Александра Антић, Београд
ГРАЂЕЊЕ И НЕГОВАЊЕ ОДНОСА УЧЕНИКА ПРЕМА ЈЕЗИЧКОМ НАСЛЕЂУ У САВРЕМЕНОЈ НАСТАВИ
– Старост српског књижевног језика и младост језичке културе ученика –
За српски народ је 2014. година многих јубилеја – један од њих, далеко мање познат од осталих мада не и неважан, тиче се Филолошке гимназије у Београду, која као наследница традиције Друге београдске гимназије, слави четврт века постојања. У тој школи, као и у многим средњим школама у Србији, има изузетно даровите деце чија је жеђ непресушна – од радозналих очију које прате и упијају речи наставника да би изненадним открићем, коментаром, недоумицом, питањем, запажањем, унеле и свој жар у час српског језика, нема већег задовољства. И овом приликом ослањам се на дугогодишње своје, иако наставнику није пријатно кад схвати да неки од данашњих петнаестогодишњака нису за вуковске воде опремљени ни српским веслима, а камоли једрима. Наиме, недавно сам на часу чула дословни превод са енглеског при тумачењу једне пословице: Ко не поштује све те морале… Она наша језичка шала из не тако давне прошлости Two bad, Miloš dead запутила се супротним смером кроз савремене глобалне друштвене промене…
