"Политика", увек политички коректна: "Трампова стратегија: што луђе то боље"

Шта се нас тиче ко ће бити амерички председник, је л' тако? Е, није. Јер Weltschmerz сваког Србина оданог "светским цивилизацијским вредностима" је, као што и мора бити, лична патња кад Америци није добро, кад је неко цвеља. А тамо се Трамп ускопистио, не поштује правила игре, доводи у питање имигрантску политику Обаме, пријатељевао би са Путином, признаје да је америчка политичка каста корумпирана, итд, итд. Неопростиво.

Али згодно паде, Ето прилике да се још једном искаже "лојалност Србије". И да женско биће у лику новинарке искаже искрени бес према ономе кога је баш брига за политичку коректност, што попу говори да је поп, бобу да је боб, а габору - габор.


Трампова стратегија: што луђе то боље

У ери ријалити програма и презасићености политиком није ни чудо што је на површину испливао самохвалисави, ексцентрични амерички милијардер

Мис света Габријела Ислер и Доналд Трамп на такмичењу у Москви (Фото Ројтерс)

Доналд Трамп се за два месеца од маргиналца Републиканске странке претворио у њеног најјачег председничког кандидата.  Његова стратегија – реци шта год ти падне на памет, што луђе, то боље – досад се показала делотворном јер је привукао сву пажњу новинара и стекао подршку 24 одсто гласача републиканаца.

А како се хвалисави и самоуверени милијардер без дана на изборној функцији и без икаквог политичког програма пробио испред гувернера и сенатора? Феномен Доналда Трампа разумљивији је ако знамо да је овај бизнисмен водио ријалити програм и схватио шта обезбеђује присуство у медијима и чини да се разликујете од конкурената. Осим тога, бирачи су уморни од једних те истих политичара, а посебно су кивни симпатизери конзервативаца: Републиканска странка никако да истакне кандидата који би могао да победи Хилари Клинтон. Изјашњавањем за Трампа поручују да су љути. Због тога „Гардијан” пореди републиканца са Жан-Маријем ле Пеном и Најџелом Фаражом који су политички профитирали на одбојности коју француско односно британско друштво осећа према традиционалним партијама и европској бирократији.

Додајмо и да је публика презасићена вестима и политичким емисијама које им личе једна на другу и да је један несвакидашњи кандидат попут Трампа, који засмејава аудиторијум причама како је богат, леп и паметан, једноставно морао да привуче пажњу. Трамп је кампању „прогласио” за циркус, а себе за главног пајаца: изјавио је да су републиканци неспособни, а сви људи у америчкој влади глупи, да су мексички имигранти силоватељи и криминалци и да ће зато он подићи зид дуж целе јужне границе. Само што је за сенатора Џона Мекејна казао да није ратни херој јер је дозволио да га Вијетнамци заробе, окомио се на другог страначког колегу, Линдзија Грејама, објављујући број његовог мобилног телефона. Урадио је то, како рече, „из забаве”.

А онда је дошла прва телевизијска дебата републиканаца. На питање водитељке Фокс њуза Меган Кели како председничку номинацију може да тражи неко ко је жене јавно називао „дебелим свињама, ругобама, аљкавушама и одвратним животињама”, Трамп је, без имало срама, одговорио да је тако називао глумицу и комичарку Рози О’Донел. На инсистирање новинарке да је погрдним именима вређао и друге жене,  узвратио је: „Велики проблем ове земље је политичка коректност. Према теби сам био јако фин, иако можда нисам морао с обзиром на то како се понашаш према мени.”

У други план је пало његово откриће о финансирању предизборних кампања – годинама је уплаћивао новац политичарима укључујући Клинтонову која је због тога морала да се појави на његовом венчању – јер је у интервјуу за Си-Ен-Ен после дебате казао за Меган Кели да јој је, док га је пропитивала, „крв излазила из носа, излазила је одасвуд”. Шовинистичком алузијом да је Келијева била у месечном циклусу и да га је због тога оштро испитивала разјарио је добар део јавности, али то није била кап која је прелила чашу. Изгледа да нема тога што Трамп може да изјави и да га због тога буде стид, мада многи аналитичари упорно чекају дан када ће му се омаћи нешто тако скандалозно да ће то морати да буде крај његове кампање. Гафови штете политичарима, али Трамп је „селебрити” и од њега нико и не очекује одмереност. Уосталом, сам финансира своју кампању па не мора да брине о томе шта о њему мисле донатори.

Обогатио се у бизнису са некретнинама, теренима за голф и коцкарницама, као инвеститор у злато и аутор 14 књига о успеху, коначно, и као члан или председник више од 500 управних одбора. Није му било довољно што је имућан – желео је да то сви знају. Редовно се појављивао на телевизији – као водитељ ријалитија „Шегрт” и власник лиценце за избор за мис САД, гост серије „Секс и град” и глумац у неколико филмова укључујући „Сам у кући 2”. Сујету је похрањивао и тиме што се трипут женио лепотицама са којима је красио насловне стране таблоида. Снимци из његовог ноћног провода у Њујорку освањивали су у „Њујорк посту” Руперта Мердока.

Као кандидат за председника, Трамп је одлично искористио незадовољство грађана Вашингтоном и страх од имиграната, па тим осећањима вешто манипулише када инсистира на томе да је он послован човек који ће увести ред у државу и очистити је од мексичких трговаца наркотицима.

Колико му се може веровати? Похвалио се да има десет милијарди долара. „Форбс” је његово богатство проценио на четири милијарде. Каже да је конзервативац, да се противи абортусу и заговара породичне вредности. Трипут се женио, његове љубавне преваре завршавале су у трач-рубрикама, а трећа супруга је од њега скоро 25 година млађа. Представља се као ксенофоб. Његова прва супруга Ивана је Чехиња, а актуелна Меланија је Словенка. У стилу мушкарчине, опасног типа, критиковао је Бернија Сендерса јер је овај кандидат демократа дозволио да му демонстранти прекину митинг: „Било је одвратно. Показао је такву слабост, да му две жене отму микрофон. То се мени никад не би догодило.” Има 69 година.

Да ли су гледаоци стварно уживали у демагогији скандал-мајстора који је политичаре називао глупацима и за све невоље кривио дошљаке и Барака Обаму или су само хтели да се увере колико је демократија ниско пала, тек дебата са Трампом побила је чак и рејтинг финала НБА и постала најгледанија страначка дебата у историји САД. Рејтинг му није опао ни после мизогених коментара на рачун Келијеве.

Они који прате предстојеће изборе деле се на оптимисте који  у Трамповој кампањи виде летње невреме које брзо протутњи и песимисте који страхују од дуге, тужне јесени.


Аутор(киња): Јелена Стевановић
Извор: Политика
За СРБИН.ИНФО приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано

Коментари