Јин Каи: У прилог "универзалним вредностима" с кинеским карактеристикама

Пешачки надвожњак испред Министарства финансија у Пекингу

Ових дана стално слушамо о западној "демократији" и "универзалним вредностима" као што су слобода, једнакост и правда, јер је Запад, а посебно САД, склон да те концепте користи као оружје за промену режима и друштва у различитим регионима света.  Кинези су веома опрезни према таквим "мирним еволуцијама" које годинама стижу са Запада, иако је економска сарадња ублажила и донекле прикрила такве идеолошке сукобе.

Разлике и даље постоје, у неким аспектима можда су се и повећале. Трајна подела између пандемократских група и пропекиншке већине у Хонгконгу тачно показује сву дубину различитости политичких ставова и како неповерење може поделити друштво.

Остаје питање: Да ли Кини треба "демократија"? И да ли је потребно или чак могуће "универзалне вредности" интегрисати у друштва са другачијим историјским и културним обележјима?

Пракса демократије имплицира да постоји универзално савршено стање за сва људска друштва, које садржи суштински важне вредности као што су слобода, једнакост и правда. Ове вредности су посебно цењене и заступане на Западу, али и у другим регионима широм света, јер научило се, нарочито током различитих таласа демократизације.

Међутим, од трећег таласа демократизације, западна демократија се суочава са општим слабљењем, не само међу новонасталим демократским државама трећег света, већ и у самим САД. Роберт В. Мери је 2013. писао о "Одумирању америчке демократије", а Џулијан Зелицер изразио сличну забринутост у свом чланку за Си-Ен-Ен 2014. године, "Да ли је америчка демократија мртва?" Што не мора да подразумева тотални неуспех и, следствено, нестанак фундаменталних вредности западне демократије. Пре значи да западна демократија - посебно када је усвојена на силу и/или се показала нефункционалном - не може бити панацеја, свемоћни лек за решавање свих проблема у свим врстама људских друштава.

Насупрот томе, оријентална, а посебно кинеска историја и традиција. истичу поштовање ауторитета, друштвену хармонију и политичку стабилност, вредности које Запад може критиковати или чак презирати због њихове "недемократске" природе. То разумљиво јесте, с обзиром на различите историје цивилизацијских и друштвених збивања, али је неприкладно. Зашто би ове две групе вредности биле раздвајане и постављане у два изразито супротстављена фронта? Да ли је могуће да идеална држава садржи и слободу-једнакост-правду и ауторитет-складност-стабилност? Можда они нису нужно контрадикторни по природи.

Ако нису, онда би Кинези заиста требало да прихвате владајуће "универзалне вредности" и пронађу начин да их уграде у пажљиво израђене и амбициозне националне развојне планове Пекинга. Али прихватање универзалних вредности у овом контексту не значи копирање праксе западне демократије, угуравати их  да "стану" у кинеску историју и културу.

У ствари, Кина је набројала дванаест основних социјалистичких вредности: просперитет, демократија, уљудност, склад, слобода, једнакост, правда, владавина закона, родољубље, посвећеност, интегритет и пријатељство. Сију и његовим наследницима сигурно неће бити лако да истински утврде све ове вредности - посебно "демократију", "слободу", "равноправност", "правду" и "владавину права" - у кинеску политичку културу у развоју и кинеско друштво. Али сам покушај указује на то да ове "западне" вредности заиста јесу, а и треба да буду, поштоване од Кинеза у њиховом покушају да коегзистирају са Западом.


Аутор: Јин Каи
Извор: The Diplomat
Избор и превод: Ћирилизовано за СРБИН.ИНФО

Коментари