Хрватска правна држава и М. П. Томпсон


Ако је неко посумњао да неовисна Хрватска као новопримљена чланица Европске уније не баштини и не спроводи основне европске вредности - владавину права, антифашизам, толеранцију, обезбеђивање и заштититу мањинских и људских права - ових дана је је био у прилици да буде демантован. Да се о у овој чланици Европске уније пре свега поштује правна држава и владавина закона могли смо видети на примеру реаговања хрватске полиције која је против проусташког певача Марка Перковића Томпсона поднела прекршајну пријаву јер је он у Книну возио мотор без кациге.

Заиста се ради о изузретној ефикасности хрватске полиције која при томе није нашла за сходно да реагује на отворено демонстрирање усташке идеологије на концерту овог певача који је свој наступ почео усташким поздравом "За дом спремни!", а публика му је одговорила громогласним и френетичним покличем - "Спремни!". Чули су се и повици "Уби, уби Србина!", који иначе прате његове наступе, вијорила су се на све стране усташка знамења, а цео скуп је био пропраћен препознатљивом усташком иконографијом. Важно је рећи да је наступ овог усташоидног певача који отворено велича усташки покрет и позива на нови покољ Срба био организован у оквиру званичне државне прославе двадесете годишњице тзв. Олује - највећег етничког чишћења у Европи после Другог светсаког рата. На том проусташком концерту били су присутни високи функционери ХДЗ-а и њихов председник Т. Карамарко, могући премијер Хрватске после предстојећих парламентарних избора. И какву је он поруку послао Србима у Хрватској и Србији присутвом на оваквом усташком вапмирском балу? Очигледно је да је њему као и сваком политичару једино важно да прикупи што више гласова па били то и гласови бирача који подржавају Анту Павелића и усташку идеологију етничког чишћења Срба. Он у ствари само следи пут оснивача ХДЗ-а Фрање Туђмана који је промовисао политику историјског националног помирења, а усташку Независну државу Хрватску прогласио саставним делом "тисућуљетње тежње хрватског народа" да се домогне независне државе, без обзира на цену или на спровођење геноцида над српским народом. Очигледно је да се у Хрватској одвијају изузетно ретроградни политички процеси за које велику одговорност сносе и представници владајуће назови левице која нема снаге да се супротстави надирућем десничарском таласу јер и она рачуна да може добити део гласова истог бирачког тела које је везано за екстремистичку националну политику, зато и пристаје на овако срамну прославу у Книну на којој наступа прононсирани усташа Марко Перковић Томсон.

У хрватским медијима се наводи да су само две особе пријављене због усташких обележја и то је очити пример ефикасности полиције и спровођење европских стандарда и вредности у примени заштите људских и мањинских права и борбе против појаве фашизма али и поштовања владавине права. Та отужна и вашарска државна прослава је јасно показала крајње лицемерство не само хрватских државних органа, већ и Сједињених Америчких Држава (главних покровитеља и непосредних учесника у етничком чишћењу Срба у време злочиначке акције Олуја), и Европске уније која није нашла за сходно да осуди фашистичко и усташко дивљање. То и не може много да нас чуди и изненађује јер је Хрватска примљена у заједницу европских народа а да није испунила основне услове у заштити мањинских и људских права (повратак имовине прогнаних Срба, регулисање пензија, обезбеђивање обнове кућа о повратка прогнаних лица). Сетимо се само како је и на који начин Немачка изгурала признање независности Хрватске у време бруталног разбијања Југославије, тако се се исто и сда дешава када је у Хрватској на делу (иначе никада обуздано) оживљавање најгорег облика неоусташтва. Али је зато та иста Европска Унија увек спремна да осуди и стигматизује сваку екстремистичку изјаву или појаву кршења љуских права у Србији указујући нам стално на неопходност поштовања европских вредности. Проблем је што се када је Србија у питању изнова примењује принцип дуплих стандарда, а пример њиховог неоглашавања и прећуткивања поводом усташког дивљања у Книну је само један у низу примера с којима се непрестано суочавамао.


7. августа 2015. године, Маринко М. Вучинић

За Ћирилизовано: Милорад Ђошић

Коментари