Сећате ли се судбине Републике Српске Крајине? Кијев је живо памти!


Од средине 90-их се зна:

Демократија? То је кад Хрвати хоће независност од Србије.
Побуна? То је када крајишки Срби хоће независност од Хрватске.


Реч је о сукобу између Републике Српске Крајине и Хрватске од 1991. до 1995. године. Хрвати су под вођством Фрање Туђмана прогласили  независност од Југославије, одбили да признају право на самоопредељење крајишким Србима, и на крају, уз пуну подршку САД, поразили своје непријатеље и повратили свој "територијални интегритет - после договореног "прекида ватре".

Ове године се обележава 20-годишњица окончавања борби, што Хрвати називају "Домовинским ратом", али је то за Србе "Рат са Хрватском".

Значај читавог тог низа догађаја за украјински сукоб увидели су украјински политичари. Као што је познато, недавно је лидер Порошенковог блока у Врховној ради, Јуриј Луценко, отворено позвао на репризу "Олује" у Донбасу. ("Олуја" је операција у којој је хрватска војска за само неколико дана поразила снаге Републике Српске Крајине.)

Луценко:

"Као пример може да послужи Хрватска. пошто је југословенска војска заузела Вуковар... Хрвати су морали да прихвате постојање Српске крајине. Али се током три године нису само суздржавали, већ и јачали привреду и војску. На крају је, само за неколико сати, тенковски напад отерао сепаратисте из земље."

И то је јасно.

Јасно се види да се још једном понавља историја "демократије" и "побуне". Комплот Јељцина, Кравчука и Шушкевича скован у Вискулију - демократија! Трећи круг гласања у којем је Јушченко "победио" - демократија! Неуставна побуна фебруара 2014. - демократија! Али кад народ Луганска и Донбаса изгласа независност - сепаратизам! Историја се понавља - као иронија.

Али да се ми вратимо Луценковим речима о јачању хрватске привреде од 1991. до 1994. године. Може се рећи, на основу докумената који се сада броје у историјске, да су јачање и развој хрватске привреде били... чудни.

Јер од 1990. до "победе над побуњеницима 1995. године "стрмоглав" хрватске привреде је био 46%. Али су војни издаци планули на 38% БДП-а.

У 1994. години, када је за сукоб између Хрватске и Републике Српске Крајине (РСК), коју је подржавао Београд, уз помоћ УН договорен прекид ватре, започела је - управо тада - активна фаза ратних припрема Оружаних снага Републике Хрватске, уз помоћ приватне "ратне компаније" под називом "Приватни војни ресурси" (Military Private Resources, Incorporated  -MPRI). Мало је чудно да се компанија специјализована за рат назива приватном, тим пре што је била састављена од пензионисаних официра високог ранга, чак и генерала из Пентагона и обавештајних и других агенција САД. Захваљујући раду МПРИ, Хрватска је у кратком року успела да оформи своје бригаде и добије тачне податке о плановима Книна (главног града РСК) и Београда, што је загарантовало победу над српском РСК.

Хрватска је у том периоду започела програмску и брзу приватизацију. Већ 1993. године, све привредне гране од стратешког значаја су биле у приватним рукама.  И треба напоменути да је 1993. званични Загреб кренуо у активну колаборацију са ММФ-ом.

Представници ММФ-а су у неколико наврата посетили Хрватску, хрватски економисти чинили реципрочне посете седишту ММФ-а. Резултат је био низ споразума, по којима је Хрватска добила финансијску помоћ, али уз "одређене услове" ММФ-а.

Један од услова је био да се убрза преношење државне имовине у приватно власништво, затим, да се направи споразум између Хрватске и Српске Крајине о обнављању електроенергетског система и гасовода. Хрватска је пристала, добила финансијску помоћ под условима ММФ-а, и део те помоћи сместа 40% убацила у опремање своје војске и усклађивање са НАТО стандардима .

Република Српска Крајина је пристала да поново укључи гасоводе и обнови инфраструктуру за пренос електричне енергије. У Книну су мислили да споразум значи да Загреб Републици Српској Крајини признаје право на независност. Но, познато вам је, Книн је грдно погрешио, сасвим погрешно је протумачио намере Хрвата.

Интересантно, ММФ је превидео да се за време прекида злоупотребљавају средстава одобрена за "економски опоравак Хрватске". Али је зато Хрватска, захваљујући споразумима са страним партнерима, пресекла везе своје бродоградње са "комунизмом и комунистима".

Како? Тако што су хрватска бродоградилишта у претходних 80 година од Југославије начинила лидера у бродоградњи, и то не само у односу на совјетски блок, а онда су, средином 90-их, главна оперативна подручја и сфера припрема готових производа пренета у локалне, руке хрватских домољуба, потом у оне са Запада.

Нови власници су зарад инстант профита скресали све што су могли - бродоградња је уништена. Као и главнина "комунистичког наслеђа": скоро угашене под претњама, пољопривреда и индустрија и данас грцају, иако је Хрватска чланица ЕУ.

Генерално, и хрватска привреда је 1994 добила свој споразум. О сахрањивању.

На то да је садашња ситуација у Украјини упоредива са "хрватским случајем" указује неколико фактора. Запад Кијеву даје кредит за "економски опоравак", од којег ће део отићи на изградњу "зида" дуж границе са Русијом, део на нову и осавремењивање постојеће војне опреме, и формирање све више и више оклопних батаљона, легализованих под окриљем УОС и Националне гарде.

И привреда Украјине се вуче по рубу банкротства, али "сућутни" и демократски партнери подупиру Украјину, пуштају корена тамо где је сила и власт, све су ближе и ближе деоби украјинске имовине. Али је, у односу на хрватски, ниво развлачења Украјине много импресивнији.

Може ли бити другачијег резултата, онаквог каквом се надају господин Луценко и моги други из украјинског режима, ако се у Украјини у многим аспектима понавља хрватски случај? У Кијеву страсно желе да "смрве побуњенике", али да ли је то довољно, чак и ако се те жеље поклапају са тежњама "пријатеља Украјине" са Запада?

На ову тему се може колико год хоћете, али у коначном, с обзиром на одлучност Луганска и Доњецка да бране своје право на независност, јасно је да ситуација виз-а-ви модела Републике Српске Крајине зависи од Русије. Ако "партнери"  успеју да наведу руске власти да стану на грабуље и ударац их натера да "увиде своју грешку", онда ће украјинска војска победнички марширати Луганском и Доњецком. Али, ако руске власти грабуље прескоче, онда је богами питање ко ће и где парадирати.

Коначно, Русија из 1995. и Русија 2015. године су два веома различита ентитета, сада се много боље схватају намере наших "пријатеља", тешко да ће им проћи трикови. Али ће зато притисак расти, биће га све више и у погледу Крима.

Све у свему, ако сценарио "Хрватска против Републике српске Крајине" заживи и у Доњецком басену, онда ће то бити фатална грешка Русије, фатална грешка и у њеном позиционирању као алтернативног пола геополитике.

Напомена преводиоца с руског на енглески: За другачији поглед на то шта улазак Хрватске у ЕУ значи за хрватску бродоградњу кликните овде.

И да, тачно је да је Хрватска "победила" с новчаном и војном помоћи ММФ-а и "приватних" војних саветника из САД, али је изгубила од тајкуна, па се сада узда не у индустрију, већ туризам. Наравоученје за Кијев и државе побегуље: цена "територијалног интегритета" је национални интегритет. И сиромаштво.

Аутор: Алексеј Володин
Извор оригиналног чланка на руском: От Сербской Краины до Новороссии | Русская весна
Извор енглеског превода: Fort Russ
Превео са руског на енглески: Том Винтер
За Ћирилизовано и Магацин превео: Александар Јовановић

Коментари