Рађање данашње Евроазије - генетика открива порекло Евроазијаца

Ратник из бронзаног доба ( Мајк Бишоп / Фликер)

Да ли је то била масовна сеоба? Или  је спор и сталан ток људи, ствари и идеја поставио основу за демографску карту Европе и Средње Азије какву данас видимо? Бронзано доба (између 5000 - 3000 п.н.е.) је био период великих културних промена. Али зашто је обавијен велом мистерије?

Доцент Мортен Алентофт из Центра за геогенетику Природњачког музеја Данске на Универзитету у Копенхагену је генетичар и главни аутор рада објављеног у научном часопису "Нејчр", и каже: "Археолози и лингвисти имају теорије како су се култура и језици ширили нашим делом света, а сада смо им се придружили и ми, генетичари. Заједно радимо на објављивању објашњења заснованог на до сада најбројнијим анализама ДНК из скелета из бронзаног доба."

Костури из Бронзаног доба пронађени у Клифс енд фарм у Рамсгејту, Енглеска  (Весекс археолоѕи / Фликер)

До сада су археолози били подељени у два табора. Професор Кристијан Кристијансен са Универзитета у Гетеборгу, који је покренуо пројекат заједно са професором из Лундбек фондације Еске Виллерслевом, каже: "Покретачка снага у нашем истраживаљу је разумети велике економске и друштвене промене које су се на простору од Урала до Скандинавије догодиле на почетку трећег миленијума пре нове ере. Старе неолитске пољопривредне културе су замењенили потпуно нови облици породице, имовине и личности. Ја и други археолози делимо мишљење да су те промене резултат масовних миграција."

Што је и потврђено овим новим истраживањима. Истраживачи сматрају да је ово интересантно и зато што су каснија дешавања у бронзаном добу наставак нове друштвене перцепције. Ствари се надовезују једна на другу, па се сеобама може објаснити порекло северне породице европских језика. И језик и генетика су с нама све до данас. Кристијан Кристијансен чак сматра да су се у тих неколико векова дешавале кључне ствари, кључне као што је колонизација Америка.

Један од главних налаза истраживања је да су ове сеобе резултирале огромним променама у европском генетском базену, да је дошло до великог мешања гена, или, другим речима, да су ,древни Европљани из времена после ових сеоба, генетски гледано, много сличнији данашњим Европљанима него онима пре бронзаног доба.

Номадски ратнички народи

Поновно исцртавање  генетске мапе је почело у раном бронзаном добу, пре око 5000 година. Из степа на Кавказу, Јамна култура је мигрирала углавном на запад, у северну и средњу Европу, и, у мањој мери, западни Сибир. Јамну културу карактеришу нови породични и имовински системи. Јамна се у северној Европи помешала са људима каменог доба са тог подручја и образовала културу тракасте керамике, која, у генетском погледу, личи на данашње Европљане северно од Алпа.

Јамна култура: Лобања обојена окером пронађена у Самарској области. (Фото: Наталија Шишилина)

Касније, пре око 4000 година, на Кавказу је еволуирала Синташта култура. Софистикована нова оружја и кочије ове културе брзо су се проширила Европом. Подручја источно од Урала и даље, у Средњојој Азији, Андроновска култура је колонизовала пре око 3800 година. Истраживање показује да је ова култура имала европски ДНК "бекграунд" (подвукао преводилац).

Током касног бронзаног и почетком гвозденог доба у Средњу Азију стижу источноазијски народи. Нема генетског мешања, европски гени су тамо нестали.

Нови увид

Ови нови резултати произилазе из ДНК анализа скелета ископаних широм Европе и Средње Азије. Дају кључни увид у динамику бронзаног доба. Али, поред омогућавања увида у кретање становништва, подаци крију и изненађења. На пример, и супротно очекивањима истраживачког тима, подаци откривају скорију толеранцију на лактозу код Европљана, док се пре мислило да се развила раније, у периоду између 5000 -7.000 п.не.. Коаутор студије и ванредни професор Мартин Сикора из Центра за геогенетику каже: "Раније се сматрало да се толеранција на лактозу развила на Балкану или на Блиском Истоку током увођења пољопривреде у каменом добу, али сада можемо да видимо да је чак и у касном бронзаном добу мутација која доводи до толеранције веома ретка у Европи. Мислимо да је у Европу можда стигла са сточарима Јамске културе са Кавказа, али да се селекција која је већину Европљана учинила толерантним на лактозу десила много касније."

Студија објављена у часопису "Нејчр" даје не само увид у бронзано доба, већ је то и први пут да је спроведено тако обимно истраживање еволуције садашњег становништва. Генетичар и директор Центра за геогенетику Еске Вилерслев зато каже:

"Наше истраживање је прво стварно великог обима истраживање генома древних људи. Анализирали смо податке о геномскм секвенцама 101 појединца из тих времена, што је више него дупло од досадашњег броја анализираних геномских секвенци праисторијског човека. Ово истраживање се не може поредити с било чим раније предузетим. Резултати показују да су генетски састав и дистрибуција данашњих народа у Европи и Азији изненађујуће касни феномен - стар само неколико хиљада година."


Напомена преводиоца: Избор текста за превођење не само да није увек израз сагласности са поруком коју текст шаље, већ је понекад учињен да би се рекло управо супротно. У овом случају то да наука постаје све изразитије утилитарнија и да се "научници" - чак и они са свим потребним формалним квалификацијама, али без научничке етике -  служе чак и очигледним будалаштинама, или, лепше речено, вређањем здравог разума. Према северноевропским деретићима:

"Раније се сматрало да се толеранција на лактозу развила на Балкану или на Блиском Истоку током увођењаа пољопривреде у каменом добу, али сада можемо да видимо да је чак и у касном бронзаном добу мутација која доводи до толеранције веома ретка у Европи. Мислимо да је у Европу можда стигла са сточарима Јамске културе са Кавказа, али да се селекција која је већину Европљана учинила толерантним на лактозу десила много касније."

Дакле, ако нема или је мало доказа да ми нисмо најстарији (сточарски/ратнички народ) то је доказ да најстарији нису ни Балканци ни неко с Блиског истока.

Достојно оних "97% активних истраживача климе" што тврде да су климатске промене (зло)дело човека, занемарујући све остало, чак и да се клима вечито мења.

Али, послужиће сврси. И на северу Европе их има који отворених уста чекају да им се сипа да су "народ најстарији".

Чланак је иначе непотписан, али са обиљем имена с титулама и позивањем на извор: Факултет науке Универзитета у Копенхагену

Извор: Science Daily
За СРБИН.ИНФО превео и приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано

Коментари