Пол Крејг Робертс: Вашингтон чињеницама не верује

Данас, 28. септембра, ј70. годишњица је УН. Питање је колико су добра УН учиниле Нешто мировних операција плавих шлемова УН јесте имало ограниченог успеха. Али, углавном је Вашингтон користио УН - за рат, као што су били Корејски рат и хладни рат Вашингтона против Совјетског Савеза. У наше време, Вашингтон је слао тенкове УН против босанских Срба, у периоду када је Вашингтон демонтирао Југославију и Србију, а за "ратне злочине" оптуживао српске лидере, који су покушавали да интегритет своје земље одбране од агресије Вашингтона.

УН су подржале санкције Вашингтона против Ирака, што је за последицу имало смрт 500,000 ирачке деце. Упитана о томе, Клинтонов државни секретар је рекла, типично амерички безочно, да је оствареним циљем смрт деце оправдана. 2006. године, Уједињене нације су гласале за санкције против Ирана, зато што је Иран остваривао своје право као држава потписница Споразума о неширењу наоружања, да развија атомску енергетику. Но, лаж, тврдње Вашингтона без икаквог доказа, да Иран ради на нуклеарном оружју у супротности са уговором о неширењу наоружања, УН су прихватиле. Лажне тврдње Вашингтона порекли су свих 16 америчких обавештајних агенција и инспектори Међународне агенције за атомску енергију на терену у Ирану, али, упркос чињеничним доказима, америчка влада и њене преститутке су толико наваљивале са оптужбама, да је морала да интервенише  Русија. Интервенција Русије и спречавање војног напада на Иран и Сирију награђена је сатанизацијом Русије и њеног председника Владимира Путина. "Чињенице!? Вашингтон смрдљивим чињеницама не верује! Имамо силу!" Данас,  у УН, Обама је истакао надмоћност америчке силе много пута: војска Америке је најјача на свету, најјача привреда на свету је америчка.

УН нису учиниле ништа да Вашингтон зауставе од инвазије и бомбардовања седам земаља - супротних међународном праву, и Обаму од збацивања пучем демократски изабраних влада, у Хондурасу и Украјини, с тим да су неки "пучистички радови" још у току.

УН пружају форум државама и становништву тих државаа које трпи репресију да изнесу притужбе - што не важи, наравно, за Палестинце и палестинску државу, која, упркос границама приказаним на картамаграницама територије на којој вековима живе Палестинци, није чак ни призната од УН као држава.

Већи део дана 70. годишњице УН сам провео слушајући говоре. Највише истине је било у говорима председника Русије и Ирана. Председници Русије и Ирана су одбили да уваже вашингтоидну стварност, тј.  матрицу коју Обама хтеде да наметне свету својим говором. Оба су председника снажно оспорила лажну реалност какву западни пропагандистички медији и њихови господари из власти желе да створе како би наставили са хегемонијом над свима осталима.

А Кина? Кинески председник  је ватромет оставио Путину, али му је "поставио сцену" одбацивањем америчких хегемонистичких претензија: "Будућност света морају стварати све земље." Кинески председник је против западне неолибералне економије говорио у алузијама, али је у једном био изричит: "Кинески глас у УН ће увек припадати земљама у развоју."

У мајсторском стилу кинеске дипломатије, председник Кине је говорио без претњи, непровокативно. Његове критике Запада су биле индиректне. Си је одржао кратак говор и побрао аплаузе.

Затим је наступио председник Бразила, који је прилику искористио за ПР своје земље, барем у највећем делу.

Обама нам је одиграо стандардну вашингтонску представу: САД се труде да спрече трећи светски рат, да промовишу демократију обарајући владе силом, да поштују достојанство и равноправност свих народа, осим Руса у Украјини и муслимана у Сомалији, Либији, Ираку, Авганистану, Сирији, Јемену  и Пакистану.

Обама је обнародовао да се Вашингтон труди да "спречава веће земље од наметања своје воље мањим земљама". Иако је наметање сопствене воље све што је Вашингтон радио током читаве своје историје, а посебно за Обаминог режима.

Избеглице преплавише Европу? Какве везе с тим има Вашингтон? За избеглице је крив Асад који баца бомбе на своје људе. Када Асад баца бомбе то је угњетавање народа, али када Вашингтон баца бомбе то је ослобађање. Обама је насиље Вашингтона правдао ослобађањем од "диктатора", као што је Асад у Сирији, који доби 80% гласова на последњим изборима, гласова поверења што их Обама никада није добио нити ће.

Обама је рекао да није Вашингтон прекршио суверенитет Украјине - са државним ударом којим је оборена демократски изабрана влада. Суверенитет Украјине је погазила Русија, чији је председник напао Украјину, анектирао Крим и покушава да припоји друге сепаратистичке републике и руско становништво које се опире русофобији украјинске марионетске владе Вашингтона.

Мртав озбиљан, Обама рече да слање 60% америчке флоте да "флашира" Кину у Јужном кинеском мору није чин америчке агресије, већ одбрана слободне трговинске размене. Обама натукну да је Кина претња слободној трговинској размени, али, наравно, оно што Вашингтон уистину мучи је то што Кина шири свој утицај ширењем слободне трговине.

Обама је негирао да САД и Израел примењују насиље. То чине Русија и Сирија - тврди Обама без доказа, а Либију је, рече, напао да би "спречио масакр", иако је, наравно, масакр био напад НАТО-а на Либију. Масакр што још траје. За шта је крив Гадафи. Хтео је да масакрира свој народ, па Вашингтон мора уместо њега.

Обама је сва почињена насиља Вашингтона над милионина људи правдао добром намером Вашингтона да свет спаси од диктатора. Обама је покушао да масовне ратне злочине Вашингтона,  у којима је побијено и расељено на милионе људи из седам земаља, прикрије потресном причом о супротстављању диктаторима.

Прогута ли Генерална скупштина УН такву причу? Од присутних,  једини довољно глуп је био британски премијер Камерон. Остали вазали Вашингтона су морали да обаве што се мора, подржали су Обамину пропаганду, али у њиховом гласу није било уверености.

Владимир Путин је рекао да УН функционише, ако функционише, на основу компромиса, а не наметањем воље једне земље, али да се после хладног рата појавио "један центар доминације над светом" - што ће рећи, "изузетна" земља. Та земља, рекао је Путин, следи свој циљ не марећи компромисе и интересе других.

Реплицирајући Обами, на оптужбу да Русија и њен савезник Сирија "носе црне шешире" (као негативни ликови у каубојским филмовима - прим. прев.), Путин је подсетио да "речи не треба злоупотребљавати".

Вашингтон понавља своје грешке ослањајући се на насиље које резултира сиромаштвом и разарањем друштва, рекао је Путин, и запитао Обаму: "Да ли схватате шта сте урадили?"

Да, Вашингтон схвата, али Вашингтону се не признаје.

Путин је рекао да "амбициозна Америка за амбициозност оптужује Русију", да је амбицијама Вашингтона пуштено на вољу, и да Запад прекрива своју агресију борбом против тероризма, иако Вашингтон финансира и подстиче тероризам.

Председник Ирана је рекао да су тероризам створиле америчке инвазије на Авганистан и Ирак, и америчка подршка ционистичком уништавању Палестине.

Обамин говор је потврдио да Вашингтон не прихвата никакву одговорност за уништавање живота и перспективе милиона муслимана. Избеглице из ратова Вашингтона, што су преплавиле Европу, кривица су Асада, пресуда је Обаме.

Обамина тврдња да представља "међународне норме" била је потврда америчке хегемоније, каквом ју је прихватила и Генерална скупштина.

Свет је у опасности од две опаке антидемократске владе - америчке и израелске - које верују да им њихова "изузетност" дозвољава да буду изнад закона. "Међународне норме" значи норме Вашингтона и Израела. Земље које не уважавају међународне норме су земље које не уважавају диктат Вашингтона и Израела.

Председници Русије, Кине и Ирана нису прихватили дефиницију  "међународних норми" Вашингтона.

"Црвена линија" је повучена. Ако се амерички народ не опамети и отера жедне крви из Вашингтона, будућност нам је рат.


Аутор: Пол Крејг Робертс
Извор: Obama Deifies American Hegemony -- Paul Craig Roberts - PaulCraigRoberts.org
Избор и превод: Ћирилизовано за СРБИН.ИНФО

Коментари