"Путинови агенти" у Европи све активнији

Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер (Фото: politrussia.com)

Псеудопатриотски приступ "Нека Европа гори" је негација наше успешне националне историје. Све велике победе смо извојевали у савезу са земљама и политичким елитама које код нормалног Руса изазивају гађење. Мало је вероватно да је Стаљин имао икаквих личних симпатија према Черчилу, и односи између Лондона и Москве никада нису били без облака, али је сарадња са Великом Британијом за нашу земљу била од користи, што је обезбедио Стаљин. И у односу према данашњој Европи морамо бити прагматични, и мислити главом, а не стомаком и срцем.

Изненађује увереност наших салонских филозофа, оних који не знају ништа боље од "Европа је под Јенкијима", да је свако ко каже "треба нам Берлин" или расцеп код европске политичке елите - непријатељ и пропагандиста какве слугерањске странке. Изгледа да се у Пекингу баш и не читају руски патриотически блогери, јер Кина не само да не одбацује идеју укључивања Европе у свој пројекат "Нови Пут свиле", него појачава дипломатски рад у том правцу. Сергеј Иванов је исправно констатовао да међу европском политичком елитом постоји раскол. У недавном интервјуу, на питање да ли ће санкције изазвати поделу код елите, одговорио је: "Да. Само обрнуто, као у огледалу. Мислим да је елита подељена, али не код нас, већ у иностранству."

Међутим, неки и даље више верују увређеним патриотама и њиховом ненаучном приступу, а не утицајном кремаљском функционеру, човеку који је искусан обавештајац и специјалиста за Западну Европу.

А сада да видимо како се та подела манифестује. Треба знати да линија поделе међу европском елитом нема мног везе са Русијом. Однос према нашој земљи је само одраз различитих виђења утицајних припадника европске елите о будућности Европе у целини. Постоје две супротстављене визије: "Европа - "хепи" и омиљена америчка колонија" и "Европа - независан геополитички играч". Није тешко уочити да се ово у потпуности поклапа са два овдашња супротна виђења будућности Русије: "Русија - америчка колонија" и "Русија - независан геополитички играч". Шта више, управо оваквим погледима се дају објаснити међусобна привлачност руских  либерала у или ван власти, и њихове ЕУ сабраће, као и лакоћа са којом Кремљ налази заједнички језик са европским политичарима који мисле својом главом.

Прошле године се десило нешто важно. Уместо Бароза, задртог русофоба и корумпираног и непоштеног човека коме су Американци наметнули гомилу компромиса, председник Европске комисије је постао Жан-Клод  Јункер. У  прошлогодишњем чланку сам навео разлоге с којих Јункер уопште не одговара Американцима и Британцима, као и његове биографске податке који указују нда је тесно повезан са онима који заговарају независну Европу:

"На основу горе изнетог, јасно је да је избор Жан-Клод Јункера за председника Европске комисије ударац за Лондон и Вашингтон. Садашњи први човек главног органа Европске уније није русофоб и нема евроатланистички "идеолошки набој", али има подршку Немачке, љубимац је европских пословних кругова, ветеран борбе против англоамеричког утицаја на Европу и има озбиљне и дугогодишње нерашчишћене рачуне са лондоном и Вашингтоном. Ако сагледамо ствари реално, тешко је замислити комфорније политичке околности за преговоре с Русијом. Склон сам мишљењу да прагматични Путин и цинични Јункер имају све шансе да у преговорима европско-руску сарадњу подигну на нови ниво. Наравно, то нико не може гарантовати, али има разлога за оптимизам."

Ако је судити по ономе што у последње време чини, Јункера ће ускоро почети да оптужују да је Путинов агент. Највероватније, први ће гракнути украјински и пољски медији.

Председник Европске комисије је после терористичких напада у Паризу урадио незамисливо - отворено ударио по џепу америчког војно-индустријског комплекса. У суштини, проблем је у томе што Сједињене Америчке Државе после сваког већег терористичког напада у Европи (у Мадриду 2004., Лондону 2005...), под изговором да Европи треба осигурати безбедност, траже да европске земље повећају средства за одржавање НАТО-а и куповину америчког оружја -  баналан облик учешћа у старању о окупаторској војсци и њеним, углавном америчким, лиферантима. Цена такве бриге је око 300 милијарди долара годишње, с тим да САД захтевају да се "допринос" постепено повећа на 550 милијарди (када чујете америчке вапаје да ЕУ треба да троши најмање 2% свог БДП-а на одбрану, то је уствари захтев за већи данак). Узимајући у обзир горе наведено, може се очекивати да ће после терористичких напада Паризу уследити повећање данка. Западни медији су већ почели да свом читалачком телу поручују да ће нас "НАТО избавити од тероризма, брзо дај паре Американцима!". Прегласно. Председник Европске комисије је то искористио да изнесе свој предлог - стварање Оружаних снага Европске уније: "Рекао сам да заговарам стварање војске Европске уније, и због тога добио критике. Али сада је очигледно да морамо уложити знатна средства у стварање нове европске одбрамбене политике."

Јункеров предлог у пракси неизбежно води следећем:

- Европа ће имати своју војну инфраструктуру изван контроле САД;
- европски новац ће се користити за стварање европске, а не за одржавање америчке војске и куповину америчког оружја.

Све у свему, Сједињене Америчке Државе полако губе монопол на европску војну силу и загарантованих 300 милијарди долара годишње. Зато не изненађује што су проамерички политичари и медији Јункеров предлог дочекали на нож.  Отворено и директно радити на њему не би успело, али сама чињеница да председник Европске комисије промовише предлог који подрива амерички утицај свакако јесте добар знак. Расцепа.

Још један изненађујући потез "агента Јункера" је његово писмо Владимиру Путину: председник Европске комисије пише писмо председнику Русије, писмо у којем предлаже јачање трговинских односа Европске и Евроазијске економске уније!

Јункер је писмо послао не консултујући се са представницима земаља типа Литваније и Пољске - што је њихове дипломате разбеснело - па чак и без сагласности других комесара, који су касније покушавали да се од писма ограде. Кремљ је поздравио предлог за сарадњу, али се и успротивио везивању украјинског питања и сарадње ЕУ и ЕЕЗ. Порука је очигледна: "Жан-Клод, има ту још посла!"

Не заборавимо да ово није само иницијатива главног европског званичника. Људи на таква места не долазе случајно. Ако Јункер "сигналише", то значи да то неком треба и да је тај неко довољно утицајан да таквог човека именује на место председника Европске комисије.

У последње време на светло дана све више излазе невидљиве нити које повезују Кремљ и неке европске политичаре. Зато не треба да чуди што је Москва постала "тренди" место политичког ходочашћа утицајних људи као што су немачки вицеканцелар и главни супарник Меркелове, Зигмар Габријел, и главни лидер француске опозиције Николас Саркози.

Проамеричка штампа је посету Зигмара Габријела Москви "поздравила" коментарима пуним отрова. На пример, "Велт": "Габријел последњих неколико месеци опетовано показује да је спреман на компромис с Русијом, много више него Ангела Меркел. Међутим, баражна критика је вицеканцелара, после његговог септембарског предлога да се Русији ублаже санкције, натерала да буде опрезнији. Политичка порука Габријела Москви је да се он залаже за блискије односе Немачке и Русије."

Немачки вицеканцелар је после инцидента са Су-24 отворено критиковао турске власти: "Овај инцидент нам  је први пут показао да имамо посла са играчем који је, судећи по саопштењима из више делова региона, непредвидљив. И тај играч је Турска, а не Русија."

Има разлога да се верује да проевропски политичари Европске уније, посебно због проблема са терористима и избеглицама, располажу са довољно снаге да присталице "колонијалне интеграције са САД" макну од волана. Број "Путинових агената" сваким даном све више расте, и све су храбрији у говорима и поступцима. Прерано је отписати Европу. Европа се може спасти, ипак не треба мислити да ће погубна идеологија мултикулурализма и толеранције по сваку цену, и под притиском миграната, избеглица и терориста довести до њеног слома. Ми живимо у доба постмодернизма, времену у којем се уз одговарајући ПР свака идеологија може окренути за 180 степени - ако за то има политичке воље. А има, навешћемо само два примера.

Утицајни представник немачке јеврејске заједнице  Јозеф Шустер је изјавио да је неопходно ограничити број избеглица и миграната у Немачкој. Таква изјава је против онога за шта се залаже и шта ради Ангела Меркел. Али, оно што је занимљиво у Шустеровој изјави није само залагање за рестрикције, већ разлог: "Имигранти представљају опсност за немачке Јевреје и хомосексуалце." С обзиром на "европски дискурс", чик нека се неко усуди да се супротстави таквом аргументу.

Други пример. У Француској се, опет у име свеопште толеранције, води расправа о томе да лиценцирање имама буде у надлежности локалног одељења министарства унутрашњих послова. Некада је то било просто немогуће.

Терористички напади у Паризу имају занимљиве консеквенце. Уместо да са својим парама трче под "кишобран НАТО-а", присталице независне Европе кренуше у консолидацију и рад. Ако успеју, онда ће плановима Сједињених Америчких Државада глобалну хегемонију остварују пљачкајући европско тржиште бити крај. Што иде у корист Русије, Кине и, наравно, саме Европе.


Аутор: crimson alter
Изворни текст на руском: В Европе активизировались "агенты Путина"
Превод на енглески: Џ. Арнолдски
Извор: Fort Russ
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано за СРБски ФБРепортер
Покровитељ преводилачке делатности блога "Ћирилизовано": Јелички дукат