Франциско, папа мрачног доба

(Image credit: cruxnow.com)

Иако папа Франциско у говорима позива да се помогне сиромашнима и вапи за социјалном правдом, у пракси делује у складу са политичким покретима који желе супротно.

Да се не лажемо. Папа Франциско није стручњак ни за економска, ни за питања заштите животне средине. Није он написао најновију енциклику. То су урадили политички саветници.

Папа Франциско не разуме како слободно тржиште функционише, иначе не би тражио крај капитализма.

Он не прави разлику између капитализма и корпоративизма.

Говори су му испуњени презиром према једином економском систему заслужном за најважнија научна и техничка достигнућа човечанства.

Папа изједначава капитализам са корпоративним монополом и тражи укидање слободног предузетништва и подстиче следбенике да захтевају радикалне друштвене и културне промене.

Франциско збуњује чак и своје најватреније следбенике. Неки конзервативци за његове идеје кажу да изгледају као да их износи популистички надреалиста који користи теологију ослобођења.

Иако неки позивају Францискове критичаре да размотре његове идеје мимо медијског лармања да је он левичар, већина људи са елементарним познавањем науке и политике зна да је долазазак овог папе на чело католичке цркве еквивалент избору Барака Обаме за америчког председника.

Његова најновија енциклика продубљује јаз између Хорхе Мариа Бергоља и великог дела конзервативног покрета, углавном католичког.

А било је знакова да код конзервативаца изазову забринутост. Најпре папино критиковање, како је то назвао, "необузданог капитализма". Затим изрази саосећања са хомосексуалцима: "Ко сам ја да судим." А сада стиже енциклика у којој за климатске промене окривљује велике компаније и владе. И која одбацује недоумице многих светских лидера и католика у погледу глобалног загревања.

Неспоразуми између католика конзервативаца и њиховог духовног вође дешавају се од 2013. године, када је ватиканска конклава изабрала Баргоља  Последњи случај има посебан значај из два разлога.

Прво, због огромне духовне и теолошке тежине документа, и друго, енциклика се поклапа са раним фазама америчке председничке кампање и почетком Конференције УН о климатским променама у Паризу.

Већина републиканских кандидата сумња у научни консензус да људи изазивају климатске промене, а све више и више земаља не верује да би светска влада, предлог самог Бергоља, била решење за проблеме животне средине.

Међу кандидатима за номинацију Републиканске странке на америчким председничким изборима 2016. године пет је католика. Двојица су фаворити: Џеб Буш, који је у католичанство прешао као зрео човек, и Марко Рубио, католик по рођењу.

Џеб Буш је у среду у Ајови на адресу папе упутио критику и затражио да се решења за климатске промене траже тако да се не наноси штета економији: "Надам се да ме мој свештеник због овога што ћу рећи неће грдити, али ми ни бискупи, ни кардинали, чак ни мој отац неће диктирати економску политику."

У земљи утемељеној на принципу одвојености цркве и државе Бушове речи не звуче чудно. Подсећају на оне које је изговорио Џон Ф. Кенеди, једини католик председник САД, у у говору у предизборној кампањи 1960. године: "Верујем у такву Америку (...) у којој ни једна званична функција не захтева или прихвата папине политичке инструкције."

У круговима католичких конзервативаца се може чути да је, по питању економије, компетенција Ватикана упитна. Папа није економиста. Зашто би политичари католици слушали његове савете?

Исто важи и за климатске промене. "Мислим да је боље да се науком баве научници", каже председнички кандидат Рик Санторум, такође католик.

Но, уместо аргумента да папа није католик или научник, боље је  релативизовати Бергољове идеје и сагледати их у контексту аргентинске и латиноамеричке популистичке и идеолошке ситуације у којој је стасао.

Није претеривање када се каже да однос између католичке деснице и Ватикана јесте и биће напет. Франциско је са својом привидно добронамерном и благости пуном поруком ударио право и завео председника Обаму, који јесте много пута говорио о неједнакости, али, као и папа, не предводи примером.

Папа, као водећи политичар институције која се све брже и брже распада, одлучио је да се прикључи покрету враћања човечанства у мрачно доба, тако што критикује оно што је добро и изједначава га са лошим, ненудећи никакву праву алтернативу ономе за шта он мисли да треба одбацити јер је лоше. На тај начин помаже да се успостави систем власти у коме су Црква и Краљ изнад свега, а сви људи у њиховој милости.

Папа је, као што чине многи идеолози, покушао да обмане своје следбенике и направи их будалама, тако што је усвојио "општеприхваћене" глобалистичке ставове, који неће, ма колико им се заступници трудили, бити решење проблема које он износи у говорима.

Али папа је учинио нешто још горе од тога што је популиста без правих решења. Искористио је свој положај једног од најутицајнијих светских лидера, тако што кроз промовисање светске владе милионе католика наводи на покоравање својим владама, и тражи да се одрекну својих, од Бога даних, природних и уставних права.


Повезано:
Папа и дванаест мајмуна
Климатске промене и папа као портпарол новог светског поретка

Аутор: Луис Р. Миранда
Извор: The Real Agenda News
Избор и превод: Ћирилизовано за СРБИН.ИНФО

Коментари