке - љубазни људи" су их донели и Врховни Савет Крима је заузет између 27. и 28. фебруара.

И на крају, ко су "љубазни људи"?

"Љубазни људи" су војне спецназ.

Можете ли подићи вео тајности и рећи нам нешто о операцији блокирања украјинских јединица?

Могу да цитирам генерал-пуковника Волкова: "Бриљантна концентрација средстава и специјалних снага на Криму је изведена уз употребу мера камуфлирања какву Украјинци нису очекивали, а примењен је и велики број различитих мера у претходном дезинформисању непријатеља."

Обавештајним службама НАТО-а је промакло све могуће и немогуће. Разлози су строг режим радио-тишине током периода концентрисања групе и вешто коришћење севастопољске базе и средстава војног транспорта којима су на Крим размештене оружане снаге.

Одакле су стизали бродови?

Из Новоросијска, а војници ваздушним путем. Свашта се могло очекивати. Крим је био праплављен украјинском војском. Она ништа није учинила- само се предала. Некима је остављено оружје, али без муниције, јер је то била прва ствар коју су им "љубазни људи" одузимали.

Да ли су Украјинци нешто слутили, знали?
Наравно. Речено ми је да су Украјинци добили информацију да би три хеликоптера требало да слете на Крим у фебруару, али их је слетело шест. Најављено је да ће у базу Гвардевски слетети један Ил-76, слетело их је три са 500 људи. Било је и диверзантских јединица, извиђача, водича, сви су радили заједно с групом флоте. Наравно, и маринци су имали своје задатке.

Да ли на Криму сада постоји било шта опасно?

Донекле нас брине северозапад Крима, тамо нема нико, земља је ненасељена. Али смо сада тамо поставили осматрачнице. Опасна је то зона. На супротној страни, код Очакова, украјинска група се појачава. Раздаљину између те две обале брзим десантним чамцима могуће је прећи за 45 минута.

Да ли на Криму има С-300?

Украјински С-300 су застарели и стављени ван функције. Сада су тамо нови руски противавионски системи типа С-300. Са нашим посадама. Украјинско ђубре је остало у Балбеку. Били смо спремни да им га предамо, као и бродове, али када су почела борбена дејства на југоистоку Украјине, потпуно смо обуставили испоручивање средстава.

Али ћемо их вратити?

Вратићемо, али не сутра, не прекосутра, не за недељу дана. Док Кијев не промени понашање, то нећемо учинити. Није проблем само с бродовима, већ и са огромним залихама застарелог, совјетског оружја.

Да ли ће бродови Црноморске флоте и надаље бити базирани у Новоросијску?

Тамо ће бити базиране подморнице, системи заштите и одбране, бригада обалске заштите, неке копнене јединице и позадински систем.

А у Балаклави?

У Балаклави неће бити ничега.

Планирано је да "Мистрал" буде распоређен у Севастопољ?

Наравно, питање распоређивања бродова типа "Мистрал" у Севастопољ јесте разматрано. За то смо се припремали. Први брод је требао да оде за Владивосток, други - за Севастопољ. На оба места смо се припремали. "Мистрал" има велики депласман, па смо, на пример, појачали пристан и продубили увалу Куринаја.

Можемо ли ми да изградимо носач хеликоптера какав је "Мистрал"?

У таквом временском оквиру не можемо, не у овом тренутку. Треба свега. Шкртица плаћа двапут, неспособан три пута. Коме треба брод који се гради 6-7 година. Ми не можемо чак ни крстарицу "Адмирал Горшков" да ставимо у службу, а то је било предвиђено за 2006., односно пре девет година. За крстарицу "Адмирал Касатонов" је требало 60 месеци, то јест пет година. У совјетска времена бродови таквог депласмана, нпр. пројекат 61 у Николајеву су били спремни за 12-14 месеци.

Интервју (на руском): Адмирал Касатонов: Севастополь готовится к базированию "Мистраля" | РИА Новости

Б.А. Рожин: Могу да додам да је улога флоте заиста била веома велика. Током тих дана једноставно се није могла превидети активност великог десантног брода (Большие десантные корабли - БДК), који је крстарио између Севастопоља и Новоросијска и тајно искрцавао јединице специјалних снага које су спроводиле кључне фазе операције. Тада су нам мештани говорили да БДК пристаје увече, крцат људством и возилима (ја лично сам за концентрацију војске у Новоросијску сазнао 24-25. фебруара ), истовара ноћу, и после одлази по другу туру.

Ћирилизовано: Рожин иначе живи у Севастопољу, ово му је и физички блиска тема. Ми бисмо да вам скренемо пажњу на финале интервјуа са адмиралом. Очигледно, није свака критика руске војске и војно-индустријског комплекса анти-руска пропаганда. Подсећамо вас да је аналитичар Индијац биранијим речима изразио сумњу у квалитет руске војне индустрије, посебно бродоградње, него што је то учинио адмирал Касатонов: Ћирилизовано: "Дипломат": Да ли Русији заиста треба нови носач авиона?


Извор: Colonel Cassad - Вежливый Черноморский Флот
Превео и приредио за Ћирилизовано и СРБИН.ИНФО: Александар Јовановић

Коментари