Тук Министарства спољних послова Руске Федерације на утук америчког Стејт департмента или....

Министарство спољних послова Руске Федерације

Коментар Одељења за информисање и штампу на Извештај о поштовању и придржавању споразума и обавеза о контроли и неширењу оружја и разоружању америчког Стејт департмента

                                                                                                                   18.06.2015
 

Амерички Стејт департмент је 5. јуна објавио свој Извештај о поштовању и придржавању споразума и обавеза о контроли и неширењу оружја и разоружању. Поред информација о америчком придржавању својих обавеза, извештај даје оцене колико друге земље поштују своје обавезе, и велики број притужби на Руску Федерацију због наводног кршења њених обавеза по основу више међународних споразума.

Примећујемо да Сједињене Америчке Државе настављају да се владају као врховни сертификатор који је присвојио право да другим земљама даје оцене њихововог придржавања својих обавеза по основу разних споразума о контроли и неширењу оружја и разоружању.

Очигледно је да су такви документи сачињени да пре свега служе интересима Вашингтона и да су зато отворено субјективни, испуњени предрасудама и пристрасни. Ови документи су познати по бројним спекулацијама, претеривањима, натегнутим чињеницама, лажним порукама и искривљавању. С обзиром на то, извештај из 2015, као и сви претходни извештаји, тешко да се може назвати озбиљним документом који одражава стварно стање ствари у сфери неширења и контроле оружја.

Посебно се да приметити да САД  нису пропустиле прилику да и у овом извештају изнесу оптужбе за руску "окупацију" и "покушај анексије" Крима, као и "провокативне акције против Украјине", а у супротности са њеним обавезама чланице ОЕБС-а и потписнице Бечког документа из 2011. године. Такве претпоставке су у потпуној супротности са реалношћу, САД су побркале лончиће.

Повратак Крима у Руску Федерацију је спроведен потпуно сагласно међународном праву, као резултат слободног изражавања воље становника полуострва - више од 96 одсто их се изјаснило за поновно уједињење са Русијом.

Што се тиче оптужби да Русија сада провоцира Украјину, генерално говорећи, такве тврдње су потпуно неосноване и само спречавају међународну заједницу да разуме стварне узроке украјинске кризе. Најчудније је што такве оптужбе износи земља која је, иако је више пута изразила своју посвећеност одржавању и јачању међународног мира и безбедности, у протекле две године била умешана како у дестабилизацију Украјине, тако и других региона.

Иако упућују неосноване оптужбе, Сједињене Америчке Државе, за разлику од Русије, не само да нису предузеле било какав практичан корак у правцу решавања украјинске кризе и спречавања хуманитарне катастрофе у Луганској и Доњецкој области, него су још подбадале Кијев да настави с братоубилачким унутрашњим сукобом.

Извештај америчког Стејт департмента још једном понавља неосноване оптужбе против Русије због кршења обавеза по основу Споразума о уклањању нуклеарних ракета средњег домета и краћег домета (INF Treaty). У ствари, оптужбе потичу из извештаја да је Русија у 2014. години поседовала, производила и испробавала са земље лансиране крстареће ракете са могућим дометом од 500 до 5,500 км, као и лансере таквих ракета.

Што је потпуно нетачно. Није случајно што САД нису у стању да изнесу конкретне чињенице које би подржале такве оптужбе, и што се позивају на некакве "поуздане изворе". Њихова поузданост, по дефиницији, не може бити потврђена.

Изгледа да је главни циљ америчке пропагандне кампање на тему ИНФ споразума да дискредитују Русију и истовремено скрену пажњу јавности са америчких активности које се заснивају на веома слободном тумачењу одредби ИНФ спразума, одредби које спречавају САД у прављењу система наоружања који су важни за Вашингтон.

Зато смо, у погледу придржавања ИНФ споразума, дубоко забринути због плана САД  да распореде системе за вертикално лансирање (VLS) у базе ракетне одбране у Румунији и Пољској. Ми процењујемо да ови системи могу лансирати и противракретне пресретаче "Стандардна ракета-3" и крстареће ракете "Томахавк" средњег домета. Таква примена би представљала директно кршење ИНФ споразума.

Поставља се и питање зашто се за противракетну одбрану тестирају циљне ракете са карактеристикама сличним онима ракета средњег и кратког домета. Има разлога да се верује да под плаштом таквих тестова САД можда раде на одређеним аспектима производње и употребе забрањених балистичких ракета.

Напомињемо да и беспилотне борбене летилице које Сједињене Америчке Државе већ годинама производе потпадају под дефиницију ИНФ споразума о копненим крстарећим ракетама, посебно узимајући у обзир заједничко схватање дефиниције појма “weapon-delivery vehicle" ("средство за испоруку оружја" - прим. прев.), како пише у дипломатским нотама размењеним 12. маја 1988. године између Совјетског Савеза и Сједињених Америчких Држава.

Ми смо у више наврата САД позивали на чињенично засновану и стручну расправу о усклађивању питања из ИНФ споразума. Међутим, очигледно је да САД  преферирају алате "мегафон дипломатије". Ми сматрамо да је то пре свега  доказ слабости америчке позиције и недостатак поверења у њу у свом случају, посебно када дискусија треба да се заснива на чињеницама, а не оптужбама.

Приметили смо и изјаве званичника Пентагона да САД разматрају опције војног одговора у погледу наводних руских "кршења", а све до могућег размештања ракета средњег и кратког домета у непосредној близини руских граница, ракета које су забрањене ИНФ споразумом. Очигледно, такве акције би довеле до потпуног разарања режима ИНФ споразума - од стране Сједињених Држава, са свим последицама које из тога проистичу.

Апелујемо на САД да у потпуности поштују своје обавезе из ИНФ споразума и да не угрожавају одрживост овог документа.

Како се САД придржавају Споразума о неширењу нуклеарног оружја (NPT) изазива велику забринутост. Пракса извођења "заједничких нуклеарних мисија" од стране САД и њихових НАТО савезника је озбиљно кршење Споразума. Као што је познато, члан 1. НПТ-а забрањује државама са нуклеарним наоружањем да нуклеарно оружје или друге експлозивне нуклеарне направе трансферишу било коме, директно и индиректно. Ми смо нашим америчким колегама више пута скретали пажњу на чињеницу да учешће европских чланица НАТО-а које немају нуклеарно оружје у заједничком планирању и обуци за употребу нуклеарног оружја која укључује авионе двоструке намене, њихове посаде, инфраструктуру ваздухопловних база и одржавање отворено противречи слову и духу НПТ-а. Међутим, САД истрајавају са таквом праксом.

Верујемо да овај проблем има само једно решење. Сво америчко нестратешко нуклеарно оружје треба вратити на територију САД, његово распоређиваље у иностранству забранити, инфраструктуру за брзу примену демонтирати. И никакви тренинзи (вежбе) које се односе на припрему и примену нуклеарног оружја за људство оружаних снага земаља које не поседују такво оружје.

Упорно одбијање САД да се укључе у израду међународних споразума о спречавању пласману оружја у космос изазива озбиљну забринутост. Вашингтон и даље следи само своју национално засновану политику. Конкретно, користи превентивне мере принуде чак и у случају само претпостављених непријатељских акција  других држава, што само по себи противречи нормама међународног права. На пример, документ ЈП 3-14 "Свемирске операције" Одбора Здруженог генералштаба Оружаних снага САД озакоњује "превентивне дипломатске, информативне, војне и економске мере" против свемирских капацитета противника.

Такве одредбе најочигледније одражавају нацрт Кодекса понашања за активности у свемиру (ICoC), којег Сједињене Америчке Државе чврсто подржавају од 2012. године. Конкретно, одредбу Кодекса која  једну државу овлашћују на некажњиве и ван-правне-надлежности једностране акције против свемирске имовине других држава.

Јасно је да такав приступ и иницијативе које САД подржавају, уз непромењену амбицију америчке администрације да сачува потпуну слободу деловања у свемиру, тешко да се могу сматрати олакшавањем међународних напора да се обезбеди равноправна и недељива безбедност за све и одржавањем глобалне стабилности.

Недоследан став САД у погледу Свеобухватног споразума о забрани нуклеарних проба (Comprehensive Nuclear-Test-Ban Treaty - CTBT)) очигледно је у супротности са америчком наводном посвећености јачању режима неширења нуклеарног оружја. И поред поновљених изјава о намерама да се ратификује Споразум и жељи да он ступи на снагу што је пре могуће, никакви практични кораци нису учињени у том погледу. Аргумент Вашингтона да у Сједињеним Америчким Државама услови за ратификацију Споразума нису повољни ипак не могу одолети критици. С обзиром да остале земље чија је ратификација потребна да би Споразум ступио на снагу у великој мери чине како и САД, "стагнантна" позиција Вашингтона представља велику препреку на путу ка претварању Свеобухватног споразума о забрани нуклеарних проба у ефикасан инструмент међународног права.

Важно је напоменути да Сједињене Америчке Државе нису ратификовале кључне инструменте међународног права у области нуклеарне сигурности: Амандман на Конвенцију о физичкој заштити нуклеарног материјала и Међународну конвенцију о сузбијању аката нуклеарног тероризма из 2005. године. Истовремено, Вашингтон покушава да преузме улогу главног и привилегованог актера у овој области. Верујемо да имамо право да очекујемо одговорнији приступ од земље са лидерским "амбицијама" у области нуклеарне сигурности. Надајмо се да ће Сједињене Америчке Државе умети да ратификацијом наведених докумената такав приступ искажу и у пракси.

Нажалост, Сједињене Америчке Државе већ дуго радије бирају тактику ширења провокативних нагађања и инсинуација о другим државама код питања везаних за Конвенцију о биолошком и токсичном оружју (BWC) - уместо да плодно учествују у труду међународне заједнице да се Конвенција оснажи. Очигледно, тиме се служе као параваном да сакрију сопствени лош историјат у вези придржавања Конвенције.


На пример, скандал са новим случајевима слања узорака активног антракса, агенса који је потенцијално биолошко оружје. Исто као 2001. године, када се десио сличан инцидент у коме је извор смртоносне инфекције био Пентагонов објекат: тада је то био Институт за медицинска истразивања инфективних болести Армије САД у Форт Детрику у Мериленду, а сада Истраживачки центар наука о животу "Лотар Саломон" (Lothar Salomon Life Sciences Test Facility) који се налази на полигону Дагвеј у Јути. Опасност од веома опасне инфекције због слања узорака антракса из "Лотар Саломона" запретила је не само америчком, већ и становништву других земаља: Канади и Аустралији. Посебно је алармантно испоручивање бактерија америчким војним објектима у трећу земљу, ваздухопловној бази Осан у Јужној Кореји.

Активности Пентагона на размештању својих медицинских и биолошких лабораторија уз руске границе изазивају дубоку забринутост. Најупадљивији пример у том погледу је Центар за истраживање јавног здравља "Р.Џ. Лугар"у предграђу Тбилисија, лабораторија високог биолошког ризика. Центар је "дом" медицинске истраживачке јединице америчке војске, огранка Армијског истраживачког института "Волтер Рид (WRAIR). САД и грузијске власти се труде да сакрију стварни садржај и фокус активности ове америчке војне јединице, која проучава веома заразне болести. Пентагон покушава да сличне тајне војне медицинско-биолошке објекте инсталира и у другим земљама ЗНД.

Ова забрињавајућа активност Пентагона се спроводи у областима које директно покрива Конвенција о биолошком и токсичном оружју. Према томе, очигледан је недостатак интересовања америчке администрације за јачање Конвенције као средства заједничке безбедности. Позната је чињеница да су САД  2001. године  једнострано прекинуле женевске мултилатералне разговоре о стварању верификационих механизама Конвенције, и да се од тада опиру наставку преговора, да поништавају једнодеценијски труд међународне заједнице да оснажи Конвенцију.

Не можемо а да не приметимо да се у извештају америчког Стејт департмента понавља већ отрцани аргумент да Сједињене Америчке Државе "не могу да потврде" руска саопштења која се односе на количину залиха токсичних супстанци, број објеката у којима се некада производило хемијско оружје и производње капацитете - чиме се имплицира да се Русија не придржава у потпуности Конвенције о хемијском оружју (CWC).

Подсетићемо САД да испуњавање одредби Конвенције о хемијском оружју остаје у искључивој надлежности међународно признате Организације за забрану хемијског оружја (OPCW), добитника Нобелове награде за мир. Вашингтон не треба да преузима њене функције, нарочито кад сама организација никада није имала било какву притужбу на кредибилитет извештаја Руске Федерације.

Истицање наводних пропуста у испуњавању обавеза других земаља очигледно има за циљ да се прикрију сопствени пропусти и кршења закона од стране Вашингтона. Конкретно, познато је да је НАТО на челу са Сједињеним Америчким Државама током присуства у Ираку, без икаквог међународног надзора или одобрења Организације за забрану хемијског оружја, занемарио сигурносне захтеве и уништио ирачку муницију са хемијским оружјем, што је озбиљно нарушило здравље укљученог људства и животну средину. Творци извештаја тврде да је Сирија прошле године одуговлачила са уклањањем хемијског оружја са своје територије, што је изведено под екстремним условима унутрашњег оружаног сукоба, али некако "заборавише" на кашњење у уништавању сиријског токсичног оружја у "Веолији" у Сједињеним Америчким Државама, што је резултирало померањем крајњег рока уништавања за новембар ове године.

Што се тиче Споразума о конвенционалним оружаним снагама у Европи (CFE), не сматрамо паметним потезом на њега подсећати. Акције САД и америчких савезника су одредиле судбину овог споразума, јер је покушавано, упорно и тврдоглаво, а инструментима контроле конвенционалног оружја у Европи, остваривање сопствених геополитичких интереса.

Озбиљна расправа о новом аранжману којим би се заменио Споразум о конвенционалним оружаним снагама у Европи, а који треба да се заснива на равнотежи интереса свих страна, укључујући и Русију, јесте могућа, али ако САД и друге чланице НАТО-а напусте овај приступ који је сам себе дискредитовао.

Као и прошле године, извештај америчког Стејт департмента из 2015 набраја америчке притужбе на то како други испуњавају Споразум о отвореном небу (ОСТ).

Што се тиче наводних руских рестрикција за сопствени ваздушни простор, поновићемо да ограничења висине летења изнад Москве и чеченских зона ограничења постоје због прописа о безбедности летења.

Максимална даљина лета за Калињинградску област је одређена на основу одредби Споразума о отвореном небу и пратећих одлука Саветодавне комисије за отворено небо (OSCC). Ова процедура омогућава исту ефикасност посматрања која се обезбеђује летовима над другим областима Руске Федерације и суседним земљама (над Пољском, Литванијом Летонијом и Естонијом).

Ограничења за "Open Skies" летове у близини границе Абхазије и Јужне Осетије су уведена у складу са одредбама Споразума о отвореном небу, према којима путања лета посматрачког ваздухоплова не сме граници суседне државе која није држава потписница Споразума бити ближа од десет километара. Абхазија и Јужна Осетија нису државе потписнице Споразума.

У извештају се такође тврди да је Русија одбила да обезбеди приоритетну дозволу за летове "Отвореног неба". Подсетићемо да "Open Skies" летови, по Споразуму, "имају већи приоритет од свог редовног авио-саобраћаја", то јест заказаних авионских летова.

Чуде нас упорни покушаји САД  да се дискредитује одлука Русије о затварању аеродрома током свих званичних државних празника. И друге државе потиснице Споразума увелико чине исто.

Руска Федерација је у више наврата подстицала Сједињене Америчке Државе да утврде поступак за посматрање области и територија изван континенталног дела своје државне територије. Нажалост, на наше упите нисмо добили никакав одговор, чак ни прелиминарни. Ово нерешено питање оставља делове америчке територије ван посматрачких активности, што је битна повреда Споразума о отвореном небу.

Што се тиче захтева више држава потписница, да се разјасне "необичне војних активности" у 2014. години, а према одредбама садржаним у Трећем поглављу Бечког документа, Русија је у неколико наврата јасно рекла да њене оружане снаге не спроводе било какве неуобичајене или непланиране војне активности које се морају пријавити у складу са Бечким документом. Више пута смо нагласили да рутинске активности руских оружаних снага у оквиру националне територије Руске Федерације не угрожавају безбедност држава чланица ОЕБС-а. Ниједна земља која је затражила појашњење на основу Трећег поглавља Бечког документа није могла да пружи било какав доказ "необичних војних активности" Русије. Нити су инспекције идентификовале било какву значајну војну активност руских оружаних снага.

Морамо рећи да ово непоштовање налаза инспекције чини медвеђу услугу режиму поверења и мерама за развој безбедности (CSBMs). Као да је режим CSBMs по Бечком документу ефикасан само под "добрим временским условима", јер се током кризе не користи како је планирано, већ да се демонстрира подршка једној страни и врши политички притисак на другу.

Једини закључак који можемо извући из овогодишњег извештаја Стејт департмента је да Сједињене Државе настављају да се ослањају на пропаганду и дезинформације, а на штету пажљивих, темељних и значајних расправа о питањима која се односе на то како државе потписнице поштују своје обавезе које проистичу из споразума о контроли и неширењу оружја и разоружању. Наше искуство из односа са нашим америчким колегама по овим питањима показује да је политика Вашингтона заснована на слабашном корпусу доказа у прилог својих тврдњи о наводним кршењима споразума од стране Русије. Таква политика такође одбацује сав марљив рад са свим заинтересованим странама у специјализованим форматима.


Превод: Ћирилизовано за СРБИН.ИНФО