ИНТЕРВЈУ: Мр Радоје Фемић, Филозофски факултет Никшић
Највећи степен вријеђања Његошеве појаве и његовој опуса је теза да је незнавеног и наивног Његоша Сима Милутиновић Сарајлија заправо индоктринирао и да је заправо жртва, а врло тешко ћемо га приказати као жртву
Ма колико човјек који живи у овом друштву желио да оно напредује и да се о њему може рећи нешто лијепо и похвално, ми нисмо у таквој прилици, јер нас на то обавезује дуг према истини. Дакле, како год да се човјек постави, и коју год област наше друштвене стварности да третира, он, нажалост, наилази на девијације различитог карактера. Оне су поготово видљиве у овом подручју које се тиче друштвено-хуманистичке области, а наглашено подручја културе. У нашој земљи се већ дуже од деценије спроводи пројекат који за циљ има превредновање етике и једног погледа на свијет, као и духовног видокруга који је карактеристичан за Црну Гору, и то не само деценијама, него и вјековима уназад. Одједном, сасвим немотивисано, више из политиканских него политичких разлога, почело се форсирати стварање новог човјека, што је својевремено био императив једног министра просвјете. То траје до данас и представља обрачун са вриједностима које су нас красиле у временима која су за нама, при чему је доминантно инаугурисање принципа превредновања свега што смо држали за свето, за врлину, за истинску вриједност, каже у разговору за “Српске новине” Радоје Фемић, сарадник у настави на Одсјеку за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Никшићу. Дајући слику савремене Црне Горе, Фемић је казао да је овакав принцип “можда условљен и постмодернистичким духом наше епохе у којој је флуидно свако поимање истина које чине наш координатни систем и одређење нашег идентитета, било да се оно тиче језика, књижевности или културе уопште”. “Суочени смо са поплавом квазивриједности и у том хаосу се немогуће снаћи. Да невоља буде већа, ту конфузију додатно подупире наш образовни систем који све оне који су присиљени да кроз њега прођу скреће са линије континуитета наше културе и наше духовности, и окреће према експерименту”, оцијенио је Фемић.
