Пуковник Касад: О Путиновом декрету и хибридном рату


"Председник Путин је поверљиве информације о губицима руске војске у операцијама у миру прогласио државном тајном. Одговарајући председнички декрет је објављен на званичном сајту за информације које се тичу законских одлука.

Декретом су државном тајном проглашене и информације које су службе посебне намене и полиција прикупљале о потенцијалним припадницима обавештајне и контраобавештајне службе, и оперативним сарадницима. Раније су биле тајне само информације о особама које јесу регрутоване.

Такве промене је увео Борис Јељцин са декретом бр. 1203 од 30. новембра 1995. године - "О листи информација које се имају сматрати државном тајном". Пре тога су само информације о губицима за време рата биле државна тајна."
Извор: Новости Оренбурга и Оренбургской области - РИА «Оренбуржье» - В Кремле засекретили сведения о потерях военных на спецоперациях в мирное время

Рожин: Једино што ме изненађује јесте то што је декрет издат тек сада - потреба за њим је била очигледна још у августу-септембру 2014. године, када је, после добро познате приче о "залуталим" падобранцима, и у Русији и ван ње кренула масовна кампања с циљем да се демонстрира војно присуство Русије на територији Донбаса.

Руска шала и комика


Бивши пуковник КГБ-а не постоји.

Сава Росић:Језик и власт

Сава Росић
Сергеј Кара-Мурза објавио је под тим насловом прерађено поглавље о језику из своје књиге „Манипулација свешћу“ (посрбљен чланак постоји у „светској паучини“). Шта томе, петнаестак година касније и гледано из српског угла, можемо да додамо?

 После „хладног рата“ (већином схваћеног као метафора), сада је на делу оно што се назива „информациони рат”, „мрежноцентрични рат”, „хибридни рат” или „рат нове генерације”. Какво год му име наденули, све упућује на то да се води свеобухватни рат у коме се користи и неопипљиво оружје. Размислимо: које су нам нове речи убачене и схватамо ли њихов прави смисао, а које смо већ готово заборавили, или им је напречац промењен смисао? Зар је могуће да и језик може бити моћно средство поробљавања? Није ваљда да нам и по главама роваре? Може ли се говорити а ништа не рећи? Или вештом акробатиком изврнути смисао? Или забрбљавањем прикрити суштина збивања? Или оно најважније сасвим уклонити из видног поља?

Наши духовити земљаци већ у „светској паучини“ дају примере за „Речник новоговора српског евро-политичара“, па чак и „Фразеолошку таблицу“ за склапање испразних реченица: