Линукс је тежак
Један је од првих „аргумената” који се појаве у дискусији, а најчешће долази од оних који су неком приликом пробали одређену дистрибуцију Линукса, али из неког разлога то није ишло како су они мислили да треба. Једно ваља разјаснити на почетку – Линукс НИЈЕ Виндоус и мада са другим модерним оперативним системима дели неке заједничке карактеристике, функционисање и начин рада се разликују. Почетници често долазе са предзнањем и навикама које су стекли на Виндоусу и очекују да се и Линукс понаша на исти начин па из тог разлога најчешће произилазе проблеми. Саветујемо вам да се прво информишете о Линуксу пре него кренете „грлом у јагоде”, може вам касније уштедети доста живаца и времена.Друга често сретана флоскула је да је Линукс „хакерски систем” који користе индивидуе нечасних намера са маском Гаја Фокса док роваре по интернету и скидају паре са туђих рачуна, проваљују у базе сигурносних агенција и објављују обнажене слике јавних личности. Овде је у питању замена теза јер, иако је тачно да су „јуниксолики“ (Unix)” системи популарни код напредних корисника рачунара, то не значи да њихова употреба од вас чини компјутерског мага и врхунског хакера. Ради се о чисто практичном разлогу који корене има у чињеници да су ови системи основа модерног интернета и великих компјутерских система и да је на њима лакше стећи и употребити напредна знања.
Линукс је данас модеран систем који могу успешно да користе како компјутерски залуђеници (geek) тако и почетници. Поред неколико user friendly графичких окружења и минималних захтева за администрацију, снабдевен је и великим бројем програма за све потребе. Добар део њих постоји и за друге системе што ће олакшати миграцију, а већина је локализована па чак није потребно ни знање енглеског језика, о чему ћемо детаљније у наставку.
Линукс нема програме
На ову тему се годинама ломе копља између корисника различитих система при чему обе стране имају бројне и јаке аргументе. Целу дискусију можемо груписати у две категорије: доступност и квалитет или употребљивост.У броју апликација, Линукс свакако не заостаје за осталим такмацима. Заједница је велика и продуктивна и скоро свакодневно се објаљују програми за најразличитије намене па су мале шансе да нећете наћи оно што вам треба. Такође, систем репозиторијума на највећем броју дистрибуција омогућава корисницима брз и једноставан начин инсталације, што је концепт који новопридошлима може да направи недоумице пошто нису навикнути на овакав начин набавке и администрирања софтвера. На Линуксу, укратко, није потребно гањати програме по интернету, довољно је покренути менаџер софтвера, који већина дистрибуција намењених почетницима има и, помоћу пар кликова, обавити инсталацију.
За свакодневне, кућне и канцеларијске послове постоји велики број слободних програма који ће задовољити потребе највећег броја корисника. Тачно је да Линуксу фали подршка „великих играча” и производа компанија који су де факто стандард у професионалној сфери, али је исто тако тачно да ти производи коштају велике суме новца и да они који их користе остварују зараду од које могу да их плате. За највећи број корисника, алтернативе које даје слободни софтвер сасвим су довољне да се послови обаве квалитетно и ефикасно, мада стоји и аргумент да поједине специфичне апликације немају адекватну замену или да сте приморани на употребу власничких формата. У том случају, на жалост, Линукс није за вас, али свакако треба пробати пре доношења коначне одлуке.
Једина, условно речено, слаба тачка Линукса јесу игре и мада је ситуација све повољнија из године у годину, стоји чињеница да Линукс још увек није играчка платформа. Далеко од тога да је овај систем у потпуности лишен забавног софтвера, али је евидентно одсуство великих комерцијалних наслова. Поред оних са нативе подршком, покретање игара писаних за Виндоус платформу је могуће употребом апликација као што је Вајн (Wine), са мање или више успеха.
Треба напоменути да, иако није у великој мери заступљен у десктоп сегменту, Линукс суверено господари серверским и уграђеним поднебљем. Интернет, суперрачунари, дата центри и небројени паметни уређаји и геџети почивају на плећима овог система, што свакако не би био случај да у питању није квалитетан и поуздан софтвер. У прилог овој тези говори и чињеница да је број вируса и другог злонамерног софтвера за слободне системе далеко мањи него за најпопуларнији власнички систем данашњице. Не, не стоји тврдња да вируси за Линукс не постоје, не наседајте на приче неупућених проповедника, али њихов број и штетност су далеко мањи на слободним системима. Иако се истиче да је разлог за то мала распрострањеност, највећим делом је у питању концепција и механизми самог система.
Линукс не подржава хардвер
Ова теза вуче корене из давних времена када је била истинита и када је Линукс заиста имао муке са одређеним компонентама (ко није подешавао софтверски модем на Линуксу тај не зна шта је бол). Данас је, међутим, ситуација далеко боља. У већини случајева, на десктоп и ноутбук рачунарима, након инсталације неће бити потребна додатна интервенција како би сав хардвер био препознат и подешен. Ипак, треба имати у виду да су одређене платформе у бољој позицији у смислу да су подржане званичним драјверима компанија које их производе. Како бисте били сигурни да ће ваш рачунар сарађивати са Линуксом довољно је покренути неку од многобројних „живих“ – live дистрибуција са оптичког или УСБ флеш медија и проверити да ли све компоненте раде.У вези са хардвером се јавља још једна честа заблуда која каже да је Линукс мање захтеван систем и да ће на истом рачунару боље радити од својих конкурената. Ово је тачно само уколико се користе окружења која су пројектована да штеде ресурсе, што се обично плаћа мањом функционалношћу. Ни у свету слободног софтвера нема „бесплатног ручка”.
На крају, као закључак, оспоравамо мишљење које тврди да ако је нешто бесплатно не може да ваља. Развој слободног софтвера у оквиру заједнице био је тема неколико текстова па се нећемо задржавати на предностима које он има у односу на власнички софтвер, само ћемо напоменути да је свакако могуће купити поједине Линукс дистрибуције, или програме издате под слободном лиценцом, и уз њих остварити право на подршку. Слободни софтвер јесте (најчешће) бесплатан, али то не значи да нема своју вредност.
Аутор: Горан Стричић
Извор: Свет компјутера
Ћирилизовао: А. Јовановић
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!