Пуковник Касад: Русија никада неће окренути леђа Сирији

"Сиријски прозор" (Фото: Fort Russ)

У последње време оживљaвају приче о учешћу Оружаних снага Руске Федерације у рату у Сирији, на страни Асада а против Калифата. Истакао бих неколико ствари:

1. Није тајна да опстанак Асадовог режима зависи од помоћи коју Сирија прима од Русије и Ирана. Русија је у Савету безбедности УН блокирала увођење зоне забране летова и тиме обезбедила политички опстанак Асада и војну помоћ Русије, као и Ирана, и опстанак легитимне сиријске владе у војном смислу, владе која већ четири године опстаје упркос губитку неких територија. Асадов режим се показао сасвим способним и одрживим.


2.  Русија и Иран се за Сирију не боре директно, али јој помажу да остане у животу. Терет рата је на сиријској војсци и милицијама које се боре на неколико фронтова. Јасно је да би без испорука преко средоземних сиријских лука било много теже одржавати борбену готовост сиријске војске. Такође је очигледно да сиријске снаге не би успеле да буду толико ефикасне без помоћи "љубазних" саветника и специјалиста из Иранске револуционарне гарде.  Дакле, Русија и Иран већ дуго директно учествују у овом сукобу на страни сиријске владе, што наравно иритира Вашингтон, који и званично сугерише да је време да Москва дигне руке од Асадовог режима - изнето је више "сугестија" на тему "трампљења" Асада.


3.  Ипак, Русија у овом тренутку очигледно није заинтересована за обустављање подршке Асаду. Осим тога, Русија се труди да обезбеди његов опстанак у оквиру закључивања савеза са различитим учесницима у рату, онима који су се борили против Калифата. Москва рачуна да би САД, ако се Калифат, а не Асад, сматра главном претњом, требало да се слажу с тим да би политичко решење у Сирији могло да се нађе на основу компромиса са Асадом, а не само његовим збацивањем. САД за сада одбацују сваки руски предлог и, шта више, заоштравају свој став о Сирији, и отворено кажу да ће бомбардовати територију Сирије ако Асад појача притисак на милитанте које подржавају САД. У том смислу, САД и даље највише протежирају структуре прозападне опозиције, иако су оне сада далеко од тога да могу да смакну Асада.


4.  Турска, која стално ке.а по Асадовом режиму пружајући подршку антивладиним милитантима, сада заузима другачији политички правац, и чисти Курде (и са њима оне аутономије у Северној Сирији и иранском Курдистану). При томе се Турска укључила у борбу против Калифата и почела да изводи ваздушне нападе на територији љубитеља црне гардеробе и застава. Американци су отворено издали Курде, чиме је окончан дугогодишњи пројекат формирања Великог Туркестана од делова територија Сирије, Турске и Ирака. Сада је Сједињеним Америчким Државама важније да Турску окрену против Калифата (јер садашња коалиција не може да с њим изађе на крај) и истовремено спречи приближавање Анкаре и Москве у склопу садашњег сукоба САД и Русије.

5.  Што се тиче Русије, њој је неопходно потребно да задржи своје позиције у Сирији и поред свог тог крвавог хаоса, што значи давање подршке опстанку Асадовог режима... Русија је изузетно заинтересована за уништавање Калифата, чији је утицај почео да се протеже на Централну Азију, Кавказ, па чак и Русију. У случају победе Калифата, изузетно агресивна Исламска држава ће се појавити на југу Русије, а  такав калифат би се ширио агресивно, и на север, тако да је коалиција коју су склепале САД  генерално у интересу Руске Федерације.

6.  Кључни проблем: нико не жели да се против Калифата бори директно. Једно је безбрижно бомбардовати положаје Калифата с неба (противваздушна одбрана Калифата је слаба и има жижни карактер, иако пример обореног јорданског ловца показује да понекад уме да убоде), и овде би Русија могла да се придружи ваздушним нападима на положаје Калифата у Сирији, у оним областима где би се помогло сиријској војсци. Главни проблем: финансијски трошкови одржавања материјала на сиријској територији и трошкови извођења борбених задатака.

7.  Друга ствар је копнени рат. У овом тренутку се против Калифата боре сиријска војска, курдска милиција, аутономне исламистичке групе, просиријске групе, ирачка војска и шиитска милиција. Индиректно, у неке активности укључен је Иран, нарочито преко ирачких шиита. САД и земље НАТО-а се углавном ограничавају на скупе ваздушне ударе, обуку ирачке војске и опремање сиријских непријатеља Асада. Турска и Иран се тренуено опиру искушењу да у рат против Калифата укључе своје копнене снаге, јер губици не би били мали, а плод њиховог учешћа би углавном побрале друге земље: САД, Русија, и Сирија. Турска сада брине територијалне бриге због Курда. Иран, као и раније, више воли да води "хибридни рат" у којем подржава Асадову Сирију, шиите у Ираку и Хутије у Јемену. Укупна сложеност ситуације види се по чињеници да је, формално, све против Калифата, али стране које се боре између себе спречавају појаву делотворне коалиције за борбу против Калифата. Тренутно, САД, НАТО-а, Русија, и Иран преферирају хибридну природу рата. Дакле, амерички и НАТО саветници стоје иза леђа ирачке војске и сиријских побуњеника, а стручњаци из Русије и Ирана иза сиријске војске. Поред тога, Иран и даље активно помаже Хутима у отпору војсци Саудијске Арабије, коју, наравно, подржавају Сједињене Америчке Државе.

8.  Наравно да је руски план за стварање коалиције против Калифата уз учешће Асада најоптималније решење са становишта општег добра (и за саму Сирију). Међутим, због чињенице да нико не осећа никакву потребу за општим добром, овај план највероватније неће бити потпуно остварен. Циљеви и задаци страна у садашњем рату су различити. У том смислу, чини се да ће Русија наставити са пружањем војно-техничке помоћи Сирији, плус је ту опција да се руски авиони ангажују у нападима на јединице Калифата у Сирији. Учешће руских копнених снага у сиријском рату мало је вероватно, посебно у операцијама унутар Сирије. Као максимум, могло би бити операција у области Тартус и Латакија, ако луке на које се Сирија ослања за примање помоћи буду стварно угрожене. Иран би деловао на сличан начин. Терет борбе против Калифата остао би као и раније на сиријској и војсци Ирака (која се, узгред буди речено, такође снабдева руским оружјем). У принципу, најуспешнији сценарио за Русију би био уништење Калифата (или ограничавање његовог ширења) од стране других, и у том смислу би “lend-lease” програм решио проблем оружја за оне који треба да униште једну од главних регионалних претњи Русији. Бити увучен у директан рат са Калифатом је безперспективно, јер ту не би највише добила Русија.

9.  Што се тиче питања да ли или не Русија треба да држи дистанцу спрам Сирије, требало би да се сетимо да је Сирија последња земља на Блиском истоку у којој Русија има јако упориште. Губитак Сирије би значило дуже одсуство Русије са Блиског истока, а пад Асадовог режима би Калифату омогућио да крене у ширење, у којем се не би зауставио на Сирији, и с којим би наша земља у сваком случају морала да се суочи. За сада, Русија може да бира где, како и шта жели да уради. По мом мишљењу, ограничени ниво интервенције уз повећану подршку Асаду је оптимално решење, јер директан улазак у рат нема никаквог смисла, пошто их има много осим нас који ће пуцати у правцу црних застава. Само им треба ставити оружје у руке. Тренутно, јачање Калифата отвара врата Русији да буде повезана са мировном и коалиционом дипломатијом упркос очигледном незадовољству Вашингтона. Очигледно је да ће се током Путинове посете САД разматрати не само питање Донбаса већ и будућност Сирије и Калифата.

10. Званично, Русија и Иран ће се, као и САД и НАТО, претварати да нису званично ангажовани. То је карактеристика савременог хибридног ратовања. Опет, постоје и обострано схваћена правила игре, што је логична последица еволуције локалних сукоба у које су укључене велике силе, где се посебан значај придаје информативно-психолошком елементу рата и његовим медијским компонентама. Русија и Иран су у том смислу учили од Американаца и, током рата, који траје већ  четири године, показали да су одлични ученици. Асад је још увек жив, а офанзива Саудијаца гасне у Јеменској пустињи.


Аутор: Борис Рожин
Изворни текст на руском: Агентство «Новороссия» — Сирийское окно
Превод на енглески: Џ. АрнолдскиИзвор: Fort Russ
Избор и превод: Ћирилизовано за СРБИН.ИНФО

Коментари