И Турци кажу: јефтино пиво

Из срп­ског је­зи­ка су, на при­мер, сле­де­ће ре­чи: ga­cak га­чац, gupçe гу­би­ца, ko­sat ку­са­так, mut­ka мот­ка, pa­puk па­пак, pa­pa­ra по­па­ра, pi­va пи­во, şuba­ra шу­ба­ра

Дарко Новаковић

Ви­ше­ве­ков­на тур­ска вла­да­ви­на на те­ри­то­ри­ји Бал­ка­на, на ко­ме су жи­ве­ли ју­жно­сло­вен­ски на­ро­ди ре­зул­ти­ра­ла је усва­ја­њем и ши­ре­њем ве­ли­ког бро­ја тур­ских ре­чи. Ме­ђу­кул­тур­ни и ме­ђу­је­зич­ки кон­так­ти отво­ри­ли су и пут ула­ску сло­вен­ске лек­си­ке у тур­ски је­зик. У овој сво­је­вр­сној тр­го­ви­ни ре­чи­ма знат­но ма­њи број сло­вен­ских ре­чи на­шао је сво­је ме­сто у тур­ском је­зи­ку. Нај­но­ви­ја ис­тра­жи­ва­ња по­ка­зу­ју да у са­вре­ме­ном срп­ском је­зи­ку има око три хи­ља­де тур­ци­за­ма, док тур­ски књи­жев­ни је­зик бе­ле­жи све­га око сто ре­чи из сло­вен­ских је­зи­ка.

Не­ка­да је број срп­ских ре­чи био да­ле­ко ве­ћи у осман­ском тур­ском је­зи­ку, јер је у пр­вим ве­ко­ви­ма осман­лиј­ске вла­сти срп­ски је­зик био је­дан од ди­пло­мат­ских је­зи­ка Пор­те, те су се та­ко сул­та­ни слу­жи­ли срп­ским је­зи­ком у ди­пло­мат­ским пре­пи­ска­ма са не­ким за­пад­ним и се­вер­ним зе­мља­ма, као на при­мер са Угар­ском, ко­ја је та­ко­ђе има­ла срп­ско оде­ље­ње при дво­ру.

Ве­ћи број  сло­ве­ни­за­ма да­нас се не ко­ри­сти че­сто у тур­ском, јер пој­мо­ви ко­је ове ре­чи име­ну­ју ни­су ви­ше ак­ту­ел­ни, а спа­да­ју у до­мен кул­ту­ро­ло­шке лек­си­ке ко­ја се од­но­си на је­ло, оде­ва­ње, зeмљорадњу, ти­ту­ле и ин­сти­ту­ци­је ло­кал­не вла­сти и сл. (se­ma­ver са­мо­вар, pi­ru­hi бу­рек, vat­ka на­ра­ме­ни­ца, kuluçka квоч­ка, ta­li­ka та­љи­ге).

Са­мо је­дан број ре­чи при­па­да оп­штем лек­сич­ком фон­ду, као kral краљ, kraliçe кра­љи­ца, çete че­та, vi­ş­ne ви­шња, şap­ka шап­ка, kum­pir кром­пир пе­чен у љу­сци, ma­zot ма­зот, vot­ka вот­ка.

За мно­ге од ових ре­чи те­шко је утвр­ди­ти из ко­јег тач­но је­зи­ка водe по­ре­кло, јер је ве­ли­ки број ре­чи ко­је бе­ле­же сви сло­вен­ски је­зи­ци; та­кве су на при­мер оп­ште­сло­вен­ске ре­чи: ko­sa ко­са, kral краљ, pul­luk плуг, vi­ş­ne ви­шња, voyvo­da вој­во­да. Да ли он­да у том ин­вен­та­ру по­сто­ји не­ки ср­би­зам?

Јед­но­том­ни реч­ник тур­ско­га је­зи­ка (Türkçe Sözlik) бе­ле­жи реч Bo­cuk (Bo­jik, Bo­juk) (што од­го­ва­ра срп­ском на­зи­ву Бо­жић) као на­зив за пра­зник пра­во­слав­них хри­шћа­на ко­ји се сла­ви 7. ја­ну­а­ра по гре­го­ри­јан­ском ка­лен­да­ру, док се за Бо­жић ко­ји се сла­ви 25. де­цем­бра (као и за ка­то­лич­ки Бо­жић) ко­ри­сти за­себ­на лек­се­ма Noel, по­ре­клом из фран­цу­ског је­зи­ка. У осман­ском пе­ри­о­ду по­сто­ја­ла је и по­ре­ска да­жби­на resm-i bo­jik (ре­сми Бо­жик), од­но­сно при­стој­ба (так­са) на бо­жић­ни по­сек сви­ња.

У ди­ја­лек­ти­ма Ре­пу­бли­ке Тур­ске има сва­ка­ко ви­ше сло­вен­ских, од­но­сно срп­ских ре­чи. Пре­ма нај­но­ви­јем пре­глед­ном по­пи­су проф. Хај­ри­је Су­леј­ма­но­глу Је­ни­сој по­сто­ји не­што ви­ше од 550 ре­чи по­ре­клом из сло­вен­ских је­зи­ка.

И ме­ђу њи­ма је ве­ли­ки број ре­чи ко­је бе­ле­же два сло­вен­ска је­зи­ка или ви­ше њих; jef­tin јеф­тин, ma­çka мач­ка, peç пећ, pe­la­na пе­ле­на, pi­va пи­во. Из срп­ског је­зи­ка су, на при­мер, сле­де­ће ре­чи: ga­cak га­чац, gupçe гу­би­ца, ko­sat ку­са­так, mut­ka мот­ка, pa­puk па­пак, pa­pa­ra по­па­ра, pi­va пи­во, şuba­ra шу­ба­ра. Не­ке од ових ре­чи чу­ва­ју об­ли­ке из срп­ских на­род­них го­во­ра, као што је то слу­чај са реч­ју çeşt чест, ко­ја пред­ста­вља ста­ри­ји, цр­кве­но­сло­вен­ски об­лик ре­чи част, а ја­вља се у тур­ском у зна­че­њу го­зба. Сло­ју на­род­не лек­си­ке сло­вен­ског по­ре­кла пре­ти иш­че­за­ва­ње, те би за срп­ске и тур­ске лин­гви­сте био ва­жан за­да­так по­пи­са­ва­ње те лек­си­ке на те­ре­ну и ње­на де­таљ­на ана­ли­за, с об­зи­ром на то да је про­шло ви­ше од по­ла ве­ка од ка­ко је проф. Ан­дре­ас Ти­це из­вр­шио по­пис сло­вен­ске лек­си­ке у тур­ским на­род­ним го­во­ри­ма.

Ин­сти­тут за срп­ски је­зик СА­НУ

Др Ма­ри­ја Ђин­ђић

Извор: Политика