Дмитриј Орлов: Мој рецепт за преживљавање 2016. - колабирај раније и чешће

Тони Футура
У годишњем смо добу када најмудрије животиње које живе у северним крајевима спавају зимским сном у брлозима и исупљеним деблима, док нешто мање мудри фолиранти износе своја предвиђања за нову, још једну годину. Моје предвиђање је вазда исто - ствари ће наставити мање-више својим током све док нешто велико не пукне, а вероватноћа да ће нешто велико пући расте сваком минулом годином. Ја тај догађај зовем "колапсом" и предвиђао сам, годину за годином, да ће се кад-тад догодити. Па ето, уместо још једног општег и некорисног предвиђања, ове године извол'те рецепт.

Претпостављам да неће бити баш много људи који ће хтети да га искористе; не баш много чланова моје фамилије, ни пријатеља, ни познаника, нити вас који ово читате. И то је уреду, јер, као што сам више пута видео па научио, бројност није битна. Чак напротив: вероватноћа да ће било који штос "упалити" је обрнуто пропорционална броју покушаја, односно, броју људи који ће га покушати. И тако, вама који читате ово и мислите "ма нема шансе да ово могу изведем, због (бедан изговор)" - добро је! Сасвим у реду, што се мене тиче. Мање људи - лакше се дише.

А то се односи и на малобројне који ће се натерати да ово прочитају. Много ће више бити оних што неће хтети, јер - о каквом то колапсу причам? Цена бензина је ниска, Обама је привео крају већину ратова, економија је довољно јака да централна банка САД повећа каматну стопу, а  кад се Берни Трамп домогне Беле куће, и све остало ће доћи на право место - по свету који мисли да људима као ја што сам, који већ неко време предвиђају колапс, а очигледно нису били у праву, треба психоаналитичар, а не следбеници. Још једном - у реду, довиђена и хвала на свом том срању.

А разлози зашто је све срање су следећи:

* Цена бензина је ниска зато што су високе цене нафте развалиле економију. Заузврат, ниске цене нафте уништиле су северноамеричка изворишта нафте, која су тек показала знак живота захваљујући хидрауличком мрвљењу и пешчаном катрану, оба скупа производна процеса која имају смисла само ако су цене нафте високе. Будите сигурни да ће цене поново ићи  горе, а  затим поново доле, све док, на крају, нафту не будемо сматрали за неупотребљиви токсични отпад. Пре годину дана описао сам баш тај сценарио.

* Ратови су окончани зато што су сви мање-више завршени поразом САД. Ниједан од њих није постигао ниједан од наведених циљева. Е, сад ће вероватно неко од вас скочити на ноге и покушати да каже да наведени циљеви нису били прави, да је то било бесциљно и паклено сејање хаоса и деструкције док се приватни обрамбени сектор богатио. И то је уреду, јер су такви "прави" циљеви у складу са колапсом империје: империја жели да украде скупоцену вазу; империја је, уместо тога  разбија на парампарчад; успех! Даље, независно о циљевима, јер они више нису ни важни, пошто их је сада немогуће остварити, на било који начин. Нова руска/кинеска/индијска/сиријска борбена техника, као нпр. С-300/400/500 ваздушно-космички одбрамбени системи, "Калибар" суперсоничне крстареће ракете великог домета, заједно са разним системима за електронскогратовање као нпр. "Кибини", учиниле су да већи део САД снага постане застарелим. Можеш да тврдиш да је пораз уствари победа, али, као што сам објаснио пре две године, није. Треба отказати стање критичне узбуне и узети курс ка најближем сувом доку.

* Централна банка САД блефира дизањем каматних стопа како би се избегао утисак да је изгубила контролу. Ово није једини тип блефирања који се покушава у финансијској арени, постоје многи други. Привреда САД не расте, и ако од ње одузмеш ефекат неконтролисаног дуга (који никад неће бити враћен без обзира по којем сценарију сматраш то вероватним), она се уствари смањује. Тачније, може се рећи да усисава све што стигне како би избегла властити колапс. То је црна рупа, као што сам описао пре пола године.

* Што се тиче мотива "Берни Трамп ће нас спасити", сви смо до сада утувили да САД нису више демократија. (Можда су то некад давно биле, можда нису, више није важно.) Сматрајте то питање затвореним. Свако ко сматра да је још увек могуће гласањем извршити позитивну промену у САД, теоретичар је завере оне најочајније, најобманутије врсте.

***

Постоје неке опште карактеристике колапса које ваља имати на уму.

1. Све што мора да колабира, пре или касније, колабираће. Све империје колабрају - без изузетка. Све зграде се урушавају - ако их претходно не сруше. Све преваре - као нпр. постојећи финансијски систем, базиран на неконтролисаном задужењу - падају кад то најмање очекујеш.  С обзиром да колапси нису опционални, има смисла навићи се на идеју да ће их бити, и научити како да их најбоље пребродимо. Неки људи кад о овоме размисле буду испуњени тугом. Као што сам претходно рекао, економски колапс је најгоре могуће време да доживите нервни слом, с тога ћу вас замолити да склоност  к цвиљењу задовољите раније.

2. Неки колапси су добри. Неке заиста важне ствари би било могуће спасити под условом да мање важна ствар која би проузроковала колапс, сама колабира пре тога. Нпр. кад би индустријска цивилизација колабирала раније, тиме бисмо избегли колапс екосистема, остављајући преживелима ваздух што може да се дише и климу у којој је могуће опстати. А кад би огромни мехур људске популације који је растао паралелно са спаљивањем фосилних горива пукао пре него што претвори планету у џиновско тињајуће ђубриште, малобројни преживели би имали објективну шансу да опстану.

3. Велики колапси су ружнији од мањих. Нпр. кад бисте имали много локалних банака и кредитних синдиката који дају кредите људима који их могу вратити, онда би велики број тих банака и кредитних синдиката пропао, осигурани улагачи би добили надокнаду, лоши кредити отписани, и после извесног времена цео систем би се опоравио. Међутим, кад  имате шачицу велебанака и финансијских институција које су носиоци скоро целог лошег дуга, и кад оне све одједном пропадну, онда то руши читав систем. А ако их спасете, онда би цео систем скончава на апаратури за вештачко одржавање живота, јер баш нико неће иницирати престанак стварања нових лоших кредита, јер би онда сви очекивали да ће бити спасени, колико год пута буде требало.

4. Чести колапси су бољи од ретких. То је зато што ако ствари - без обзира да ли је реч о становништву, преварама, привреди, градовима или империјама - редовно не колабирају, имају тенденцију да постану незграпно велике. А кад постану превелике, њихов колапс (који је неминован, видети Тачку 1 горе) постаје већи, чинећи га горим (видети Тачку 3 горе). Шта више, чести колапси несмртне варијанте могу, уствари, бити добра ствар (видети Тачку 2).

На пример:

* Ако електрична мрежа пада сваки час, после извесног времена научићеш да треба набавити систем на 12 волти, генератор, соларне батерије, генератор на ветар и ЛЕД сијалице.

* Ако притисак воде повремено падне на нулу, научићеш да треба инсталирати неколико цистерни, систем за филтрирање, пумпу за случај потребе, и да сакупљаш кисницу са кровова.

* Ако се сакупљање ђубрета понекад прекине, научићеш да палиш своје ђубре  и сакупљаш органски отпад, настојећи да минимализујеш количину небиолошког ђубрета што га ствараш.

* Ако с времена на време остајеш без посла, научиш да треба имати  уштеђевине да можеш да изгураш неколико месеци.

* Ако у продавницама чешће нестаје хране, научиш да треба производити властиту храну, направити кокошињац у дворишту и израчунати колико ти треба парцела под кромпиром.

* Ако банке повремено конфискују сав твој новац (то се зове "извлачење" -  “bail-in”, недавно постаде легално) научиш да  у банци држиш најмање што се може, и измишљаш друге, поузданије начине за чување уштеђевине.

* Ако си повремено у ситуацији да немаш приступа званичној медицини, пронаћи ћеш нацина да останеш здрав и сам се лечиш.

* Ако понекад не можеш да купиш бензин, научиш да не смеш да зависиш од аутомобила, почињеш да користиш бицикл, пешачиш, користиш јавни превоз.

* Ако власт у твојој држави повремено постаје фашистоидна и хапси  како јој се ћефне, мучи и убија људе, научиш да треба имати резервни пасош, и вежбаш како побећи из државе што брже.

Ово су све примери малих и честих, али корисних колапса.

Али нису колапси оно што се тражи, зар не? Чини се да би сви хтели да избегну баш сваки од ових малих, честих, несмртоносних колапса. Међутим, таква су настојања у директној супротности с Тачком 1: "Све што мора да колабира, пре или касније, колабираће." Уместо превенције колапса, ова тактика гарантује огроман, катастрофалан колапс, врло вероватно смртоносан за велике масе људе. Али то је ОК; видети Тачку 2: " А И кад би огромни мехур људске популације који је растао паралелно са спаљивањем фосилних горива пукао пре него што претвори планету у џиновско тињајуће ђубриште, малобројни преживели би имали објективну шансу да опстану."

Дакле, ако се надате да ћете бити један од малобројних преживелих и са објективном шансом за опстанак, шта вам је чинити? Мој рецепт је једноставан: колабирајте раније и чешће.


Аутор: Дмитриј Орлов
Извор: ClubOrlov: My Prescription for 2016: Collapse Early and Often
Превод: Снежана Иванишевић де Берте за Ћирилизовано
Покровитељ преводилачке делатности блога "Ћирилизовано": Јелички дукат

1 коментар:

  1. * Ако власт у твојој држави повремено постаје фашистоидна и хапси како јој се ћефне, мучи и убија људе, научиш да треба имати резервни пасош, и вежбаш како побећи из државе што брже. Znaci...ako pobjegnemo iz drzave rezim ce kolapsirati!!...poprilicno parazitski nacin razmisljanja koji se ukamenio na prostorima bivse YU!!Vi levati se borite i ginite za slobodu a ja cu se poslije vratiti da vas potkupim devizama i palamudim o slobodi!!!Strasno..depilirano i stucovana brada!!!!

    ОдговориИзбриши

Пишите српски, ћирилицом!