 |
| Извор: Obama's ISIS Project is Nothing but a Pretext to Murder and Destroy Syrian Society Information Clearing House - ICH |
После терористичког напада милитаната Исламске државе (ИДИЛ) на хотелско одмаралиште у Тунису 26. јуна, када је убијено 39 људи, ситуација у земљи је почела да се примиче тачки кључања. Овај напад је однео више живота него било који други масакр у историји Туниса. Туниске власти су најавиле затварање више од 80 џамија, које су, према речима премијера Хабиб Есида, постале расадници насиља. Јавност се још није потпуно опоравила од шока, а сутрадан је у покрајини Кеф дигнут у ваздух полицијски аутомобил.
Напоменимо да су туниске власти у марту, када су наоружани исламисти упали у музеј Бардо и убили 20 страних туриста, прогласиле повећану опасност од терористичких напада. Оружани сукоби између исламиста и локалних полицијских јединица су од 2011. године постали свакодневица, када је Бен Алијев режим срушен у "Арапском пролећу", покрету који је иницирао Вашингтон. Од тог тренутка је у безбројним терористичким нападима убијено на стотине цивила. Само неколико примера:
У јануару 2011. у пуцњави у граду Рухија погинуло је двоје људи, а у мају је терористичка група која је планирала нападе на туниским туристичким подручјима елиминисана у предграђу овог града. Екстремисти су били наоружани гранатама, експлозивом и калашњиковима. Тунис су и 2012. године потресали бројни сукоби са исламским милитантима, углавном на северозападу и у средишњем делу земље.
У 2013. години терористи су били посебно активни: убили су двојицу политичара усред бела дана, правили заседе за војне патроле на ободима планине Чамби, и ловили војнике Националне гарде, који су почели да из страха беже из земље. Дана 6. фебруара исте године милитанти Ал Каиде су убили истакнутог лидера левице Чокри Белаида. У априлу су дигнута у ваздух три рудника у планинама Чамби, при чему је убијено неколико војника Националне гарде. Дана 6. маја, разнесен је и четврти рудник на Чамби. Месец јул су обележила нова политичка убиства - Мухамед Брахми, оснивач и лидер Народног покрета је убијен пред супругом и децом. Ал Каида је у истом месецу из заседе убила и седам војника регуларне војске. Власти су одговориле авионским нападима и бомбардовањем тешком артиљеријом кампова терориста на Чамби. У октобру је 22-годишњи Тунижанин Мухамед Исауи извео самоубилачки напад на туристичкој плажи Ријадске палме у граду Сус.
До 2011. године, на Тунис се гледало као на једну од најстабилнијих земаља у читавом региону, али ти дани су давно прошли, јер је тероризам дигао главу у овој земљи Северне Африке. Такозвано Арапско пролеће које је Вашингтона наметнуо муслиманском свету - да би преобликовао Блиски исток и самим тим повећао његову зависност од САД - није успело да пружи решења данашњих проблема арапских друштава. Сада је такозвани арапски демократски социјализам замењен новим пројектом - Исламском државом Ирака и Леванта (ИДИЛ), коју наоружавају и финансирају Сједињене Америчке Државе, заједно са вехабијским монархијама Персијског залива.
Овај "пројекат" подстиче све масовнију туниску исламску опозицију, коју медији са Запада још увек називају умереним снагама, исто као у Сирији. Иако се те "умерене снаге" очајнички труде да искажу своју жељу да сарађују са Западом, уистину су само брутални милитанти. Ова тврдња се може доказати чињеницом да су међу добровољцима који се боре у редовима ИДИЛ-а у Сирији и Ираку најбројнији они туниског порекла. Управо те снаге покушавају да дестабилизују владу и освоје власт у Тунису.
Наравно, Бела кућа има решење за овај феномен: владе Блиског истока и Африке морају дозволити веће присуство америчке војске у својим земљама. Амерички амбасадор у Тунису Џејкоб Велс већ је предложио ово "решење", али га је туниска влада одбила.
Стога је овај последњи брутални терористички напад у Тунису сасвим логичан, јер су туристи са Запада тамо уобичајен призор, док су исламистичке групе отворено прогласиле рат против Западне Европе и Сједињених Америчких Држава. Запад је спреман да игнорише Исламску државе докле год се бори против владе Башара ал Асада у Сирији, иако обични грађани западних земаља својим животима плаћају такву арогантну и кратковиду политику својих политичара. Међутим, и арапске нације плаћају цену туђег недела, па и Тунис, који ће задуго изгубити свој удео на туристичком тржишту, а туристи су главни извор прихода овој земљи Северне Африке.
Како ствари стоје можемо се само надати да ће европска елита престати да се игра санкција, иако пожар бесни одмах иза угла, и прети да и Европу захвати. Стога сваки разуман политичар мора признати да се на међународној сцени мора деловати уједињеним снагама, ако се жели искорењивање "куге 21. века" - тероризма.
Аутор: Владимир Одинцов
Извор: New Eastern Outlook
Избор и превод: Ћирилизовано за СРБИН.ИНФО
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!